Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Proračunavanje litraže za bas refleks kutiju
#1
Iako je prežvakano u Loudspeaker design cookbook, proračun litraže za bas refleks kutiju je nešto komplikovaniji nego za kompresionu kutiju. Iz tog razloga otvaram temu koja će malo pojednostaviti priču i pomoći da zainteresovani sami sebi proračunaju zvučničku kutiju.

Tabela sledi:

[Image: prora_unavanje_litra_e.png]

Pored ove tabele preporučujem skinuti i WinISD kako bi se mogli pratiti osnovni parametri pri radu zvučnika u određenim uslovima (litraža, bas refleks tjuning).

Potrebno je reći da dobijeni rezultat ne treba shvatiti kao zakucan. Kako bi se došlo do optimalnog zvuka treba se malo poraditi na kutiji. Uzeću za primer Beyma 15K200 kojim se zanimam u poslednje vreme.

Po jednačini iz tabele dobijena litraža za ovaj zvučnik iznosi oko 91 litar, tjuning frekvencija iznosi 39 Hz, a -3dB se nalazi na 48Hz. Račun potvrđuje i WinISD:

[Image: image.png]

Kako gledam da sve kutije koje će biti slušane u mojoj sobi od oko 16kvm idu do -3dB na barem 40-45Hz pokušavam to i da postignem. WinISD predviđa da će se to desiti sa litražom kutije od 105 litara sa tjuning frekvencijom bas refleksa od 44Hz:

[Image: 105.png]

Pri takvim uslovima posmatram kretanje membrane na određenoj snazi. Pri tome gledam koliki SPL mogu da postignem, a da ne izbacim kalem iz linearnog kretanja u magnetnom procepu. Pod tim podrazumevam da kretanje membrane pri snazi koja je potrebna da bi se napravio određeni SPL ne prelazi Xmax (koji se nekada obeležava i kao Xlin). Xmax odnosno Xlin je komponenta koja nam govori koliko je linearno kretanje kalema u magnetnom procepu. Ponekada je u proizvođačkoj specifikaciji navedeno i Xlim koje se nekada obeležava i kao Xmech koje govori o maksimalnom mehaničkom kretanju kalema u magnetnom procepu pre nego što dođe do fizičkog oštećenja zvučnika.

Prebacim grafik da mi prikaže kretanje membrane/kalema na grafiku:

[Image: xmax.png]

Kada smo prebacili na "cone excursion" deo, vidimo koliko koja frekvencija propuštena kroz zvučnik utiče na kretanje membrane/kalema. Kada kliknemo na karticu "signal" u kontrolnom prozoru prikazaće se deo u kom se mogu podešavati snaga sa pojačala propuštena kroz zvučnik, razdaljina, serijski otpor i ugao. To za 1w po jednom metru sa serijskim otporom od 0,1 om izgleda malo anemično, tj. ovako:

[Image: kretanje.png]

Crvena linija predstavlja granicu linearnog kretanja membrane odnosno kalema. U kartici "signal" ćemo namestiti serijski otpor na realnih 0,5 oma i snagu na 50W da vidimo šta se dešava sa kretanjem kalema:

[Image: 50w.png]

Sa grafika se vidi da kalem odnosno membrana izlazi iz okvira linearnog kretanja ispod 23,5 Hz. Tu postaje korisno poznavanje Xmech/Xlim podatka. Kod Bejma basa koji koristim to je na nekih 28mm tako da se nalazimo i dalje u bezbednoj zoni po zvučnik. Da projektujem sabvufer za kućni bioskop više bi me zanimalo šta se dešava ispod 30Hz, ovako mi je samo bitno da ne dođe do mehaničkog oštećenja samog zvučnika. Idemo dalje sa snagom da vidimo dokle možemo voziti zvučnik:

[Image: 100w.png]

I sa 100w propuštenih kroz zvučnik vidi se da Xmax/Xlin do 28Hz (do 30Hz mene zanima šta se dešava) i dalje drži kalem u procepu što znači da svira, a kretanje koje može napraviti neka niža frekvencija koja naleti (sa gramofona recimo) i izbaci kalem iz procepa neće oštetiti zvučnik jer je i dalje na, za ovaj bas bezbednih, 23,7mm. Sa toliko vati ovaj zvučnik će svirati prilično glasno. To možemo videti kada kliknemo na "SPL" karticu:

[Image: spl.png]

SPL na 45Hz, gde se nalazi -3dB, pri toj snazi iznosi oko 113dB. To ne znači da ćemo ikada slušati te kutije toliko glasno već čisto da vidimo šta se dešava.

[Image: spl_100w.png]

Ono što je najbitnije to je da definitivno treba pažljivo pročitati odeljak "vented loudspeakers" u knjizi Loudspeaker design cookbook jer je tamo podrobnije objašnjeno kako i na koji način te uz pomoć kojih formula se dobija optimalna litraža za rad jednog zvučnika. Tabela koja se nalazi u prvom postu je pomoćno sredstvo koje je inferiorno tabelama u knjizi ali ne beži preterano od njih pa je zato zanimljivo. Uz malo dodatnog truda i igranje u WinISD-u mogu se postići dobri rezultati.

Kod proračunavanja optimalnih uslova u obzir se uzima Qts, Vas, Fs, a postoje i tabele za određivanje koeficijenta koji je potrebno ubaciti u jednačinu kako bi se dobila optimalna litraža i tjuning frekvencija. Ta optimalna litraža i tjuning frekvencija će omogućiti da zvučnik radi najrasterećenije u smislu da može primiti najveće količine snage, a da ne dođe do oštećenja. Kako nama u HiFiju nije jedini cilj da postignemo što viši SPL sabijanjem što veće snage u zvučnik, možemo jako dobre rezultate postići korišćenjem pro baseva i modifikovanjem te optimalne kutije tj. stavljanje u neki drugi bas "alignment".Ono što je, mislim, osnovno što treba izvući iz ovih par postova, to je da se i ta računska optimalna litraža i tjuning frekvencija treba prilagoditi sopstvenim potrebama jer ne moramo praviti zvučnik u koji možemo sabiti što više vati. Mi možemo da priuštimo sebi da pro drajver izvedemo iz tih optimalnih uslova jer u kući neće biti propušteno više od 50-ak vati kroz njega, što će njega i dalje držati daleko od granica koje su mu proizvođačkom specifikacijom postavljene.

Kad budem imao više vremena biće govora i o bas refleksu i kako izbeći onaj efekat jeftinih kutija zbog kojih je BR na lošem glasu uz "malo" pomoći od strane Thiele-a, Small-a, Keele-a i ekipe.
Reply


Messages In This Thread
Proračunavanje litraže za bas refleks kutiju - by Zvu - 07-30-2014, 02:25 PM

Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)