Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Život je jedan i prolazan, ali lep
#21
Hehe, sad se setih jedne anegdote kad sam bio na ultrazvuku stomaka... Odem ja tamo, doktor uzme ono sokoćalo i počne da mi šeta po stomaku, u jednom trenutku čujem od njega "Hmmm...", ja se presekao - ko zna šta mi je našao...

Dijalog je tekao otprilike ovako:
Doktor: Hm, da li pijete puno kokakole?
Ja: Ne, možda jedna čaša mesečno...
Doktor: Hm, da li pijete puno kafe?
Ja: Ne, ne pijem je uopšte, i to ni jednu vrstu kafe...
Doktor: Hm, da li pijete puno alkohola?
Ja: NE... tj. DA ali retko, možda se olešim jednom - dva puta godišnje...
Doktor: Nije ni to, e onda sigurno puno pušite!
Ja: Doktore, ja u životu nisam zapalio nijednu cigaretu niti planiram da to radim, možda ću pušiti jednog dana marihuanu ali isključivo iz zdravstvenih razloga (pu pu daleko bilo)...
Doktor: Pa od čega vam je onda masna jetra?
Ja: Doktore, jedino što "loše" radim je što jedem dosta mesa, slanine, čvaraka, kobasica, kavurme.... Smile
Doktor: Pa da, tačno sam znao da ima nešto... eto... TO MORATE DA SMANJITE...

Baš me slatko nasmejao, ako je meni masna jetra samo od jače hrane, mogu da zamislim kakva je jetra od onih koji jedu masno + piju kafu + piju kokakolu + piju alkohol + puše... Smile
Reply
#22
Ima tu genetske predispozicije. Ima gorštaka koji sve to rade i nije im ništa jer im jetra po difoltu dobro funkcioniše i brzo se čisti.

Kolegi sa posla umro otac od srčanog udara u 49-oj. Deda mu umro u 48-oj od iste stvari. Njemu je srce kako treba (35 godina), a njegovom bratu (33 godine) doktor je rekao da ima srce pedesetogodišnjaka. Ne puše, popiju za slavu, nisu gojazni itd. isti stil života takoreći.

Ništa, pa ni ova priča, se ne može banalizovati Smile
Reply
#23
Branko,
baš si mi se ovih dana motao po glavi...
Želim ti brz oporavak.
Svratiću ovih dana, samo da se malo izvučem...
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#24
Branko ne daj se,sve najbolje. kakav je da je, život je jedan...
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#25
Branko, zelim ti brz oporavak. Drzi se.
Reply
#26
Hvala, momci na lepim željama i podršci.

Viktore, pa valjda znaš da je svako ko prođe kroz Jat tehniku neuništiv
BDV, video sam se sa Ivicom i Ljubinkom.
セルビア
Reply
#27
Branko,
ne znam sta da napisem, a da bude smisleno. Recu cu samo kratko.
Samo jako i samo hrabro.

Veliki pozdrav,
Vojin
Reply
#28
Branko, želim ti brz oporavak.
Reply
#29
Ljudi, pa ja sa već oporavljen. Zar iz mojih reči ne zrači pozitivna energija?
Prema tome, još će se vozam na životnom ringišlu, ili možda rolerkosteru?

セルビア
Reply
#30
Zrači, zrači i drago mi je zbog toga. Želje su pre svega namenjene da se i fizički skroz oporaviš i podmladiš pa za neko vreme da budeš u kondiciji da možeš polumaraton da istrčiš.
Moj drugar koji je doživeo nešto slično pre par godina je imao utisak, nakon par meseci oporavka, da je deset godina mlađi. Vratio kondiciju i fizički je mogao značajno veći napor da podnese.
Reply
#31
(07-08-2019, 11:14 PM)branko tod Wrote: Ljudi, pa ja sa već oporavljen. Zar iz mojih reči ne zrači pozitivna energija?
...

Maaa, nešto si mi na kratko zazvučao kao hibrid ukrštanja Ma*e Gojković i Ma*ka Đurića.
Nešto mi sitno kašljucaš...

Zezam se malo Bane :-)

Sila si ti sada!

Oseća se u tebi potencijal No1 i sada možeš da odmutiš omlet u rikverc, što ni Čak Noris ne može :-)

Ti si iz starog JATa (garde).
Bez starca nema udarca - al' štapom.
Kad te čiča zvekne štapom...
Reply
#32
Mnogi od nas te dobo razumeju. Neki od nas, pa i ja, smo više puta umakli crnoj kosačici (tepam joj pošto je kod nas u ženskom rodu :-)

Evo ti jedog lepog odlomka iz knjige "Kratka istorija bezmalo svačega" od Bila Brajsona:


.pdf   Banetu.pdf (Size: 564,03 KB / Downloads: 18)
Reply
#33

.pdf   Bil-Brajson-Kratka-istorija-bezmalo-svacega.pdf (Size: 5,15 MB / Downloads: 28)

Iz nekog budžama mog računara, koga interesuje da pročita
セルビア
Reply
#34
Sta reci?
Drzi se Branko. Snaga uma pobjedjuje sve.

https://www.youtube.com/watch?v=1s_b6EmKgXA
Reply
#35
Mislim da je tema odgovarajuća za ovaj copy-paste razmišljanja koje sam danas okačio na fejsu... baš me interesuje da li je slična situacija i u vašem okruženju?


"Nedavno sam napravio grupu na vajberu sa 15-ak prijatelja i rekao im da mi stiže neki pesak i da mi treba pomoć da ga istovarimo i  premestimo na drugo mesto... Dvojica ili trojica su rekli da ne mogu jer im je tad smena na poslu, a ostali su se odazvali... Kada su došli nije bilo peska - već gulaš u kotliću koji se polako krčkao... Smile 

Tada sam se jako čudno osećao, srećno jer su se odazvali da pomognu, tužno zato što je to bio praktično jedini način da se okupimo... Kada nekome treba pomoć tada smo svi tu, a kada trebamo da se okupimo da se zezamo i opustimo onda svi mi imamo "preča posla", ili oko kuće, ili oko posla, ili oko voćnjaka, ili oko pčela....... Da sam rekao da je gulaš u pitanju siguran sam da se ne bi okupili... Sad

U šta smo se to pretvorili...? Totalno smo prezauzeti i opterećeni nekim stvarima da smo zaboravili da nam treba malo opuštanja i druženja...  Da li ste razmišljali o tome? Da li je i u vašem okruženju slična situacija?

Ovom prilikom im se još jednom zahvaljujem na pomoći oko "peska"... nadam se da je bio ukusan... Smile"

Reply
#36
Pakonja, ja stvarno ne mogu ovako bangav da prebacujem pesak, ali mogu da vršim koordinaciju,
pa ako treba tu sam ... 123
セルビア
Reply
#37
ocajan stos, pa iz tog raloga i pisem odgovor, jer mislim da je velika steta precutati.

pokusacu da priblizim ideju iz vise uglova:
dok sam bio u gimnaziji lako je bilo naci drustvo za 'bleju', kad treba da se pomogne naslo bi se i to, odnosno vecina bi svakako i pomogla ali nekako neazurno i sa manje entuzijazma.
jedan drug je nekako bio drugaciji a da nista specijalno nije radio niti se izdvajao. naime on je bio 'blejac' kao idrugi ali kad treba nekom da se pomogne, priskakao je kao da je to prioritet
u odnosu na obicno druzenje. cak je u situacijam kad mora da bira da li da pomogne nekome ili da izadje sa najoboljim drugovima biarao korisnije.
tu osobinu je tada imao samo on i ja sam nekako vremenom to uvideo i pokusao da usvojim koliko je moguce
(ovu pricu govorim jer mislim da je vazno da primetimo da se ljudi nisu takvi rodili nego su odrastanjem postali zreliji i odgovorniji prema sebi i drugima (cesto vise prema drugima))

druga stvar koju zelim da istaknem je jedno prosto i naivno pitanje sa casa filozofije:
ako dete stoji na litici (a zelite da ga odmaknete) da li je prihvatljivo reci: dodji ovamo, dacu ti cokoladu(od 300g) (iako cokoladu nemate)
odnosno, postoji li pozitivna ili bela laz? kako ovo pitanje (u sirem smislu) nema ocigledan odgovor, ovde ostaje kao inspiracija za razumevanje pocetne sale

jos uglova mogu da iznesem, (recimo kako si zajebao 15 ljudi, sto deluje strasno mada nije ako je kotlic bio dobar Big Grin ) ako to moze da dovede do kvalitetne i inspirativne razrade

osim toga licno ne volim iznenadjenja cak ni ona pozitivna

u svakom slucaju nadam se da ces se okanuti 'neslane' sale (nznm jel slana ili ne, nisam probao, verujem da je sve bilo taman!) u buducnosti
makar kako ne bi prosao kao 'dijete koje je vikalo: vuk, vuk!'

da ne bude sve kontra i protiv, podrzavam sto si uvideo problem u (svom) drustvu, i sto radis na tome da ga ublazis
predlazem ti da (slvais slavu Big Grin ) i da uvedes sporadicne proslave simbolicnih dogadjaja
(primera radi mi smo da nas slavili (unutar porodice) otvaranje autoputa iako nam bas i ne pomaze ni za sta konkretno)
Reply
#38
Ubledeli, sigurno bi se svi ti ljudi iz grupe skupili da je neko otputovao u nebeske visine.
Ipak je bolje da su se ovako skupili nego da su došli nekoga da otprate u večna lovišta.
A da li postoji pozitivna laž, postoji. Da li baš uvek svi govore istinu roditeljima ili ženi?
セルビア
Reply
#39
@branko tod:
Sledeci put zovem na sire... mogao bi na forum da postujem novu temu pa ko dodje - dosao je... samo da smislim razlog... mozda pravljenje eridijuma 36 - eksplozivnog svemirskog modulatora Smile

@Ubledeli:
Moze to da se gleda sa vise strana, i pozitivno i negativno, zavisi kako ko i koliko duboko analizira... i koliko je ko mastovit... ali isto tako mislim da niko od mojih to nije gledao kao negativno i kao lose... da je tako oterali bi me u 3pm bez pardona... Smile Ali poenta je da je svima nama drago da pomognemo i zelimo da pomognemo, a kada trebamo da pomognemo sebi, tj. da se opustimo i uzivamo svi to "zrtvujemo" zarad nekih drugih "ciljeva", a kao sto tema kaze "Zivot je jedan i prolazan, ali lep". Zato sam se i zapitao da li je to sira pojava ili samo kod nas... Ali nekako mi cini da su se ljudi generalno dosta udaljili.... ne pricam samo o mom drustvu, vec sire gledano... Otuda to moje razmisljanje... da li sam u pravu ili ne - ne znam...

A sto se tice neslane sale... ja mislim da je sala bila potaman i to u svakom pogledu... ali ukusi se razlikuju... Smile
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)