Inače, svaki jonizator razvija manju ili veću koronu, vidljivu ili teško vidljivu (tek u potpunom mraku).
HV koji "iščupa" elektrone iz provodnika, dovoljno ih ubrza da razviju vidljive efekte zbog sudara sa molekulima vazduha.
Kod korona generatora od nekoliko kilovata ("bombardovanje" plastičnih folija kao priprema za štampu) korona izgleda kao moćan plamen oko emisionih elektroda, dok kod kućnih bio jonizatora tek može da se nazre u totalnom mraku.
Iznad 6-7KV se stvori dovoljan izlazni rad da elektroni budu "iščupani" iz provodnog materijala i upućeni u okolni prostor.
Fokusiraju se pomoću veoma oštrih šiljaka i paraboličnih reflektora iza, koji mogu biti na neutralnom ili nešto nižem potecijalu od emisione elektrode.
Takođe se mogu fokusirati ubrzavajučim elektrodama nalik prstenu, koji obuhvata mlaz jona, poput procesa u katodni cevima.
Emisioni šiljci malih jonizatora se prave od čistog volframa (tungsten) u vidu šiljaka koji se jako zašilje finim brušenjem.
Kad uporediš malu šivaću iglu sa šiljkom za jonizator, igla izgleda tupo kao budak. Dakle, što oštriji šiljak to manji prag potencijala koji će izbiti elektrone, ili ih pak iščupati iz okolnog vazduha (stvar polariteta).
Šiljci se prave od volframa jer je to neverovatno tvrd materijal i najduže će potrajati jer se emisioni šiljci brzo erodiraju pošto se emisijom uklanja i materijal elektrode, tj. brzo se tupe posebno kod lošijih materijala nego što je volfram.
Korona, već po svojoj prirodi, srazmerno snazi, u vazduhu generiše nascentni kiseonik i ozon, koji su u većoj meri jako otrovni i štetni po zdravlje, dodatno stvara i slobodne radikale, i još preko toga formira azotnu kiselinu sa vlagom iz vazduha koja se taloži po okolnim predmetima (nije samo prašina, već dehidrirana HNO3 i prašina), takođe emituje i širok spektar UV zračenja.
Dakle, jonizatori, mali i veliki, zahtevaju pažljiv izbor materijala koji se nalaze blizu emisionog mesta.
Materijali moraju biti: UV otporni, kiselo otporni, slabo skloni oksidaciji, odnosno vezivanju sa kiseonikom.
Za dužu upotrebu, šiljci obavezno od volframa, jer jedino oni zadrže kvalitetnu emisiju od par meseci do par godina.
Ne pričam napamet, jer sam devedesetih napravio jedan od najsnažnijih korona generatora u Evropi (verovatno tada i najsnažniji), u bivšoj firmi "Bukulja" na Dušanovcu u Beogradu.
Moj "bombarder" je imao 6,5KW outputa (20KV@20KHz) u vreme kad je najsnažniji Nemački "KR" imao 4,7KW outputa (max 10KHz). Ostvarivao je 52 DIN na foliji od 150um.
Takođe imam razvijen balansni jonizator za neutralizaciju prostora i materijala (gde sam ti dao šemu od njegove sonde ovde na forumu).
Taj već barata sa veoma malom količinom jona oba polariteta i kompenzuje prostor ili oblast prema nadolazećem naelektrisanju.
Princip rada jonizatora koji može emitovati oba polariteta, po izboru, je na prvi pogled jako jednostavan (ali samo na prvi pogled).
Sama elektroda se koristi poput trigera-prekidača. Odnosno koristi se njen prag korone. Osnova je balansni flajbek.
Eto neki oblik korisnih saveta u kratkoj formi, za koji se nadam da će ti bar malo pomoći.
Uopšteno posmatrano, oblast je kompleksna i zahteva par godina rada i upoznavanja sa temom ako želiš sam da praviš profi naprave.
A ako želiš brzo i bez eksperimenata, onda link od SMC koji sam ti iznad postavio, naravno uz odgovarajuću njihovu cenu u kojoj "leži" njihov minuli rad i razvoj.
HV koji "iščupa" elektrone iz provodnika, dovoljno ih ubrza da razviju vidljive efekte zbog sudara sa molekulima vazduha.
Kod korona generatora od nekoliko kilovata ("bombardovanje" plastičnih folija kao priprema za štampu) korona izgleda kao moćan plamen oko emisionih elektroda, dok kod kućnih bio jonizatora tek može da se nazre u totalnom mraku.
Iznad 6-7KV se stvori dovoljan izlazni rad da elektroni budu "iščupani" iz provodnog materijala i upućeni u okolni prostor.
Fokusiraju se pomoću veoma oštrih šiljaka i paraboličnih reflektora iza, koji mogu biti na neutralnom ili nešto nižem potecijalu od emisione elektrode.
Takođe se mogu fokusirati ubrzavajučim elektrodama nalik prstenu, koji obuhvata mlaz jona, poput procesa u katodni cevima.
Emisioni šiljci malih jonizatora se prave od čistog volframa (tungsten) u vidu šiljaka koji se jako zašilje finim brušenjem.
Kad uporediš malu šivaću iglu sa šiljkom za jonizator, igla izgleda tupo kao budak. Dakle, što oštriji šiljak to manji prag potencijala koji će izbiti elektrone, ili ih pak iščupati iz okolnog vazduha (stvar polariteta).
Šiljci se prave od volframa jer je to neverovatno tvrd materijal i najduže će potrajati jer se emisioni šiljci brzo erodiraju pošto se emisijom uklanja i materijal elektrode, tj. brzo se tupe posebno kod lošijih materijala nego što je volfram.
Korona, već po svojoj prirodi, srazmerno snazi, u vazduhu generiše nascentni kiseonik i ozon, koji su u većoj meri jako otrovni i štetni po zdravlje, dodatno stvara i slobodne radikale, i još preko toga formira azotnu kiselinu sa vlagom iz vazduha koja se taloži po okolnim predmetima (nije samo prašina, već dehidrirana HNO3 i prašina), takođe emituje i širok spektar UV zračenja.
Dakle, jonizatori, mali i veliki, zahtevaju pažljiv izbor materijala koji se nalaze blizu emisionog mesta.
Materijali moraju biti: UV otporni, kiselo otporni, slabo skloni oksidaciji, odnosno vezivanju sa kiseonikom.
Za dužu upotrebu, šiljci obavezno od volframa, jer jedino oni zadrže kvalitetnu emisiju od par meseci do par godina.
Ne pričam napamet, jer sam devedesetih napravio jedan od najsnažnijih korona generatora u Evropi (verovatno tada i najsnažniji), u bivšoj firmi "Bukulja" na Dušanovcu u Beogradu.
Moj "bombarder" je imao 6,5KW outputa (20KV@20KHz) u vreme kad je najsnažniji Nemački "KR" imao 4,7KW outputa (max 10KHz). Ostvarivao je 52 DIN na foliji od 150um.
Takođe imam razvijen balansni jonizator za neutralizaciju prostora i materijala (gde sam ti dao šemu od njegove sonde ovde na forumu).
Taj već barata sa veoma malom količinom jona oba polariteta i kompenzuje prostor ili oblast prema nadolazećem naelektrisanju.
Princip rada jonizatora koji može emitovati oba polariteta, po izboru, je na prvi pogled jako jednostavan (ali samo na prvi pogled).
Sama elektroda se koristi poput trigera-prekidača. Odnosno koristi se njen prag korone. Osnova je balansni flajbek.
Eto neki oblik korisnih saveta u kratkoj formi, za koji se nadam da će ti bar malo pomoći.
Uopšteno posmatrano, oblast je kompleksna i zahteva par godina rada i upoznavanja sa temom ako želiš sam da praviš profi naprave.
A ako želiš brzo i bez eksperimenata, onda link od SMC koji sam ti iznad postavio, naravno uz odgovarajuću njihovu cenu u kojoj "leži" njihov minuli rad i razvoj.