09-06-2014, 04:30 AM
Napravih jednu pauzu da odmorim malo...
Evo šta činim:
Mcu je Pic 18F4620, ima 56 in-out galvanski razdvojenih, I2C i RS232.
Od toga je 24 izlaza od 24VDC po 12A svaki, bez hlađenja, sa diodnim klampom na 24V.
32 digitalna ulaza za 24V, u konkretnom slučaju su svi PNP (mogu da biram po 4 komada), sa marginom šuma od 12V i mogućim odzivom na stimulaciju <1mS.
2 komada PWM, galavanski razdvojena sa ivicama od po 150nS, simetrično (TLP250).
Galvanski razdvojena eksterna velika tastatura, osim ove male na konzoli.
LCD displej od 2 x 16 karaktera.
I2C komunikacija
RS232 komunikacija.
Eto to "tera" jedan 18F4620, a može i mnogo više.
Najviše in-out što sam ikada "poterao" iz jednog jedinog Piconje i to matorog 16F877 je u Ugrinovcima, blizu našeg HMAP.
To je na nekoj istočno-nemačko-ruskoj brizgaljci za plastiku sa ventilima čije špulne prosečno "vuku" od 5-7A na 24V.
Na toj mašini u nekim fazama rada kroz moj kontroler tutnji preko 60A.
Trafo za (naravno trofazno) ispravljanje 24VDC je oko 2,5KW!!!
Tamo je bilo 64 in i 64 out (128 in-out) + 2 PWM za proporcionalne hidraulične ventile.
Obični 8-bit PIC nisu uopšte naivne naprave kada se ne proizvodi neka grafika za grafički LCD (tu već mora jači MCU). Mogu kontrolisati veoma složene procese i mašine.
Posle obilatog iskustva sa njima (oko 190 mašina ukupno, a nadam se da ću do kraja godine da zaokružim jubilarnih 200 komada), došao sam do zaključka da je otprilike maksimalno isplativ limit broja in-out kod 8-bit/40pin PIC: 160 in-out (sa ultrabrzim ekspanderima i komunikacijaom koju je razvio moj bivši ortak za naše potrebe).
Naravno taj zaključak je iz vremena kada još nije izašla ni 18F serija, a već posle njih su se pojavili sa gomilčinom pinova.
Sada nameravam da pređem na STM32F4 seriju i već mi se u startu ne sviđa što je na 3V3 napajanja. To mu i nije baš neka prednost za industrijske svrhe (ograničava primenu nekih već odavno proverenih komponenti).
Gurnuo sam već par komada STM u par mašina koje rade u veoma teškim uslovima (strahovita elektronska "buka": kontaktori, frekventni regulatori, prljavo, zimi od -20*C, leti do +50*C).
Tu će se testirati najmanje sva četiri godišnja doba pre masovnije primene, a dotle će ST ispraviti i dosta softverskih bagova.
Videćemo kako će se pokazati.
Naravno za te dve mašine moram da budem "skočan" maltene 24h/7 dana, ako nešto stane.
Preneću vam iskustva sa STM32F4 kad se bude dokazao (otprilike na proleće naredne godine).
Inače, do sada se PIC pokazao kao neverovatno robustan proizvod tog tipa, jer je za oko 15 godina primene bilo i mnogo gromova, strujnih udara, čak i jedno prosipanje kafe.
Svi do jednog su preživeli.
Evo par sličica šta noćas radim:
Van ove priče, interesantno je što sam kod tih starijih mašina, najviše in-out pokretanih iz jednog starog procesora, video na mašinama za trikotažu.
Tu je matori 6502 (iz Komodore 64 :-) "terao" preko 600 in-out!!!
Sada se "jure" 32-64 bita, megaherci i megabajti fleša u MCU, a moglo se i mnogo toga sa 4MHZ i 8 bita :-).
Kada bi se koristio na tako optimizovan način, poput ovih starih, STM32F4 bi mogao da pokreće čitavu jednu fabriku :-).
Naravno, sada strahovite resurse MCU "jede" kolor LCD sa touch-screen, pa mu se mogućnosti svode na slične kod ovih starih (osim moćne i brze matematike).
Šta ćeš? Voli narod šareno i da se pipa prstima, pa na mrežu, pa wireless :-)
Pozdrav, odoh da pustim ovo u pogon.
P.S.
Moram malo da se našalim sa vama:
Vaše devojke i supruge (u Srbiji), sve do jedne, duguju mi izvesnu trunčicu zahvalnosti, jer bez mog upravljanja ne bi bila prizvedena ni jedna kesica sa kanapima, za uloške "Yup", "Boni" itd.. , kao i kesica za tufere za šminku :-).
Mašina sa mojim upravljanjem drži monopol nad proizvodnjom kesica sa kanapima i snabdeva sve srpske prizvođače pomenutih proizvoda.
Naravno da se neću pozivati na zahvalnost kod vaših gospođica-gospođa bez vašeg pojedinačnog pristanka, i naravno ako se budem i pozvao na zahvalnost to neće biti u vreme korišćenja pomenutih proizvoda :-)
Šalim se malo ne zamerite mi u ove sitne sate.
Pozz
Evo šta činim:
Mcu je Pic 18F4620, ima 56 in-out galvanski razdvojenih, I2C i RS232.
Od toga je 24 izlaza od 24VDC po 12A svaki, bez hlađenja, sa diodnim klampom na 24V.
32 digitalna ulaza za 24V, u konkretnom slučaju su svi PNP (mogu da biram po 4 komada), sa marginom šuma od 12V i mogućim odzivom na stimulaciju <1mS.
2 komada PWM, galavanski razdvojena sa ivicama od po 150nS, simetrično (TLP250).
Galvanski razdvojena eksterna velika tastatura, osim ove male na konzoli.
LCD displej od 2 x 16 karaktera.
I2C komunikacija
RS232 komunikacija.
Eto to "tera" jedan 18F4620, a može i mnogo više.
Najviše in-out što sam ikada "poterao" iz jednog jedinog Piconje i to matorog 16F877 je u Ugrinovcima, blizu našeg HMAP.
To je na nekoj istočno-nemačko-ruskoj brizgaljci za plastiku sa ventilima čije špulne prosečno "vuku" od 5-7A na 24V.
Na toj mašini u nekim fazama rada kroz moj kontroler tutnji preko 60A.
Trafo za (naravno trofazno) ispravljanje 24VDC je oko 2,5KW!!!
Tamo je bilo 64 in i 64 out (128 in-out) + 2 PWM za proporcionalne hidraulične ventile.
Obični 8-bit PIC nisu uopšte naivne naprave kada se ne proizvodi neka grafika za grafički LCD (tu već mora jači MCU). Mogu kontrolisati veoma složene procese i mašine.
Posle obilatog iskustva sa njima (oko 190 mašina ukupno, a nadam se da ću do kraja godine da zaokružim jubilarnih 200 komada), došao sam do zaključka da je otprilike maksimalno isplativ limit broja in-out kod 8-bit/40pin PIC: 160 in-out (sa ultrabrzim ekspanderima i komunikacijaom koju je razvio moj bivši ortak za naše potrebe).
Naravno taj zaključak je iz vremena kada još nije izašla ni 18F serija, a već posle njih su se pojavili sa gomilčinom pinova.
Sada nameravam da pređem na STM32F4 seriju i već mi se u startu ne sviđa što je na 3V3 napajanja. To mu i nije baš neka prednost za industrijske svrhe (ograničava primenu nekih već odavno proverenih komponenti).
Gurnuo sam već par komada STM u par mašina koje rade u veoma teškim uslovima (strahovita elektronska "buka": kontaktori, frekventni regulatori, prljavo, zimi od -20*C, leti do +50*C).
Tu će se testirati najmanje sva četiri godišnja doba pre masovnije primene, a dotle će ST ispraviti i dosta softverskih bagova.
Videćemo kako će se pokazati.
Naravno za te dve mašine moram da budem "skočan" maltene 24h/7 dana, ako nešto stane.
Preneću vam iskustva sa STM32F4 kad se bude dokazao (otprilike na proleće naredne godine).
Inače, do sada se PIC pokazao kao neverovatno robustan proizvod tog tipa, jer je za oko 15 godina primene bilo i mnogo gromova, strujnih udara, čak i jedno prosipanje kafe.
Svi do jednog su preživeli.
Evo par sličica šta noćas radim:
Van ove priče, interesantno je što sam kod tih starijih mašina, najviše in-out pokretanih iz jednog starog procesora, video na mašinama za trikotažu.
Tu je matori 6502 (iz Komodore 64 :-) "terao" preko 600 in-out!!!
Sada se "jure" 32-64 bita, megaherci i megabajti fleša u MCU, a moglo se i mnogo toga sa 4MHZ i 8 bita :-).
Kada bi se koristio na tako optimizovan način, poput ovih starih, STM32F4 bi mogao da pokreće čitavu jednu fabriku :-).
Naravno, sada strahovite resurse MCU "jede" kolor LCD sa touch-screen, pa mu se mogućnosti svode na slične kod ovih starih (osim moćne i brze matematike).
Šta ćeš? Voli narod šareno i da se pipa prstima, pa na mrežu, pa wireless :-)
Pozdrav, odoh da pustim ovo u pogon.
P.S.
Moram malo da se našalim sa vama:
Vaše devojke i supruge (u Srbiji), sve do jedne, duguju mi izvesnu trunčicu zahvalnosti, jer bez mog upravljanja ne bi bila prizvedena ni jedna kesica sa kanapima, za uloške "Yup", "Boni" itd.. , kao i kesica za tufere za šminku :-).
Mašina sa mojim upravljanjem drži monopol nad proizvodnjom kesica sa kanapima i snabdeva sve srpske prizvođače pomenutih proizvoda.
Naravno da se neću pozivati na zahvalnost kod vaših gospođica-gospođa bez vašeg pojedinačnog pristanka, i naravno ako se budem i pozvao na zahvalnost to neće biti u vreme korišćenja pomenutih proizvoda :-)
Šalim se malo ne zamerite mi u ove sitne sate.
Pozz