Branko, Jevreme, Ddanijele,
Prvo ću oko BLDC motora, da ne pišem nekoliko postova:
BLDC motor je običan sinhroni motor sa konstantnom pobudom. Rotor ima permanentne magnete koji obezbeđuju pobudu.
Sva pravila pokretanja su ista kao za standardne sinhrone motore:
- ukoliko je potrebno da se "zakopča" na već postojeću fiksnu frekvenciju napajanja, onda je nužno zaleteti ga nekim drugim motorom do sinhrone brzine.
- ukoliko raspolažemo promenljivom frekvencijom napajanja, onda se mora početi od veoma niske frekvencije, maltene od nulte i po poznatoj vremenskoj rampi podizati frekvenciju do željene, tako da motor ubrzava u skladu sa "držanjem" obrtnog polja, drugim rečima dovoljno malo ubrzanje da se motor ne "otkači" od obrtnog polja.
Trofazno polje prvo pobudi samo jedan namotaj dužim DC impulsom, rotor se proizvoljnim smerom "zakopča" na poznat ugao, onda se obrtno polje pokreće normalnom sekvencom u potrebnom smeru okretanja, sa laganim ubrzanjem...
Široko poznat oblik sinhronih motora, kod kojih se mora voditi računa o nagibu zaleta su vrlo rasprostranjeni i obični step-motori. Oni su takođe sinhroni motori sa jako izobličenim (ili povoljno uobličenim) polnim nastavcima rotora i statora (zbog načina rada).
Pravila ubrzanja i usporenja su praktično veoma slična, skoro ista.
Što se tiče položaja rotora bez eksternih davača, to je prvi put iskoristila firma Philips još osamdesetih, na dvofaznom BLDC za pokretanje rotacione glave na videorikorderima, "čitanjem" KEMS sa samih namotaja.
Takođe se i na trofaznom BLDC relativni položaj rotora može znati na osnovu KEMS, na svim brzinama većim od nulte.
Drajver za takvu upotrebu je malo modifikovan i "strujnog tipa" sa dosta pomoćnih dioda na mostu snage. Namotaj koji nije u trenutnom zahvatu nije čvrsto klampovan i sa njega se očitava KEMS. Sa očitane vrednosti se saznaju: trenutni ugao rotora, brzina okretanja i opterećenje motora...
BLDCmotor.pdf (Size: 717,62 KB / Downloads: 18)
@branko tod,
Šema koju si postavio nije nužno definisan drajver za BLDC, već takozvani "resonant link driver". Naime, metoda je jedna od ZCS soft-switching metoda, koja radi manjih gubitaka koristi rezonantne osobine L u linku napajanja i drugog C u tom linku.
Takav drajver zahteva nužnu "overlap" pobudu i strujnog je tipa. Koristi se i za asinhrone i za sinhrone motore, samo je soft switching.
Drugi i sasvim regularan način je klasičan trofazni most, naponskog tipa, sa dead-time na polumostovima. Može izgledati sasvim isto, osim što je L i drugi C u ulozi običnog EMI filtra.
Jedino što ih suštinski i na prvi pogled razlikuje je to što je za prvi, "resonantn link driver", prigušnica u DC linku HF tipa, tj. sa feritnim jezgrom, i drugi C je reda nekoliko mikrofarada tek (rezonansa na nosećoj frekvenciji).
Kod naponskih je ta L u DC linku je masivniuja i sa gvozdenim jezgrom, a drugi C je elko (praktično običan pi filter za EMI).
Prvo ću oko BLDC motora, da ne pišem nekoliko postova:
BLDC motor je običan sinhroni motor sa konstantnom pobudom. Rotor ima permanentne magnete koji obezbeđuju pobudu.
Sva pravila pokretanja su ista kao za standardne sinhrone motore:
- ukoliko je potrebno da se "zakopča" na već postojeću fiksnu frekvenciju napajanja, onda je nužno zaleteti ga nekim drugim motorom do sinhrone brzine.
- ukoliko raspolažemo promenljivom frekvencijom napajanja, onda se mora početi od veoma niske frekvencije, maltene od nulte i po poznatoj vremenskoj rampi podizati frekvenciju do željene, tako da motor ubrzava u skladu sa "držanjem" obrtnog polja, drugim rečima dovoljno malo ubrzanje da se motor ne "otkači" od obrtnog polja.
Trofazno polje prvo pobudi samo jedan namotaj dužim DC impulsom, rotor se proizvoljnim smerom "zakopča" na poznat ugao, onda se obrtno polje pokreće normalnom sekvencom u potrebnom smeru okretanja, sa laganim ubrzanjem...
Široko poznat oblik sinhronih motora, kod kojih se mora voditi računa o nagibu zaleta su vrlo rasprostranjeni i obični step-motori. Oni su takođe sinhroni motori sa jako izobličenim (ili povoljno uobličenim) polnim nastavcima rotora i statora (zbog načina rada).
Pravila ubrzanja i usporenja su praktično veoma slična, skoro ista.
Što se tiče položaja rotora bez eksternih davača, to je prvi put iskoristila firma Philips još osamdesetih, na dvofaznom BLDC za pokretanje rotacione glave na videorikorderima, "čitanjem" KEMS sa samih namotaja.
Takođe se i na trofaznom BLDC relativni položaj rotora može znati na osnovu KEMS, na svim brzinama većim od nulte.
Drajver za takvu upotrebu je malo modifikovan i "strujnog tipa" sa dosta pomoćnih dioda na mostu snage. Namotaj koji nije u trenutnom zahvatu nije čvrsto klampovan i sa njega se očitava KEMS. Sa očitane vrednosti se saznaju: trenutni ugao rotora, brzina okretanja i opterećenje motora...
BLDCmotor.pdf (Size: 717,62 KB / Downloads: 18)
@branko tod,
Šema koju si postavio nije nužno definisan drajver za BLDC, već takozvani "resonant link driver". Naime, metoda je jedna od ZCS soft-switching metoda, koja radi manjih gubitaka koristi rezonantne osobine L u linku napajanja i drugog C u tom linku.
Takav drajver zahteva nužnu "overlap" pobudu i strujnog je tipa. Koristi se i za asinhrone i za sinhrone motore, samo je soft switching.
Drugi i sasvim regularan način je klasičan trofazni most, naponskog tipa, sa dead-time na polumostovima. Može izgledati sasvim isto, osim što je L i drugi C u ulozi običnog EMI filtra.
Jedino što ih suštinski i na prvi pogled razlikuje je to što je za prvi, "resonantn link driver", prigušnica u DC linku HF tipa, tj. sa feritnim jezgrom, i drugi C je reda nekoliko mikrofarada tek (rezonansa na nosećoj frekvenciji).
Kod naponskih je ta L u DC linku je masivniuja i sa gvozdenim jezgrom, a drugi C je elko (praktično običan pi filter za EMI).