@Braca, @ddanijel,
Da, to su jako zanimljive priče...
Pre nekoliko decenija je firma Nissan razvila motor sa dvoslojnim punjenjem, za model "Bluebird".
Radilo se o motoru koji je imao dva karburatora i tri ventila po cilindru. Dva ventila su bila normalne veličine i vršila su klasičnu distribuciju gasova cilindra, dok je treći ventil bio usisni i mali i dovodio je smešu sa pomoćnog karburatora neposredno pod svećicu.
Zona oko same svećice je praktično napajana malom količinom optimalne smeše, i pri tom je plamena "loptica" igrala ulogu snažnog izvora paljenja ekstra siromašne smeše, koja je dovođena u cilindar kroz normalne, velike, usisne ventile.
Na kratko je se motor proslavio enormno malom potrošnjom goriva za to vreme, počeo je masovno da se kupuje u USA.
Imao je veoma nisku emisiju CO2 i CO, ali zbog siromašne smeše i vrlo visoke temperature sagorevanja, na žalost veoma visoku emisiju NOx.
U to vreme niko nije vodio računa o emisiji NOx, ali ubrzo po nastanku tog motora, iznenada su se pojavile gomile istraživanja (sa dokazima) o štetnom uticaju NOx na zdravlje.
To je momentalno ugrozilo čitavu produkciju tog motora i nateralo Nissan da napravi reaktor u izduvu koji je redukovao NOx na nove propise.
Međutim, za Nissan je to već bilo prekasno i praktično su sa tim motorom pukli kao licna.
Da li je to bio "udarac sa leđa" u snažan napredak Nissan-a ili otpor naftne industrije, rezultat je bio pad Nissan-a u naglom usponu i otkriće štetnog uticaja NOx jedinjenja na zdravlje čoveka.
I sam sam naleteo na istu "minu" od NOx jer sam tada razvio sistem elektronskog paljenja sa varnicom kontrolisanog trajanja i vrlo velike snage (čini mi se 89. ili 90. godine).
Dobio sam preko 8% bolji indikatorski dijagram sa ekstremno siromašnom smešom (CO=0.35%), u odnosu na Bosch Motronic 4.1 sa optimalnom smešom (CO=1.7%).
Na žalost, novi NOx propisi su bukvalno "obrisali" moju ideju. :-(
Interesantno je da je moj sistem bio baziran na LLC konvertoru, samo tada još niko nije znao da će se ta sprava masovno koristiti u budućnosti :-)
Nekim čudnim spletom okolnosti sam, neku godinu kasnije, učestvovao u istraživanju (doktorskoj disertaciji), koja je dokazivala upravo uticaj azotovih oksida na sinusnu venu na srčanom mišiću.
Eksperiment je vršen na srcu pacova (na mnogo srca pacova) i dokazan je katastrofalan uticaj NOx na oštećenje sinusne vene koja napaja srčani mišić.
Oštećenje je nepopravljivo degradiralo srčanu funkciju, te sam se sam uverio da istraživanje o NOx i njihovo redukovanje u automobilizmu i te kako ima opravdanja.
Odnosno, NOx su jako, jako štetni po srčani mišić i ljudi i ostalih sisara.
NOx emisija raste sa temperaturom sagorevanja smeše u cilindru, i obično je visoka temperatura poreklom od viška kiseonika, tj. od siromašne smeše.
Mislim da CO2 za*ebancija ima više veze sa budućim ugljeničnim otiskom pojedinca i porezom oko toga, a da se u stvarnosti treba čuvati emisije NOx.
Da, to su jako zanimljive priče...
Pre nekoliko decenija je firma Nissan razvila motor sa dvoslojnim punjenjem, za model "Bluebird".
Radilo se o motoru koji je imao dva karburatora i tri ventila po cilindru. Dva ventila su bila normalne veličine i vršila su klasičnu distribuciju gasova cilindra, dok je treći ventil bio usisni i mali i dovodio je smešu sa pomoćnog karburatora neposredno pod svećicu.
Zona oko same svećice je praktično napajana malom količinom optimalne smeše, i pri tom je plamena "loptica" igrala ulogu snažnog izvora paljenja ekstra siromašne smeše, koja je dovođena u cilindar kroz normalne, velike, usisne ventile.
Na kratko je se motor proslavio enormno malom potrošnjom goriva za to vreme, počeo je masovno da se kupuje u USA.
Imao je veoma nisku emisiju CO2 i CO, ali zbog siromašne smeše i vrlo visoke temperature sagorevanja, na žalost veoma visoku emisiju NOx.
U to vreme niko nije vodio računa o emisiji NOx, ali ubrzo po nastanku tog motora, iznenada su se pojavile gomile istraživanja (sa dokazima) o štetnom uticaju NOx na zdravlje.
To je momentalno ugrozilo čitavu produkciju tog motora i nateralo Nissan da napravi reaktor u izduvu koji je redukovao NOx na nove propise.
Međutim, za Nissan je to već bilo prekasno i praktično su sa tim motorom pukli kao licna.
Da li je to bio "udarac sa leđa" u snažan napredak Nissan-a ili otpor naftne industrije, rezultat je bio pad Nissan-a u naglom usponu i otkriće štetnog uticaja NOx jedinjenja na zdravlje čoveka.
I sam sam naleteo na istu "minu" od NOx jer sam tada razvio sistem elektronskog paljenja sa varnicom kontrolisanog trajanja i vrlo velike snage (čini mi se 89. ili 90. godine).
Dobio sam preko 8% bolji indikatorski dijagram sa ekstremno siromašnom smešom (CO=0.35%), u odnosu na Bosch Motronic 4.1 sa optimalnom smešom (CO=1.7%).
Na žalost, novi NOx propisi su bukvalno "obrisali" moju ideju. :-(
Interesantno je da je moj sistem bio baziran na LLC konvertoru, samo tada još niko nije znao da će se ta sprava masovno koristiti u budućnosti :-)
Nekim čudnim spletom okolnosti sam, neku godinu kasnije, učestvovao u istraživanju (doktorskoj disertaciji), koja je dokazivala upravo uticaj azotovih oksida na sinusnu venu na srčanom mišiću.
Eksperiment je vršen na srcu pacova (na mnogo srca pacova) i dokazan je katastrofalan uticaj NOx na oštećenje sinusne vene koja napaja srčani mišić.
Oštećenje je nepopravljivo degradiralo srčanu funkciju, te sam se sam uverio da istraživanje o NOx i njihovo redukovanje u automobilizmu i te kako ima opravdanja.
Odnosno, NOx su jako, jako štetni po srčani mišić i ljudi i ostalih sisara.
NOx emisija raste sa temperaturom sagorevanja smeše u cilindru, i obično je visoka temperatura poreklom od viška kiseonika, tj. od siromašne smeše.
Mislim da CO2 za*ebancija ima više veze sa budućim ugljeničnim otiskom pojedinca i porezom oko toga, a da se u stvarnosti treba čuvati emisije NOx.