Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
RFI / EMI/ RSO filter
#21

Tu sad ima jedna zanimljiva stvar a to je ako bi recimo postavili jos jednu Common Mode prigusnicu ispred kompletnog ovog filtera sa pocetka teme, tehnicki bi mogli da se provucemo i sa nesto nizim naponima (mislim na pik vrednosti) za X kondenzatore. Ta prigusnica bi opet ublazila tj "progutala" jako brze tranzicije pa sve iza nje bilo manje kriticno po pitanju napona.

Sad stoji da bi to poskupelo konstrukciju filtera ali bi se svakako dobilo na jos boljem filtriranju.

Reply
#22
Drago mi je da se zahuhtala tema...<br><br>
Filter po Draganovoj semi nameravam da sastavim na jednoj plocici koja ulazi u jedno malo lampasko pojacalo.<br>
U tom pojacalu ce biti jedan torus od 80W i jedan EI trafo od xxx W (ne znam tacno, ali zadovoljava namenu).<br>
Torus je morao da uleti jer ovaj EI nije imao sve neophodne napone za potrebe pojacala.<br><br>
Oba trafoa ce biti na ovom RSO filteru. EI trafo se startuje sa zakasnjenjem (ne555 tajmer i relej) jer sa torusa ide napon za gasnu ispravljacicu koja zahteva predgrevanje prema datasheetu.<br><br>
Ispred torusa nameravam da postavim nedan NTC otpornik kako bih dobio neki kvazi soft start. To nije neophodno ali mi se desilo da mi izfori termoosigurac u primaru torusa koji je motao TRAFCO i od tada uvek bar NTC na red sa primarom.<br><br>
E sad ako negde gresim u implementaciji filtera ispravite me molim vas.
Reply
#23
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="BeliNinja" data-cid="21957" data-time="1393781219">
<div>
<p>Drago mi je da se zahuhtala tema...<br><br>
Filter po Draganovoj semi nameravam da sastavim na jednoj plocici koja ulazi u jedno malo lampasko pojacalo.<br>
U tom pojacalu ce biti jedan torus od 80W i jedan EI trafo od xxx W (ne znam tacno, ali zadovoljava namenu).<br>
Torus je morao da uleti jer ovaj EI nije imao sve neophodne napone za potrebe pojacala.<br><br>
Oba trafoa ce biti na ovom RSO filteru. EI trafo se startuje sa zakasnjenjem (ne555 tajmer i relej) jer sa torusa ide napon za gasnu ispravljacicu koja zahteva predgrevanje prema datasheetu.<br><br>
Ispred torusa nameravam da postavim nedan NTC otpornik kako bih dobio neki kvazi soft start. To nije neophodno ali mi se desilo da mi izfori termoosigurac u primaru torusa koji je motao TRAFCO i od tada uvek bar NTC na red sa primarom.<br><br>
E sad ako negde gresim u implementaciji filtera ispravite me molim vas.</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Torusni trafo je širokopojasni element i treba mu oštriji EMI filtrer (veća induktivnost i kapacitet)&nbsp;od EI trafoa, tako da bi filter trebalo konstruisati prema torusu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kao primer, ispravljač koji trenutnu pravim ima filter sa 2x47uH (Schaffner RN. strujno kompenzirana prigušnica) i 2x0,47uF X2.</p>
Reply
#24
Na Draganovoj semi je definisana prigusnica od 2x5mH, na stanju imam prigusnice iz starih monitora koje su, prema nekim citanjima na netu, 2x10mH mada nisam merio.Sto se kapaciteta tice i ja sam predvideo 2 x 470nF jer takve kondenzatore imam. Inace torus ce biti opterecen cistom A klasom jer su na njemu naponi za grejanje ispravljacice i ulazne lampe i pokretanje spulni releja sto znaci cisti termogeni potrosaci. Mada i EI nece biti u drugacijem rezimu jer ce pojacalo raditi u a klasi (SE EL84).
Reply
#25
<p>Mislim da će to biti OK. U nekom idealnom slučaju trebalo bi još&nbsp;"smiriti" sekundar na način opisan u tekstu M. Johnson-a&nbsp;koji sam stavio na forum, ali za to su potrebna merenja, što verovatno nije ostvarivo.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Puno uspeha!</p>
Reply
#26
Hvala profesore.<br><br>
Ovih dana cu da nacrtam plocicu prema komponentama koje imam i okacicu ovde...
Reply
#27
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="BeliNinja" data-cid="21957" data-time="1393781219">
<div>
<p>Drago mi je da se zahuhtala tema...<br><br>
Filter po Draganovoj semi nameravam da sastavim na jednoj plocici koja ulazi u jedno malo lampasko pojacalo.<br>
U tom pojacalu ce biti jedan torus od 80W i jedan EI trafo od xxx W (ne znam tacno, ali zadovoljava namenu).<br>
Torus je morao da uleti jer ovaj EI nije imao sve neophodne napone za potrebe pojacala.<br><br>
Oba trafoa ce biti na ovom RSO filteru. EI trafo se startuje sa zakasnjenjem (ne555 tajmer i relej) jer sa torusa ide napon za gasnu ispravljacicu koja zahteva predgrevanje prema datasheetu.<br><br>
Ispred torusa nameravam da postavim nedan NTC otpornik kako bih dobio neki kvazi soft start. To nije neophodno ali mi se desilo da mi izfori termoosigurac u primaru torusa koji je motao TRAFCO i od tada uvek bar NTC na red sa primarom.<br><br>
E sad ako negde gresim u implementaciji filtera ispravite me molim vas.</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>@ BeliNInja</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako praviš potrošnik u A classi, onda ti nije problem ustanoviti koju vrednost struje češ imati nezavisno od vremena!</p>
<p>dI/dt ti je konstanta i možeš čak poveliku induktivnost na vodovima, pad napona če ti biti uvijek ZNAN.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Filtracija MAX, Iout = konst</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-----------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako imaš A - AB classu, tu imaš veče probleme, baš oko tog induktiviteta (naravno&nbsp; - mora sada biti manji) jer ti je dI/dT sada promenljiva</p>
<p>pa ti zato klizi izlazni napon čak od nekoliko volti!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tu je najbolje uzeti vrlo male induktivnosti ali izmedju sa puno zaliha kapacitivnosti ( veliki BULK elkosi)!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>NTC ti je uvijek OK, ...ali uvijek mali rang !!! (eh, ...experimentom... 10-20Ohma/100W/25°C ??????.... :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;&nbsp; -</p>
LP
Dragan
Reply
#28
Posle cu da sednem i proracunam ukupnu struju potrosnje za obactrafoa pa cu da obrazlozim ovde.<br>
Hvala Dragane.
Reply
#29
Sto se tice potrosnje sledeci su podaci:<br><br>
EI trafo 0,8A@230V,<br>
Torus 0,1A@230V.<br><br>
Nadam se da osiguraci mogu biti postavljeni neposredno pre primara a ne striktno pre RSO filtera. Tako bih imao laksu dijagnostiku u slucaju bekog kvara.<br>
Bilo bo glupo da imam samo jedan osigurac za dva trafoa.
Reply
#30
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Braca" data-cid="21830" data-time="1393626373">
<div>
<p>Mala dopuna za kondenzatore preko dioda (snubber). Na frekvenciji pobavljanja spajkova njihov efekat nije veliki, ali raste&nbsp;prema višem delu spektra. Medjutim, njihova primarna funkcija je da spreče rezonatno oscilovanje sekundara transformatora, zašta pobudu daju svi procesi koji imaju širok spektar, pa tako i spajkovi. Da bi tu funkciju ostvarili, oni moraju da budu prilagodjeni datoj situaciji, tj. kapacitetu dioda ispravljača, impedansi sekundara i parazitnoj induktivnosti transformatora, tako da se ponekad umesto kondenzatora tu&nbsp;primenjuje serijska veza otpornika i kondenzatora. Taj proračun nije trivijalan i zahteva par merenja na trafou.</p>
<p>U Linear Audio Vol. 5 objavljena je iscrpna studija tog problema, iz koje citiram zaključak:</p>
<p>"We have been chasing a demon that does'nt exist, then made matters worse by having the wrong parts in the wrong place - and too many of them (misli na snubber kondenzatore preko dioda). A single damped snubber/Zobel&nbsp; across each transformer secondary is all we need to suppress the swept resonance problem. Ideally, we would know dieode capacitance, measure leakage inductance and calculate correct resistance to set Q=0.7, but even if we don't, 1nF and 1K will almost certainly do in both high and low voltage supplies."</p>
<p>Na forumu DIYAudio je objavljena iscrpna dokumentacija o jednostavnom stimulatoru rezonancije sekundara i odredjivanju vrednosti RC mreže za "umirivanje" transformatora. Stimulator se može napraviti za sat vremena (NE555 + MOSFET prekidač), ali je za merenje neophodan osciloskop. Ja očekujem isporuku za dve nedelje, a onda ću staviti rezultate na forum (upravo pravim ispravljač sa Jung(Didden regulatorom i to je odlična prilika da taj metod ispitam). Gore pomenuta RC mreža se sastoji od paralelne veze jednog kondenzatora i jednog serijskog RC člana preko svakog sekundara.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
</div>
</blockquote>
<p>Da dopunim ove tvrdnje, odlučio sam da napravim "čekić" kojim se pobudjuje sekundar trafoa u cilju izazivanja oscilacija na sopstvenoj učestanosti, na osnovu čega se onda mogu odrediti optimalne vrednosti elemenata CRC "snubber"-a za dati trafo. Rezultat se može videti na priloženoj slici.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pošto nisam imao CMOS verziju 555, oscilator je realizovan sa bipolarnom verzijom, prema DS. Frekvencija je oko 105 Hz (u originalu je 120 Hz, američka verzija).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Čitajući forum zarazio sam se SMD virusom i na pločici su moji prvi radovi te vrste. U sredini je MOSFET drajver na DIL adapteru, a levo od terminala za trafo je SMD kond. od 10nF na home-made adapteru. I tako (izgovoriti sa moravskim naglaskom), nateraste me da pod stare dane kvarim oči na ovim sitnim "bubicama"!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sledeće nedelje treba da stigen osciloskop, pa će tada biti i kvantitativnih rezultata na ovu temu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#31
<p>Zaboravih.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ovaj sklop je napravljen po šemi M. Johnson-a sa diyaudio.com, koja je opisana u dokumentaciji pomenutoj na str. 1 ove teme.</p>
Reply
#32
<p>Braco,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Moram da predstavim jedan veoma interesantan a super jednostavan sklopić, koga je izmislio jedan češki radioamater 80-tih godina.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Radi se o veoma interesantnom generatoru veoma strmih igličastih impulsa, ujedno generiše i stepenast napon.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Može se za svakakva testiranja upotrebiti, pogotovo što mu frekvencija i broj stepenica bivaju određeni spoljnim generatorom četvrtke, poput NE555 i slično.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Stepenasti signal se može savršeno koristiti za neki promenljiv bias, a igličasti impuls (koji nije naivne snage jer sklop imitira tiristor) za "čekić" pobuđivanja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nekim pojačavačem se može pojačati stepenasti signal i zgodno upotrebiti za snimanje spektra krivih nekog poluprovodnika ili slično, a igličasti signal za sinhronizaciju osciloskopa. Ulaz-izlaz igličastog signala je bidirekcionalne prirode, pa osim što se iz njega može crpsti neka sinhronizacija, može se i sam generator stepenica spolja nadsinhronizovati dovođenjem triger impulsa malo ranije u istu tačku.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sklopić je ludo koristan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa lakoćom se uz malo mašte mogu generisati složeni signali takvog tipa gde stepenicom oblikovana silazna testera bude neki nižefrekventni signal bogat harmonicima, a stepenice, čiji broj je veoma lako kontrolisati učestanošću i amplitudom ulazne četvrtke, nekakav signal više frekvencije, i ko zna šta sve još. Mašti na volju...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Inače, ništa nama bez primene inercionog ubeđivača, mislim čekića :-). Sjajna naprava i teško pokvarljiva, ali ponekom i to uspe :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo tog simpatičnog i veoma produhovljenog sklopića:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>[attachment=7687Confusedtepen_gen1.pdf]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>A evo i rezultata simulacije, čisto pokazno za one koji to nisu nikad pravili:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>[attachment=7688Confusedtepen_gen_sim.pdf]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Inače, radi baš kao na simulatoru (pravio sam to puno puta, često i sa dosta snažnijim tranzistorima poput BD139-140 radi snažnog igličastog impulsa)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ponekad i sa visokonaponskim komplementarnim BJT, jer sklopiću je izlazni napon i napon napajanja ograničen jedino mogućnostima samih tranzistora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kao klinac sam bio zadivljen genijalnošču tog Čeha koji je ovu napravicu smislio :-).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Veliki pozdrav rođo i veoma mi je drago da ti prija druženje na ovom forumu, kao što i nama prija tvoje prisustvo.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Maki</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zaboravih:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>takođe je veoma simpatično što se barijere diode i deonice B-E onog tranzistora sa zajedničkom bazom međusobno termički kompenzuju kada se stave fizički tesno, pa sklopić bude veoma temperaturno stabilan. Baš dobro ispalo :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>i još nešto: sklopić kao od šale radi sa par stotina KHz sa najobičnijim univerzalnim tranzistorima.</p>


Attached Files
.pdf   stepen_gen1.pdf (Size: 4,8 KB / Downloads: 89)
.pdf   stepen_gen_sim.pdf (Size: 55,48 KB / Downloads: 52)
Reply
#33
<p>Evo i ovde jednog veoma korisnog članka na ovu temu, kojoj daleko više pripada nego tamo gde sam ga prethodno stavio:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=16&amp;ved=0CFgQFjAFOAo&amp;url=http%3A%2F%2Faudiosystemsgroup.com%2FRFI-Ham.pdf&amp;ei=_b0aU6bGM4HJtQao0IEg&amp;usg=AFQjCNHhhR-D-PPM9OHH-1Qvv85kbUwVgw&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms'>http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=16&amp;ved=0CFgQFjAFOAo&amp;url=http%3A%2F%2Faudiosystemsgroup.com%2FRFI-Ham.pdf&amp;ei=_b0aU6bGM4HJtQao0IEg&amp;usg=AFQjCNHhhR-D-PPM9OHH-1Qvv85kbUwVgw&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms</a></p>
Reply
#34
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Macola" data-cid="22402" data-time="1394321915">
<div>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sklopić je ludo koristan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa lakoćom se uz malo mašte mogu generisati složeni signali takvog tipa gde stepenicom oblikovana silazna testera bude neki nižefrekventni signal bogat harmonicima, a stepenice, čiji broj je veoma lako kontrolisati učestanošću i amplitudom ulazne četvrtke, nekakav signal više frekvencije, i ko zna šta sve još. Mašti na volju...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Inače, ništa nama bez primene inercionog ubeđivača, mislim čekića :-). Sjajna naprava i teško pokvarljiva, ali ponekom i to uspe :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Rodjo, ovo spada u kategoriju sklopova za koje važi engleska izreka "Easier done than said" ili, u slobodnom prevodu, lakše napraviti nego objasniti.</p>
<p>Genijalno jednostavna sprava!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tekst onog radioamatera o feritima sam već ranije video i spustio na disk, a onda zaboravio.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ovaj "modalni čekić" koji sam napravio i metod optimizacije "snubber"-a koji stoji iza njega treba da nam pomogne da "smirivanje" oscilacija sekundarne strane ispravljača postavimo na čvrstu teorijsku osnovu i na taj način poboljšamo kvalitet energije na ulazu u filter. Medjutim, sa aspekta praktične primene u domaćim uslovima on ima za većinu samograditelja veliki problem, a to je što je za primenu potreban osciloskop. Audio kartica tu ne može mnogo da pomogne jer je sopstvena učestanost sekundara dosta visoka (reda par stotina kHz) i sada pokušavam da pronadjem neku alternativu. Znam da ima jeftinih kineskih USB "osciloskopa", ali nemam iskustva sa njima. Druga mogućnost bi bila pretvaranje frekvencije u napon (sa trigerom), ali tu za sada nemam konkretnu ideju. Pored toga, to rešenje traži da se nekoliko izmerenih rezultata stavi u dijagram, i zatim izračunaju vrednosti CRC veze. Dobro, tu bih mogao da napišem makro za Excel i tako automatizujem proračun, ali merenje frekvencije ostaje problem.<br>
&nbsp;</p>
Reply
#35
<p>Rođo,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Možda bi se mogao napraviti brz detektor prolaza kroz nulu, od nekog boljeg op-amp, pa se običnim brojačem iza utvrditi broj polutalasa u odzvonjavanju i njihov prosečni period.</p>
<p>I kad se nema osciloskop, brojač ( i/ili frekvencmetar) se da lako napraviti.</p>
<p>Ima po netu bezbroj gotovih aplikacija sa jednostavnijim MCU.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Posle toga je lako empirijski odrediti faktor prigušenja, empirijskim&nbsp; podešavanjem R i C u snubberu, svođenjem broja odzvonjavanja na 1 ili 2 (kritično prigušenje), pa posle malo manje od toga po osećaju na osnovu prethodnog smera delovanja, do potkritičnog prigušenja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tako bih ja to da nemam osciloskop...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>To bi mogla biti "prva pomoć" za ljude koji nemaju dovoljno opreme, tj. za one koji se ne bave pretežno elektronikom.</p>
<p>-----------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa osciloskopom to radim vrlo jednostavno, bez ikakve matematike.</p>
<p>U svakom slučaju takođe koristim "čekić" i to najčešće obični diak kojim napravim generator igličastih impulsa amplitude&nbsp; reda 10Vpk, sa strujom reda 1-2A, tim pobuđujem sklop koji me zanima.&nbsp;</p>
<p>Posmatram osciloskopom i u dve-tri iteracije nađem kondenzator kojim svedem oscilacije na rang od 100-300KHz (ako su bile iznad te učestanosti), tim izbegnem radioemisiju gore, a interferencije sa audiom dole.</p>
<p>Posle samo sledi dodavanje snažnijeg potenciometra na red sa C i jednopotezno namestanje prigušenja na potkritično. Posle stavim fiksni otpornik te vrednosti.</p>
<p>Sa već pripremljenim setup-om (što mora u oba slučaja), vreme izvođenja "operacije" je reda 5 minuta, najčešće dosta kraće od masivnog računanja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naime, često se u tim računima ne mogu predvideti nelinearnosti magnetičnih materijala i poprečni parazitni kapaciteti komponenti, pa račun izađe sa pozamašnom razlikom od realnosti (ako se baziramo na prethodnom merenju osobina Ls koji prigušujemo). Iskustveno znam da korekcija zna biti poprilična, tj. računom ćemo sigurno dobiti potreban red veličine, ali bez veoma složenih dodatnih merenja parazitnih veličina, teško bolje od toga.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Bar meni je to možda brži način a jednako efikasan.</p>
<p>-------------------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Inače, što se tiče udarnih generatora (generatora impulsa sa malenim faktorom popune, koji raspolaže izvesnom snagom i koji ima veoma strmo prednje čelo), njih nije baš jednostavno napraviti. Sve dok je nešto reda uS u pitanju, problem se rešava pomoću neke komponente sa negativnom otpornošću, poput SCR, UJT, PUT, DIAC..., kada se siđe u rang stotina i desetina nS, onda neki veoma sposoban Mosfet driver sa diferencijatorom iza, ali kada se dođe u rang pikosekundi, onda stvari postaju veoma nezgodne i često je veliki problem i sam transport takvog impulsa na željeno mesto. Onda se već koriste posebne mere i mnogo toga se rešava fizičkom građom sklopa.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo neke dobre literature o tome:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=2&amp;ved=0CEUQFjAB&amp;url=http%3A%2F%2Fdiodes.com%2Fdownload%2F4539&amp;ei=bWscU8SiL8HrswaPr4D4Aw&amp;usg=AFQjCNE37b1nZTbZB7-jz7oN1hq2LjE3ow&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms'>http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=2&amp;ved=0CEUQFjAB&amp;url=http%3A%2F%2Fdiodes.com%2Fdownload%2F4539&amp;ei=bWscU8SiL8HrswaPr4D4Aw&amp;usg=AFQjCNE37b1nZTbZB7-jz7oN1hq2LjE3ow&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=1&amp;ved=0CDsQFjAA&amp;url=http%3A%2F%2Fwww.ccsenet.org%2Fjournal%2Findex.php%2Fapr%2Farticle%2FviewFile%2F3287%2F3601&amp;ei=bWscU8SiL8HrswaPr4D4Aw&amp;usg=AFQjCNFOHlxU1x0LgbfHUozG-VZOIvQLbQ&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms'>http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=1&amp;ved=0CDsQFjAA&amp;url=http%3A%2F%2Fwww.ccsenet.org%2Fjournal%2Findex.php%2Fapr%2Farticle%2FviewFile%2F3287%2F3601&amp;ei=bWscU8SiL8HrswaPr4D4Aw&amp;usg=AFQjCNFOHlxU1x0LgbfHUozG-VZOIvQLbQ&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>A evo i još jednog vrlo blisko povezanog članka, odakle se mogu crpsti iskustva oko ispitivanja tranzient load osobina napajanja (koje inače zavise konačno i od RSO filtra između ostalog):</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=1&amp;ved=0CC0QFjAA&amp;url=http%3A%2F%2Fwww.linear.com%2Fdocs%2F29876&amp;ei=O20cU5M0h5O1BuXMgYAK&amp;usg=AFQjCNH845ozHVj2_IzqVvkDt8ZkTAw2JQ&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms'>http://www.google.rs/url?sa=t&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=web&amp;cd=1&amp;ved=0CC0QFjAA&amp;url=http%3A%2F%2Fwww.linear.com%2Fdocs%2F29876&amp;ei=O20cU5M0h5O1BuXMgYAK&amp;usg=AFQjCNH845ozHVj2_IzqVvkDt8ZkTAw2JQ&amp;bvm=bv.62578216,d.Yms</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#36
<p>Hvala, Maki. Čitaš dobru literaturu, kao i obično.</p>
<p>Što se mene tiče, gradnjom ovog Džonsonovog čekića ja imam opremu za odredjivanje optimalnog prigušenja sekundara, upravo na način kako si opisao. Pretpostavka za primenu je, naravno, osciloskop, a njega nemaju svi.</p>
<p>Brojanjem prolaza kroz nulu bi se mogao realizovati jednostavan sklop, jer slabo prigušena oscilacija ima puno prolaza izmedju dva udarca "čekićem", a optimalno prigušeni sistem ima samo jedan prolaz (idealizovano). Na taj način, startujući sa blagim prigušenjem, podešavanjem trimera u smeru povećanja prigušenja broj prolaza kroz nulu se smanjuje i na kraju, pri dostizanju nadkritičnog prigušenja, pada na nulu. Prva veća standardna vrednost otpornika daje tada dovoljno dobro prigušenje u blizini kritičnog.</p>
<p>Modalnu analizu mehaničkih sistema sam radio ni sam ne znam koliko puta, ali uvek sa odličnom opremom. Napraviti je u uslovima nedostatka opreme je lep izazov i zato ću ovo isterati do kraja.</p>
Reply
#37
<p>Vrlo lepa zanimacija u svakom slučaju, a i biće jako korisna kasnije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada se razumeju pojave, modeli se lako transliraju iz mehanike u elektriku i obrnuto.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Oblast je veoma zanimljiva i kao stvorena za razne fine eksperimente.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#38
<p>Po obećanju, evo prvih rezultata na temu gušenja rezonantnih oscilacija na sekundaru mrežnog transformatora, izazvanih prekidom provodjenja kroz ispravljačke diode.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Upotrebio sam stimulator ("čekić") po šemi M. Johnson-a (MJ) koju sam pre par nedelja stavio na forum (ako neko nije preuzeo taj&nbsp;tekst staviću ga ponovo na cloud) da bih ispitao trafo koji želim da ugradim u ispravljač&nbsp;(regulator Jung/Didden) za moj RIAA preamp. Radi se o zalivenom&nbsp;trafou Spitznagel, 2x18V/390mA). Pobudio sam ga frekvencijom od 100Hz i amplitudom od oko 13V, preko serijskog kondenzatora C2=10nF (v. šemu). Sa parazitnim induktivitetom sekundara, taj kondenzator u trenutku spajanja sa masom preko MOSFET prekidača gradi osc. kolo koje izvodi prigušenu oscilaciju na sopstvenoj učestanosti od 0ko 11,4kHz (rezonanca, v. sliku).</p>
<p>Po predlogu MJ, rezonantno oscilovanje se guši dodavanjem serijskog RC člana C3/RV1, pri čemu je C3=150nF, a RV1 se podešava tako da se dobije optimalno prigušenje. Mdjutim, ako se&nbsp;taj trimer podesi na nulu, dobija se osc. kolo sa kapacitetom od C2+C3=160nF, koje sa induktivnošću sekundara daje novu sopstvenu ućestanost od 3,02kHz (sledeća slika).</p>
<p>U svim testovima koje je MJ sproveo vrednost RV1 pri optimalnom prigušenju je bila izmedju 100 i 200R, a pri RV1=1K sistem je prigušeno oscilovao. Medjutim, ovaj trafo nije hteo da "sluša" i tek sa RV1=2K vide se vrlo prigušene oscilacije (sledeća slika). Prigušenje, odn. prekid oscilacija,&nbsp;sam dobio tek sa RV1=750R (biće u sledećem postu).</p>


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#39
<p>Čitam prethodni tekst i vidim da sam bio previše koncizan, tako da sledi nekoliko objašnjenja.</p>
<p>Suština metode je da se preko kond. C2 u osc. kolo ubaci pobuda koja se satoji od odskočnog signala naniže, tj. kada MOSFET provede prema masi. Svi signali sa strmim ivicama sadrže veliki broj harmonika i jedna od njih pobudi osc. kolo na sopstvenoj učestanosti, pri čemu dolazi do rezonantnog oscilovanja. Žuta linija na oscilogramima predstavlja taj pobudni signal, a plava odziv osc. kola. Oscilovanje je prigušeno jer namotaj sekundara ima omski otpor.</p>
<p>Ako je poznata frekvencija i kapacitet kondenzatora lako se može izračunati parazitna induktivnost sekundara. U ovom slučaju ona iznosi 18,8mH.</p>
<p>U ispravljaču se pobuda ovoga tipa dobija svaki put kada jedna od dioda prestane da provodi. Neprigušeni sekundar tada zaosciluje i to može da ima uticaja na kvalitet napajanja, a i&nbsp;da dovede do EMI. Standardna metoda za prigušenje tih oscilacija je vezivanje kondenzatora paralelno svakoj diodi u ispravljaču.</p>
<p>Medjutim, u jednoj studiji objavljenoj u Linear Audio Vol. 5 pokazano je da nije svejedno koliki je kapacitet paralelnog kondenzatora, kao i da u slučaju neprilagodjenosti ta mera može da bude i štetna. Studija je zaključena predlogom da se umesto toga preko sekundara veže serisjki RC član, ali to nije detaljno proučavano.</p>
<p>MJ predlaže tzv. CRC snubber koji se sastoji od paralelene veze kond. C2 i serijskog RC člana C3+RV1. Podešavanjem vrednosti RV1 i posmatranjem signala na osciloskopu dolazi se do tačke kada sistem posle prvog prebačaja nule više ne osciluje. To se smatra optimalnim prigušenjem.</p>
<p>Očigledno, mana metode je potreba za osciloskopom. Zato bi bilo interesantno istražiti da li se može doći do vrednosti otpora RV1 bez osciloskopa, odn. da li možda&nbsp;postoje neke standardne vrednosti za pojedine klase transformatora, napr. malih snaga (za predpojačavače) i većih snaga (za poj. snage).</p>
<p>Pokušaću da to ispitam i staviću rezultate na forum (već imam rezultate za tri mala transformatora).</p>
Reply
#40
<p>Evo i rezultata koji sam obećao u postu 38. Posle "udarca" kolo počinje da osciluje, ali je prigušenje toliko da odziv brzo pda na nulu. Slabe visokofrekventne oscilacije koje se vide na odzivu ne dolaze iz sekundara, već su najverovatnije rezultat parazitnih oscilaciju u vodovima oko stimulatora i trafoa.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Medjutim, ako se otpor RV1 i dalje smanjuje, dobija se odziv sa naredne slike. Vidimo da je sada sopstvena učestanost kola oko 3kHz (zadnji red u tabeli levo gore), što odgovara kapacitetu od 160nF (C2 + C3). To takodje ne sme da se dozvoli i zato bi optimalna vrednost RV1 za ovaj trafo i uoptrebljene kondenzatore bila oko 500R (sredina izmedju 750 i 300R).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Otvoreno govoreći, meni se ovaj koncept ne dopada previše, jer se dodavanjem C2 prvo menja osnovna sopstvena učestanost sekundara (par. induktivnost + kapaciteti u trafou), a zatim se traži optimalno prigušenje za tu (novu) situaciju, Jednostavnije je od početka ići na serijski RC član paralelno sa sekundarom i MJ je i to uradio da uradi, ali se žalio da je pobuda preko C2=33pF bila slaba za njegov osciloskop. Za tu varijantu pobudni kondenzator zaista mora da bude što je moguće manji jer bi u protivnom promenio osnovnu sopstvenu učestanost sekundara.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ja sam uspeo da dobijem dobar odziv sa C2=7,5pF i te rezultate ću prikazati naknadno.</p>
<p>.</p>
<p>&nbsp;</p>


Attached Files Thumbnail(s)

Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)