Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Interesantni, poucni i zanimljivi klipovi
Mašinstvo je ozbiljna nauka kao i Elektrotehnika, Elektronika, Mehatronika itd. Nije "sloseraj"
Najčešće se u materijalu koji se obrađuje izbuši tehniloški otvor nekim od standardnih alata, najčešće burgijom, ili ako je materijal već termički obrađen elektrodom-šipkom na drugom erozimatu. Žica se provuče kroz taj otvor i proseca forma. Postupak se ponovi sa drugim delom koji treba pasent da ulazi i prvi deo.
Sudeći po tome da vazduh polako ističe kroz postojeći zazor, taj zazor nije veći od 0,01-0,015mm.
Reply
Kaži im Leo kaži im Smile
Zezam se malo, evo ja sam u šlosersko švajserskom svetu pa da vam kažem da je po nekad ogromna nauka sastaviti cev od rolovanog lima debljine 15mm za dance debljine 120mm a da smicanje ne pređe 2mm a da je pri tome ovalnost cevi 10mm na 1150mm prečnika Smile

Ovoje jedan od najprostijih problema umojoj sferi.
Reply
Lično nemam ništa protiv naziva "sloser". To je germanizam, od reči schlosser = bravar. Bravarski zanat je divan i po svojim mogućnostima oblikovanja metala nesaglediv.
Druga je stvar što neki, koji vole da pojednostavljuju stvari, minimiziraju i nipodaštavaju veštine kojima sami nisu vični, ili ih ne razumeju. Smile
Reply
🤪 slično važi i za stomatologiju tj. stomatologe 😀
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
(10-30-2021, 09:17 AM)Leonardo Wrote: Mašinstvo je ozbiljna nauka kao i Elektrotehnika, Elektronika, Mehatronika itd. Nije "sloseraj"
Najčešće se u materijalu koji se obrađuje izbuši tehniloški otvor nekim od standardnih alata, najčešće burgijom, ili ako je materijal već termički obrađen elektrodom-šipkom na drugom erozimatu. Žica se provuče kroz taj otvor i proseca forma. Postupak se ponovi sa drugim delom koji treba pasent da ulazi i prvi deo.
Sudeći po tome da vazduh polako ističe kroz postojeći zazor, taj zazor nije veći od 0,01-0,015mm.

Da. Za potrebe bušenja početne rupe za žicu se, kod kaljenih materijala, koristi namenski, brzi erozimat, sa specijalnom elektrodom u obliku tanke cevčice (prečnika 1-3mm).
Cevčica može biti dugačka i preko 200mm i unutar šupljine, u cevčici, se nalazi pregrada od tankog lima, celom dužinom cevi, koja praktično šupljinu uzdužno deli na dve podjednake. Ta pregrada služi da počisti dno u rupi, da ne ostane stubić u cevčici.
Takva cevčica se stavlja u rotacionu glavu-futer, koji ima obrtnu spojnicu za dovod dielektrika (specijalnog ulja ili petroleja) pod pritiskom reda veličine 10-90 bara.

Ceo mehanizam ima suport za vertikalno vođenje te glave i mehanizam za rotaciju cevčice.

Cevčica se snabdeva pulsirajućom strujom podesivih parametara (struja, duty, frekvencija). Pošto je to relativno gruba mašina sa jednostavnim zadatkom bušenja početne rupe, gde nije od kritičnog značaja zazor oko alata (cevčice), cevčica se snabdeva naponom 100-300V, frekvencije reda par kiloherca, strujom reda par desetina ampera, kroz mrežu totalno neinduktivnog karaktera.

Servo sistem održava tačnu dužinu varnične staze i cevčica rotirajući prodire u izuzetno tvrde materijale bez fizičkog kontakta jer se nalazi na distanci varnične staze (100-300um za te slučajeve).

Brzina prodiranja je bliska brzini prodiranja burgije u nekaljen materijal...
Reply
Obrada kamene sekire abrazivnim erozimatom pre 7-8000 godina u Vinci. Shy

[Image: attachment.php?aid=36502]

Reply
Ima li neko iskustva sa eloksiranjem tj. anodizacijom?
Reply
Mozda ti i pomogne

http://lib.store.yahoo.net/lib/e-clec-te...dizing.pdf
https://nzic.org.nz/app/uploads/2017/10/8E-1.pdf
https://materialsdata.nist.gov/bitstream...sequence=1
https://en.wikipedia.org/wiki/Anodizing
https://hr.wikipedia.org/wiki/Eloksiranje
http://mal-ko-industry.com/eloksiranjealuminijuma.html

Reply
Reply
Soske nervoza
Nikog nisam hteo da vredjam
Sloser je odomacen izraz za masince
Kao Dundjer za gradjevince, Tisler za stolare ....
Banderas za  elektricare...
Pa i mi smo nekakvi svajseri.
Samo sam  Siroma hteo da  izrazim divljenje onoj preciznoj obradi   (  pa mi Leonardo lepo objasni da je to radjeno erozimatom)
Reply
Posle samo 14 godina u cvetu mladosti  A380 ide u istoriju:

Reply
https://www.youtube.com/watch?v=Q3oItpVa...hnStanford
Reply
Poucan video

Reply
Sredjivanje ves masine. Pogledajte konstukciju masine i pristup servisera.

Reply
Priča o domaćem računaru "Galaksija"

https://www.youtube.com/watch?v=P_psClkqRpA

Sa puno zanimljivih tehničkih detalja. Za neke nisam ni znao, mada sam te "Računare u vašoj kući" iz janura 1984. god. znao skoro napamet Smile
  Galaksiju nisam pravio, ali sam imao priliku da jednu oživim, koja je bila potpuno mrtva, a prošla je puno ruku, stigla i do BG, ali ništa nije radilo na njoj. Ispostavilo se da je na gomili mjesta bilo prekida na adresnim i data magistralama, prma EPROM-ima i RAM-u, od silnih pokušaja lemljenja i "popravljanja" lemova... a ploča je bila jednoslojna (pravljene su ovdje u Banjaluci, u "Rudi Čajavec"-u). Nakon 2 dana krpljenja, sve je proradilo.

  Prije par dana vidjeh da je sad snimljen i dokumentarac o Galaksiji pod nazivom "Galaksija - računar koji je odbio da umre". Navodno ima ljudi koji i danas pišu nešto za Galaksiju, i pojavljuju se neke nove igrice, što mi je prilično nevjerovatno i simpatično.
Voja Antonić i Dejan Ristanović su u to doba napravili čudo, ali im to nikad nije bilo priznato, a pogotovo ne nagrađeno, na bilo koji način.
KIT kompleta za gradnju Galaksije je prodato 8000 kom. što je prevazišlo i najoptimističnije pretpostavke, koje su se kretale od 50 do 500.

  Valjda će se negdje moći uskoro i pogledati taj dokumentarac...

Premijera je bila 13.12.2021.
Reply
Imao sam priliku da lično upoznam ekipu Voja Antonić, Dejan Ristanović i Zoran Modli na Hackday u Beogradu, zbog tih ljudi sam prvestveno došao na dogadjaj a ostalo je vec istorija.

Zoranu Modli sam lično prišao, skinuo kapu i čestitao za onu ideju sa ZX Spectrum programima koji su emitovani preko FM mreže, on se oduševio i smejao i priča "Gde ste se toga setili moji dragi Kragujevčani?!" Smile Pa kakooooo, pa to je van vrenema i prostora fora ...

Predpostavljam da je to bio "triger" za celu ideju oko dokumentarnog filma i priče oko te ekipe.
Reply
Ma bedno je to što su za finansiranje filma morali da idu na Crowd Supply umesto da institucije i IT firme podrže to. Na kraju je možda i bolje što je tako išlo:

https://www.crowdsupply.com/rcc-productions/galaksija
Reply
Veoma zanimljiv video ...

Reply
Reply
Pecanje, savremeno

Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 3 Guest(s)