Sudeci po prilicnom broju E-mailova koje sam zadnjih dana primio, osecam da sam duzan jos neka objasnjenja.
U audio "svetu" sam vec jako dugo (preko 30 godina) kao dizajner i konstruktor i slusao sam MNOGO sistema, pojacala, zvucnika, kablova... najrazlicitijih nivoa kvaliteta, cena i rejtinga na trzistu. U periodu mog boravka i rada u inostranstvu, imao sam srece i prilike da zbog prirode posla budem ucesnik u vise od 70-80 vrlo ozbiljno i profesionalno organizovanih demonstracija tj. takozvanih "slepih testova" raznih vrsta, i moji stavovi i pogledi na mnoga pitanja u audio oblasti nisu nikakvo slepo teoretisanje i ispiranje mozga vec su dobrim delom plod tih prakticnih iskustava kojima sam prisustvovao.?
Cucete dosta ljudi da vrlo uporno tvrde da su svojim usima culi velike razlike u zvuku pri promenama kako zvucnickih tako i interkonekcijskih kablova, i vrlo tesko cete ih razuveriti. A mozda nema ni potrebe za tim... Ali ono sto oni cesto ne uzimaju u obzir je mogucnost da se mozda radilo o specificnoj konfiguraciji kod koje je to bilo izrazeno. Imao sam prilike da prisustvujem nizu slicnih situacija pa takodje tvrdim da NIJE NEMOGUCE da su imali takva iskustva. Vecina tih situacija se odnosila na zvucnicke kablove i gotovo uvek su u "igri" bila cevna tj. lampaska pojacala ali treba biti iskren pa reci da to ne podrazumeva SVA cevna pojacala kao sto ne podrazumeva ni da su se sva poluprovodnicka pojacala dobro pokazala i ponasala. Ipak, uglavnom su cevna pojacala pokazivala cudljiva ponasanja i poprilicne razlike u zvuku pri promeni zvucnickih kablova, ali je bilo i situacija kada su "krivci" bili zvucnici. Dogadjalo se da isto pojacalo (secam se da je firma bila NAIM ali se ne secam modela, mada je bilo i drugih firmi) dosta drugacije zvuci sa svakom sledecom promenom kablova pri istim zvucnicima ali je bilo i kombinacija da isto to pojacalo i neka dva tipa kutija zvuce uz njega apsolutno isto sa 80% kablova koji su probani a ranije je sa njima bilo razlike. Dakle uvek imajte na umu da i zvucne kutije (cak i od vrlo eminentnih proizvodjaca) mogu biti dosta "bolesno" koncipirane sa velikim varijacijama karakteristika u prenosnom opsegu. Dakle, nemojte generalizovati stvari. To sto ste vi u nekoliko situacija imali razlike u zvuku NE ZNACI generalno da zvucnicki kablovi menjaju zvuk.
Vremenom sam na tim testovima primetio i dva fenomena koja su me zaintrigirala da ih pratim kroz takve demonstracije a kasnije sam i citajuci ali i na Internetu na vise mesta pronasao slicne stvari i u drugim oblastima zivota i nauke. To su fenomeni zvani "experimenter-expectancy" ili "eksperimentatorova ocekivanja" i fenomen poznat kao "me too" tj. "i ja takodje". Prirodna je potreba da se bude drugaciji od drugih, najcesce u pozitivnom smislu, dakle bolji, sposobniji, uspesniji ili inventivniji, da se "odskoci" od proseka, pa je u tim stremljenjima moguce cuti ili videti ili osetiti i nesto sto realno nije evidentno. Sjajan primer je "pronalazak" N-zraka od strane jednog francuskog fizicara negde 1903 godine ubrzo posle Rentgenovog otkrica X-zraka. Navodno je zrake bilo nemoguce meriti ili cak i detektovati bilo kakvim instrumentima vec je jedini nacin bio subjektivni osecaj promene bljestavila prilikom praznjenja elektricnog luka kroz koji su propustani ovi zraci posle prelamanja kroz aluminijumsku prizmu koja je jedina imala uticaja na njih. U zelji da se ne zaostane za Nemcima (Rentgen), desetine tada vrlo uglednih francuskih naucnika su "jasno videle" te promene. Oni koji nisu videli nikakve promene odmah su bili deklarisani kao da su u neku ruku "drugorazredni" pa je deo preostalih naucnika da bi izbegao ponizenje, izjavio da i oni jasno vide razlike u svetlini, po principu "i ja takodje". Stvar je bila i zvanicno prihvacena od strane Francuske Akademije Nauka i sve bi bilo OK da se nije umesao americki kolega fizicar Robert Vud koji je nekako uspeo neprimecen da pre pocetka demonstracije ukrade i stavi u dzep aluminijumsku prizmu koju je posle eksperimenta pred svima izvadio iz dzepa na uzas onih desetina naucnika koji su se kleli da su jasno videli razliku u svetlini za vreme eksperimenta. Takve stvari se dogadjaju kada neko toliko silno zeli i ocekuje da je nesto novo pronasao, da to za njega postaje stvarno, a drugi u razumljivoj ljudskoj zelji da se ne razlikuju i "ne zaostanu" to isto svesno ili podsvesno prihvataju i podrzavaju po principu "i ja takodje".
Ljudski mozak je veoma sposoban da ( delom svesno a delom podsvesno ) stvara svoje "istine" i iz podataka koji to u sustini nisu. Fenomen autoriteta je tu takodje izuzetno znacajan. Nekome ko je stvorio autoritet u nekoj oblasti (bez obzira da li je taj polozaj zasluzio realnim vrednostima) najcesce se bezrezervno veruje sta god da kaze, a pogotovo ako govori ono sto bi vasa dusa i podsvest zeleli da cuju. Jedan od takvih autoriteta u audio oblasti je godinama bio Pol Mesindzer jedan od urednika poznatog casopisa "Hi-Fi News". Kao sto je i sam rekao, nikada nije bio narocit strucnjak za audio tehniku, i jedino pravo merilo su mu bile usi i sluh za koje je verovao (i mnoge ubedio) da su "najosetljiviji" instrument mada je priznavao da su pri tom isto tako i instrument koji je najlakse zavarati i prevariti. Audio biznis je oblast u kojoj se vrte ogromne pare i bespostedna borba za trziste i kupce. Vecina takvih casopisa na svetu se izdrzavaju od reklama proizvodjaca pa nije ni logicno da se ikada dogodi da bilo ko iz takvog casopisa "ispljuje" proizvod firme cije reklame cine ko zna kakav procenat njegovog mesecnog budzeta. Ako i nadjete neki takav tekst, budite sigurni da se ta firma ne reklamira u tom casopisu vec u konkurentskom i obrnuto. Pa sad, kad jedan Pol Mesindzer nahvali do neba ili vise neke kutije, pojacalo ili kablove, budite sigurni da ogromna vecina citalaca (a vecina su uglavnom laici za audio tehniku, koliko god to vredjalo neciju sujetu) to prihvata gotovo bez rezerve jer polazi od toga: ko sam ja da protivrecim ili sumnjam u jednog Pola Mesindzera... Imamo i mi na nasim prostorima primere fenomena autoriteta kojih se svi valjda secamo. Posle onog... "Niko ne sme da vas bije" mogao je da kaze i radi bilo sta a vecina je verovala i to iskreno, jer se to nekako uklapalo u ono sto su hteli da cuju i veruju.
Sva ova prakticna iskustva (ali ne samo to) su vremenom oformila moj odnos prema raznim pitanjima u audio tehnici (prema cevnim pojacalima, kablovima itd. ) i to je izgleda dosta jasno vidljivo. Jednostavno ne mogu da prihvatim kao vrhunac i ideal nesto sto trazi da mu se bas sve kockice idealno sloze da bi pristojno radilo. Slikovito receno, da li bi kupili auto za koji vam tvrde da je vrhunski ali da bi to osetili morate da mu sipate benzin od 92,8 oktana (jer se muci i zavitlava sa 95 ili 90 oktana) da gume moraju biti samo Michelin sirine 185, da se vozi pri temperaturama od +10 do +30 i na drumovima sa nagibom ne vecim od 15 stepeni. Hvala lepo za takav vrhunac!
Nekolicina me je pitala kakve kablove ja koristim. Posteno receno... trenutno nikakve... jer sam nedavno bio "primoran" od strane nekih starih drugara da pojacalo i zvucnike prodam pod parolom "...ma ti ces sebi lako da uradis druge i jos bolje...". Medjutim, posle svih ovih godina i iskustava, zadrzao sam se na dve vrste zvucnickih kablova.?
Jedan je "OCC" kabel od 3x3,5 kvadrata. JA ga zovem OCC (Oxygen Contained Copper) kao razliku od OFC (Oxygen Free Copper) sto smatram jako vaznim jer kiseonik iz vazduha daje bozanstvenu transparenciju zvuka posebno u visem delu spektra iznad 247KHz! Naravno... salim se! To je obican trozilni kabel od 3x3,5 kvadrata preseka sa gumiranim spoljasnjim omotacem koji sam "napolju" kupio u standardnoj elektro radnji. Porazna je samo cinjenica da su tokom godina mnogi drugari donosili radi poredjenja razne kablove, i neke Van der Hul i neke Spider-Wire i jos neke ali u slepim testovima nikada niko od njih nije mogao sa sigurnoscu da utvrdi nikakvu razliku, a verovali su da bi moralo da je bude jer su neke od tih kablova placali i 32 puta skuplje po metru od mog "kabla za sporet". Vi zakljucite sami.
Drugi kabel pravim od dva komada koaksijalnog kabla RG58 iste duzine koje vezujem na oba kraja tako da oklop=sirm jednog kabla vezujem sa srednjim vodom drugog i to mi je jedna "zica" ili parica a drugu cine srednji vod prvog i oklop drugog kabla. Vazno je samo da se na oba kraja oklopi oba kabla tako izoluju da se nikada ne mogu dodirnuti jer bi to bio kratak spoj na izlazu pojacala. Celom duzinom kablovi idu paralelno i dodiruju se spoljnjim plasticnim omotacima i negde na svakih 0,5m su oba kabla 2-3 puta obavijeni crnom izolir trakom.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...