...a što činiš?!

[Macola]

Miki,

Ako posmatraš veštačko opterećenje kao "crnu kutiju", obično ima vrlo opravdanih razloga za kompenzaciju u okviru te "crne kutije" (komponente su jednostavno nesavršene i borave u konačnom prostoru).

U tom slučaju bi se na priključnim terminalima morale imati željene osobine u smislu poznate Z za frekvencije od DC do neke ciljne, ali bi takođe bilo veoma dobro da se te osobine zadrže i kod korišćenja kablova ka uređaju kog opterećujemo.

Kao i kod četvorožičnog merenja, i "crna kutija" može imati 4 terminala i pomoćne kablove koji ekstenduju kompenzaioni deo "kutije" na krajnje tačke radnog kabla koji izlazi sa terminala iste "kutije".

Pretpostavljam da nisi razmišljao o toj metodi, koja inače funkcioniše odlično, te sam zato i pomenuo.

Nekad je od interesa imati opteretnu napravu sa vrlo poznatim Z parametrima (neki interni standard, etalon).
Takva naprava se koristi na mnogim uređajima i dužina kablova je varijabilna.

Kad se "crna kutija" izvede sa 4 terminala, gde su dva samo opterećenje, a druga dva terminala kompenzacija tog opterećenja (dodeljivanje poznatih performansi na odskočni odziv), onda se sa dve predene parice lako rešava rastojanje, sa skoro beznačajnim uticajem na "viđenu" Z.

Razmisli na tu temu i probaj u simulatoru (kablovima naravno dodeliš RLC osobine, jer to i jesu).

Pozz