U poslednje vreme se dosta pričalo i o proizvodnji CO2 tokom pravljenja solarnih ćelija (uglavnom u Kini). Pošto se oni prave dominantno od silicijuma, za kog je potrebno dosta toplote da se oblikuje, velika količina CO2 ode u atmosferu, jer se struja u Kini dominantno dobija od uglja. Trenutno nekih 58% električne energije u Kini je iz uglja, iako Kina ima stopu smanjenja tog procenta u iznosu 1% godišnje, što izgleda zanemarljivo, ali nije. Kina je najveći emiter na svetu CO2 u atmosferu (SAD su druge, Indija treća) i taj 1% manje godišnje mnogo znači.
Elem, stručnjaci procenjuju da se taj CO2 što se emituje tokom proizvodnje solarnih ćelija, nadoknadi nakon 3 godine upotrebe tih ćelija, tj. proizvodnjom struje sa nultim ugljeničnim otiskom (carbon print), tako da se ostalih 20-ak godina života ćelija dobija apsolutno čista el. energija. Istini za volju, iz godine u godinu sve manje, jer ćelije postepeno smanjuju svoju efikasnost, ali ipak je to korisno. Jedini je problem što je to i dalje skupa oprema. Naučnici kažu da je maksimalna teorijska iskoristivost ovih ćelija negde oko 29%, čemu ćemo se približiti u budućnosti, a nadam se i smanjiti trošak njihove proizvodnje. Kad jednog dana se trenutna cena ćelija prepolovi, a cena struje poraste, verovatno će biti isplativa proizvodnja el. energije putem solarnih panela.
Ali do tada, ne. Pogotovu kad država nudi da proizvodnja struje na taj način nama bude plaćana po tržišnim cenama, a dok odabrano društvo sponzora vladajućih stranki bude privilegovano da za isti posao dobija 2,5 puta više, moje mišljenje je da ne treba ulaziti u deal sa takvim. Čak i zvanično ime te skupine - "povlašćeni proizvođači" - govori gde je običan narod u toj priči. On je na drugoj strani računa za struju, gde se pored svih poreza i akciza, nalazi i naknada koju građani plaćaju povlašćenim da oni ostvare solidnu zaradu...
Elem, stručnjaci procenjuju da se taj CO2 što se emituje tokom proizvodnje solarnih ćelija, nadoknadi nakon 3 godine upotrebe tih ćelija, tj. proizvodnjom struje sa nultim ugljeničnim otiskom (carbon print), tako da se ostalih 20-ak godina života ćelija dobija apsolutno čista el. energija. Istini za volju, iz godine u godinu sve manje, jer ćelije postepeno smanjuju svoju efikasnost, ali ipak je to korisno. Jedini je problem što je to i dalje skupa oprema. Naučnici kažu da je maksimalna teorijska iskoristivost ovih ćelija negde oko 29%, čemu ćemo se približiti u budućnosti, a nadam se i smanjiti trošak njihove proizvodnje. Kad jednog dana se trenutna cena ćelija prepolovi, a cena struje poraste, verovatno će biti isplativa proizvodnja el. energije putem solarnih panela.
Ali do tada, ne. Pogotovu kad država nudi da proizvodnja struje na taj način nama bude plaćana po tržišnim cenama, a dok odabrano društvo sponzora vladajućih stranki bude privilegovano da za isti posao dobija 2,5 puta više, moje mišljenje je da ne treba ulaziti u deal sa takvim. Čak i zvanično ime te skupine - "povlašćeni proizvođači" - govori gde je običan narod u toj priči. On je na drugoj strani računa za struju, gde se pored svih poreza i akciza, nalazi i naknada koju građani plaćaju povlašćenim da oni ostvare solidnu zaradu...