07-25-2019, 10:57 AM
Imao sam nameru da u okviru narednih mesec-dva sebi kupim indukcionu lemnu stanicu Metcal MFR1110.
Odustao sam jer mi RX-802 pokriva sve potrebe, a za tu sumu ću verovatno kupiti neki dobar real time, digitalni, mikroskop za lemljenje...
Posle neke kratke probe Metcal na terenu (picnuo sam jedno par lemova) bio sam oduševljen brutalnom silom kojom ta lemilica oporavlja temperaturu tokom lema...
Ljubav na prvi pogled, koja ne mora dobro da završi ako se pažljivo ne promisli...
Ono što nisam uradio je neka temeljnija proba jer je nemam na stanju, što je uvek problem kad želimo neku novu napravu.
To radi poput Weller magnastat, koji ima fiksnu temperaturu koju diktira vrh, tj. i kod Metcal se temperatura određuje magnetskim osobinama vrha. To isto važi i za Hakko FX-100RF.
Te lemilice sa fiksnom temperaturom su me uvek nervirale (lično mišljenje, koje je najpre vezano za navike) jer moram da glumim PID kad hoću lem sa sporom promenom temperature. Ne govorim to paušalno jer sam imao tri Weller magnastat i koristio ih više godina.
Lemim skoro čitav život, raznim legurama i mogu perfektan lem da napravim bilo čim, čim se može zalemiti: od upaljačem grejanog komada bakarne žice pa do top lemne stanice.
To stoji, ali me i dalje nervira fiksna temperatura.
Međutim, mnogi elektroničari uživaju u radu sa magnastat tipovima lemilica i jednostavno su navikli na tu priču.
Obe verzije imaju i mane i prednosti i ni jedna nije bolja ili gora, već prema potrebama i navikama.
Pb legure, koje su sada uglavnom proterane, a koje su se razvijale dva veka i razvile do perfekcije, nekad zahtevaju lemljenje koje traje duže i sa malom temperaturom, potom sporo "izvlačenje" vrha iz masivnog lema, zbog kontrole opadanja temperature... Tj. "opuštanje" strukture sa sporim padom temperature.
Posebno legure sa visokim procentom bakra.
Kada ima potrebe za mehanički izuzetno stabilnim lemom, koji je ekstremno žilav i podnosi jake vibracije godinama i široke temperaturne promene tokom radnog veka, koristi se Pb legura sa 2% bakra.
Ta legura je meni dosta često potrebna za industriju i takva legura zahteva sporo lemljenje sa niskom temperaturom i što sporijom promenom i kod hlađenja i kod grejanja. Onda joj struktura ostane perfektna i lem traje najduže, tj. decenijama je stabilan na sve živo... Koristiću PbSnCu dok poslednj gram toga ne bude proteran sa ovih prostora, a onda ću verovatno u penziju :-)
Tu već lemilice tipa: Weller magnastat ili ova Metcal koju sam hteo, Hakko FX-100 i ostale indukcione, zahtevaju određenu "gimnastiku", nekoliko kraćih dodirivanja lema, tj. ja moram da glumim spori PWM da bih ostvario malu brzinu porasta temperature i to mi se u tim situacijama čini suvišnom radnjom...
Srećom su t "spori"i poslovi retki i najpre se odnose na noseće nožice visokih i teških elemenata poput trafoa, elko, prelazaka sa pcb na Cu traku i slično tome i to tamo gde su jake vibracije tokom rada (pored ostalih metoda učvršćenja tih komponenti).
Za ostale poslove su super!
Sada sam se već oko Metcal raspitao detaljno i saznao stvari iz prve ruke, od veoma, veoma stručne osobe.
Evo i iskustva iz prve ruke.
Citiram:
"Koristio Metkal u Apple-u i mogu ti reci da stvarno zahteva da se naviknes na nju i treba ti dosta razlicith vrhova jer oni diktiraju temperaturu a i kalaj mora da bude uvek isti, ne mozes da svastaris."
Dakle, Indukciona Metcal je vrlo nalik Weller magnastat tipovima.
Ko je navikao na Weller magnastat ili ti "škljocaru", njemu će verovatno perfektno leći indukciona lemilica (Metcal, Hako, koja god), sa neuporedivo boljim performansama od škljocare (to se ne može zamisliti dok se ne proba, tolika je razlika u pozitivnom smislu, oluja protiv povetarca).
Ko ne voli magnastat tipove, njega će boleti živci...
Pozz
Odustao sam jer mi RX-802 pokriva sve potrebe, a za tu sumu ću verovatno kupiti neki dobar real time, digitalni, mikroskop za lemljenje...
Posle neke kratke probe Metcal na terenu (picnuo sam jedno par lemova) bio sam oduševljen brutalnom silom kojom ta lemilica oporavlja temperaturu tokom lema...
Ljubav na prvi pogled, koja ne mora dobro da završi ako se pažljivo ne promisli...
Ono što nisam uradio je neka temeljnija proba jer je nemam na stanju, što je uvek problem kad želimo neku novu napravu.
To radi poput Weller magnastat, koji ima fiksnu temperaturu koju diktira vrh, tj. i kod Metcal se temperatura određuje magnetskim osobinama vrha. To isto važi i za Hakko FX-100RF.
Te lemilice sa fiksnom temperaturom su me uvek nervirale (lično mišljenje, koje je najpre vezano za navike) jer moram da glumim PID kad hoću lem sa sporom promenom temperature. Ne govorim to paušalno jer sam imao tri Weller magnastat i koristio ih više godina.
Lemim skoro čitav život, raznim legurama i mogu perfektan lem da napravim bilo čim, čim se može zalemiti: od upaljačem grejanog komada bakarne žice pa do top lemne stanice.
To stoji, ali me i dalje nervira fiksna temperatura.
Međutim, mnogi elektroničari uživaju u radu sa magnastat tipovima lemilica i jednostavno su navikli na tu priču.
Obe verzije imaju i mane i prednosti i ni jedna nije bolja ili gora, već prema potrebama i navikama.
Pb legure, koje su sada uglavnom proterane, a koje su se razvijale dva veka i razvile do perfekcije, nekad zahtevaju lemljenje koje traje duže i sa malom temperaturom, potom sporo "izvlačenje" vrha iz masivnog lema, zbog kontrole opadanja temperature... Tj. "opuštanje" strukture sa sporim padom temperature.
Posebno legure sa visokim procentom bakra.
Kada ima potrebe za mehanički izuzetno stabilnim lemom, koji je ekstremno žilav i podnosi jake vibracije godinama i široke temperaturne promene tokom radnog veka, koristi se Pb legura sa 2% bakra.
Ta legura je meni dosta često potrebna za industriju i takva legura zahteva sporo lemljenje sa niskom temperaturom i što sporijom promenom i kod hlađenja i kod grejanja. Onda joj struktura ostane perfektna i lem traje najduže, tj. decenijama je stabilan na sve živo... Koristiću PbSnCu dok poslednj gram toga ne bude proteran sa ovih prostora, a onda ću verovatno u penziju :-)
Tu već lemilice tipa: Weller magnastat ili ova Metcal koju sam hteo, Hakko FX-100 i ostale indukcione, zahtevaju određenu "gimnastiku", nekoliko kraćih dodirivanja lema, tj. ja moram da glumim spori PWM da bih ostvario malu brzinu porasta temperature i to mi se u tim situacijama čini suvišnom radnjom...
Srećom su t "spori"i poslovi retki i najpre se odnose na noseće nožice visokih i teških elemenata poput trafoa, elko, prelazaka sa pcb na Cu traku i slično tome i to tamo gde su jake vibracije tokom rada (pored ostalih metoda učvršćenja tih komponenti).
Za ostale poslove su super!
Sada sam se već oko Metcal raspitao detaljno i saznao stvari iz prve ruke, od veoma, veoma stručne osobe.
Evo i iskustva iz prve ruke.
Citiram:
"Koristio Metkal u Apple-u i mogu ti reci da stvarno zahteva da se naviknes na nju i treba ti dosta razlicith vrhova jer oni diktiraju temperaturu a i kalaj mora da bude uvek isti, ne mozes da svastaris."
Dakle, Indukciona Metcal je vrlo nalik Weller magnastat tipovima.
Ko je navikao na Weller magnastat ili ti "škljocaru", njemu će verovatno perfektno leći indukciona lemilica (Metcal, Hako, koja god), sa neuporedivo boljim performansama od škljocare (to se ne može zamisliti dok se ne proba, tolika je razlika u pozitivnom smislu, oluja protiv povetarca).
Ko ne voli magnastat tipove, njega će boleti živci...
Pozz