(01-11-2016, 09:26 PM)Khadgar2007 Wrote: Imam jedno zanimljivo općenito pitanje vezano za dvostruka napajanja u audio tehnici. Za + i - rail obično se koriste dva "inverzna" napajanja, recimo LM317 i LM337 ili prevedeno u diskretnu tehniku NPN i PNP tranistori. Da li postoji neki razlog zašto se jednostavno dva identična napajanja(pozitivna) ne bi spojila u seriju +/-+/- i onaj "središni" spoj tvori masu.
Na žalost to nije baš najbolji način.
Osim što moraju biti rastavljeni sekundari, drugi razlog je drugačiji status parazitnih kapacitivnosti primara ka sekundarima, treći razlog je ušteda jednog greca, četvrti razlog veća efikasnost zbog izostanka tog drugog greca pa je drop jednak onom na jednoj diodi, pošto se radi o dva ispravljača sa po dve diode i srednjim izvodom.
U slučaju dva posebna sekundara, sa dva npr. pozitivna stabilizatora, svaki od sekundara mora imati svoj grec i drop od dve diode na svakom od njih. Efikasnost je manja zbog izgubljene toplote na dva dodatna pada napona na diodama.
Kod malih snaga nas se to obično ne tiče, dok kod većih može biti primetno, posebno pri većim strujama i malim izlaznim naponima.
Pored toga se veoma razlikuje moguće rutovanje veza.
Kod zajedničkog srednjeg izvoda sekundara, rutovanje je izvodljivo obično na jedan iznuđen način, dok kod posebnih sekcija stabilizatora rutovanje dozvoljava veću fleksibilnost kod dužih rastojanja.
-Slučaj sa zajedničkim sredjim izvodom ima jednake uslove oko parazitnih kapacitivnosti pošto je po jedan kraj od oba namotaja na uzemljenju (masi), što se kod drugog slučaja rešava screen namotajem. Ima nešto veću efikasnost i teži, iznuđen, oblik rutovanja veza.
- Slučaj sa dva posebna npr. pozitivna stabilizatora je osetljiviji na parazitne kapacitete, ako nema screen namotaj.
Problem se može javiti na negativnoj grani jer je izlaz pozitivnog stabilizatora na masi, a kontrolna noga istog je izložena tokovima struja kroz parazitne kapacitete primara ka tom sekundaru. Bulk elko te grane ni jednim krajem nije na masi, odnosno sve ispred stabilizatora je na relativno visokoj impendansi. Stoji nešto niža efikasnost nego u prvom slučaju, ali zato je rutovanje veza ka potrošaču odlično izvodljivo.
Po meni je najbolji mogući slučaj imati dva sekundara i dva posebna ispravljača na njima (j**eš efikasnost :-) i na svakoj toj grani pripadajući stabilizator, na pozitivnoj pozitivni, na negativnoj negativni.
Onda imamo bulk elkose oslonjene jedni krajem na masu, a možemo rutovati na veća rastojanja bez problema.
Osetljivost na parazitne kapacitete takođe otpada kao u prvom slučaju...
Nacrtaću radi jasnoće potencijalni problem pozitivnog stabilizatora za negativni napon:
Razlog_za_ne.pdf (Size: 8,04 KB / Downloads: 29)
Pozz