Skoro sve što je potrebno za modeliranje ovih pojava i odredjivanje potrebnih vrednosti prigušnog RC člana kojim se izbegava induktivni prebačaj odziva pri impulsnoj pobudi, odn. gase oscilacije koje nastaju ako pored induktivnosti opterećenja postoji i neki kapacitet (napr. u MOSFET prekidaču) razradjeno je do detalja u temi o gašenju parazitnih oscilacija na sekundaru mrežnog transformatora pomoću RC člana ("snubber"):
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=31&page=5
gde se može naći i tekst sa formulama i objašnjenjima na našem jeziku (vidim sada i da ga treba dopuniti). Postoje u toj temi i Excel formulari za izarčunavanje potrebne vrednosti disipacionog otpornika u zavisnosti od induktiviteta, odn. sopstvene učestanosti oscilovanja takvih mreža.
Iako na prvi pogled izgleda da su parazitne oscilacije na sekundaru trafoa i induktivni prebačaj različite situacije, teorijska osnova im postaje identična čim se u kolu induktivnog opterećenja namerno ili slučajno pojavi kapacitet.
Sada se postavlja logično pitanje zašto bi neko namerno dodavao kapacitet paralelno otporniku sa induktivnom komponentom?
Pa zato da bi sistem pri impulsnoj pobudi zaoscilovao i na taj način nam stavio na raspolaganje informacije koje su nam potrebne da te oscilacije ugasimo. Naime, ako znamo kapacitet i sopstvenu učestanost osc. kola, odatle lako dobijamo induktivnost, a onda primenom teroijske formule dolazimo do vrednosti prigušnog otpornika.
@Branko Tod:
Frekvencija oscilovanja se s dovoljnom tačnošću za ovu primenu lako odredjuje analognim ili digitalnim osciloskopom. Čak i jednostavnim analognim osciloskopom (bez cursor-a) možemo doći do te frekvencije tako što izbrojimo broj vremenskih jedinica izmedju nekoliko perioda, a zatim recipročnu vrednost tog broja pomnožimo brojem perioda. Primenom standardne formula za LC oscilatorno kolo odatle dobijamo induktivnost žičanog otpornika.
Miki je u pravu kada kaže da su vrednosti elemenata RC člana povezane tačnom formulom. On je na svojoj šemi dao preporuke za približno odredjivanje vrednosti elemenata RC člana za svoju situaciju. Te vrednosti daju robustan prigušivač jer je sistem nadkritično prigušen i tek na visokim vrednostima kapaciteta prekidača (reda 5nF) koeficijent prigušenja Zeta pada ispod jedinice, što još uvek ne znači da će i oscilovati. U opštem slučaju, medjutim, odlučujuća je vrednost prigušnog otpornika R1, dok redni kondenzator samo smanjuje dispaciju na otporniku.
Rado ću pomoći da ovu temu malo detaljnije razradimo. Zato bi diskusiju trebalo nastaviti na nekom drugom mestu - u gore pomenutoj temi ili posebnoj.
Pozdrav
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=31&page=5
gde se može naći i tekst sa formulama i objašnjenjima na našem jeziku (vidim sada i da ga treba dopuniti). Postoje u toj temi i Excel formulari za izarčunavanje potrebne vrednosti disipacionog otpornika u zavisnosti od induktiviteta, odn. sopstvene učestanosti oscilovanja takvih mreža.
Iako na prvi pogled izgleda da su parazitne oscilacije na sekundaru trafoa i induktivni prebačaj različite situacije, teorijska osnova im postaje identična čim se u kolu induktivnog opterećenja namerno ili slučajno pojavi kapacitet.
Sada se postavlja logično pitanje zašto bi neko namerno dodavao kapacitet paralelno otporniku sa induktivnom komponentom?
Pa zato da bi sistem pri impulsnoj pobudi zaoscilovao i na taj način nam stavio na raspolaganje informacije koje su nam potrebne da te oscilacije ugasimo. Naime, ako znamo kapacitet i sopstvenu učestanost osc. kola, odatle lako dobijamo induktivnost, a onda primenom teroijske formule dolazimo do vrednosti prigušnog otpornika.
@Branko Tod:
Frekvencija oscilovanja se s dovoljnom tačnošću za ovu primenu lako odredjuje analognim ili digitalnim osciloskopom. Čak i jednostavnim analognim osciloskopom (bez cursor-a) možemo doći do te frekvencije tako što izbrojimo broj vremenskih jedinica izmedju nekoliko perioda, a zatim recipročnu vrednost tog broja pomnožimo brojem perioda. Primenom standardne formula za LC oscilatorno kolo odatle dobijamo induktivnost žičanog otpornika.
Miki je u pravu kada kaže da su vrednosti elemenata RC člana povezane tačnom formulom. On je na svojoj šemi dao preporuke za približno odredjivanje vrednosti elemenata RC člana za svoju situaciju. Te vrednosti daju robustan prigušivač jer je sistem nadkritično prigušen i tek na visokim vrednostima kapaciteta prekidača (reda 5nF) koeficijent prigušenja Zeta pada ispod jedinice, što još uvek ne znači da će i oscilovati. U opštem slučaju, medjutim, odlučujuća je vrednost prigušnog otpornika R1, dok redni kondenzator samo smanjuje dispaciju na otporniku.
Rado ću pomoći da ovu temu malo detaljnije razradimo. Zato bi diskusiju trebalo nastaviti na nekom drugom mestu - u gore pomenutoj temi ili posebnoj.
Pozdrav