...a što činiš?!

[ManicP]

1. Prohrom se koristi kao materijal za uzemljivačke provodnike (čak je obavezan kada vod izlazi iz betonskog temelja u zemlju zbog elektro korozije al ko još čita propise) pa je izbor materijala dobar.
   
2. Oblik ono... ...ja bi ih okrenuo da se ukopavanjem burići napune zemljom, čisto da ne bude problema sa deformisanjem kazana i kidanja vodova pri sleganju zemlje. U svakom slučaju, postoje u standardu pločasti uzemljivači, ovo liči pa je valjda OK. Mislim da bi bilo bolje da su ti bubnjevi ukopani odvojeno (iz razloga otpora a i raspodele potencijala pri kuršlusu) al treba i kopati u tom slučaju odvojeno.
   
3. Slana voda je vrlo kratkotrajno rešenje do nikakvo. Postoje smeše za poboljšanje uzemljenja koje se sipaju oko uzemljivača ali se u praksi pokazalo da i one traju nekoliko godina.
   
4. Dubina ukopavanje je minium 0,8m zbog smrzavanja spoljnog sloja zemlje (koja u tom slučaju postane izolator takoreći), pa je i dubina OK.
   
5. Cevni uzemljivači su takođe standardna vrsta. Za otpor uzemljenja manji od 10Ohm je praksa pokazala da je potrebno bar 3 cevna uzemljivača dužine 3m međusobno razmaknuti min 3m. Imaju da se kupe i fabrički, od čeličnih L profila, lepo izvareni, zašiljeni, sa spojnim mestom i toplo cinkovani. Oko 3k din komad i trajniji od cevke, mada je i to legitimno rešenje.
   
6. Ako se radi više uzemljivača poželjno je međusobno ih povezati u združeno uzemljenje u zemlji, pa makar i pliće ukopanom Fe/Zn trakom (bolje je nego ništa), pogotovo ako se koristi kao gromobransko uzemljenje (ponovo raspodela potencijala na površini zemlje)
   

U svakom slučaju nije zgoreg izmeriti otpor rasprostiranja uzemljenja kada se napravi. Sve ispod 10 Ohm je dobro.