Muzika koju slušamo

[Braca]

Ljudi, softvera za rad sa DSD/DSF, za konverzije onog u ovaj format, semplvanje itd ima ihaha odavno. HQPlayer je igračka u tom pogledu. Vrednost mu je kod reprodukcije, skoro neograničena igra sa digi filterima. U studijima, jedan od češće korišćenih softvera jeste Weiss Saracon. Ni on nije bez mana ali je vrlo širokih mogućnosti i naravno postoji verzija za rad sa DSD formatom. Manje korišćen konverter, za koji opet kažu da je najbolji na polju konverzija je softver Audiophile Inventory AUI Converter 48x44 (sajt je nekada bio mnogo luđi). Jedino se on hvali da je rešio poznati problem spajanja DSD (DSF) fajlova, puc-pop, sve jedno ali čujna smetnja u studijskom radu.

Da počnem citirajući samog sebe:
"Da je jednostavno, bilo bi puno softvera za te operacije, a vidimo da praktično jedino HQ Player Pro može da uradi nativni miks više DSD kanala."

Weiss-ov Saracen je ograničen na DSD128, cena oko 3'000SFr, a radi se samo o konvertoru formata.
AuI Converter je verovatno najbolje opremljen, a cena zavisi od konfiguracije i dosta brzo raste ako se hoće studijski sistem, ali je i on samo konvertor.
HQ Player Pro - takođe oko 3'000SFr, ali on omogućava i miksovanje.
Time je moja lista zaključena, ako neko ima više informacija, biću zahvalan.

Od besplatnih konvertora najviše mogućnosti ima SoX, a on od 2015. nije imao dopune. Njega je Archimago koristio da generiše signale koje sam ranije pomenuo.
Kad smo kod tih signala, evo analize koju sam napravio programom MusicScope (pominjao sam ga više puta).

Kao prvo, konvertovao sam u foobar-u njegov PCM signal od 1kHz iz formata Flac u WAV ("lossless") i analizirao pomoću REW (prvi prilog).
Prag šuma je na nivou od oko -180dBc, ali je harmonijska struktura signala vrlo interesantna: pored viših, ima i subharmonika, što se u dobrim analognim oscilatorima ne viđa.
THD ovog signala je na nivou Viktorovog oscilatora , šum je niži, ali nije beo - bogat je harmonijskim komponentama.

Drugi prilog pokazuje isti taj signal u dva domena - spektralnom i kepstralnom (cepstrum).
Ovaj drugi predstavlja dopunsku obradu spektra i pokazuje rezonance koje se u spektru inače ne vide. Teorija je vrlo komplikovana, ali se u praksi isplati savladati tu vrstu analize.
Ja sam to ranije koristio za detektovanje rezonantnih vibracija na mašinama (kompresorima) i cevovodima u pogonu u slučaju kada mi spektralna analiza ne daje dovoljno pouzdane informacije. Kepstrum takođe razdvaja eho (refleksiju) od osnovnog signala, pa se može predpostavitri da se koristi i za anlizu radarsskih signala u PVO.
Osnovni signal je prikazan tačkama, a crveni deo slike predstavlja kepstrum. U ovom slučaju, kepstrum se svodi na nekorelisani šum, što znači da u signalu nema skrivenih artefakata.

Ako sada analiziramo Archimag-ov signal u formatu DSD64, dobija se nešto drukčija slika (treći prilog): spektar je čist (monohromatski - tačkice), vidi se preseljeni šum (žuta linija), ali kepstrum pokazuje prilično jake artefakte u levom delu dijagrama. Međutim, za njih ne važi frekventna apscisa, već vremenska koju MusicScope ne prikazuje.
Sve u svemu, interpretacija je vrlo složena i praktično nemoguća u ovom okviru, pa ostaje samo da konstatujemo da se DSD64 nalaze izvesni artefakti kojih u PCM verziji nema.

DSD256 ima čistiji kepstrum, što govori u prilog kvantizacije bržim taktom (4. prilog).

Kao što vidimo, čak i numerički generisani DSD signali imaju neke artefakte koje bi trebalo objasniti, pa je opravdano pitanje šta se može očekivati od kombinovanja DSD signala naivnim pristupom, tj. bez teorijske podloge.