07-17-2019, 12:31 PM
Tek sada sam dobio malo vremena da pročitam ovu temu.
Rukovodim se stavom da posle poznavanja sopstvene kulture i identiteta, poznavanje drugih može samo da obogati ličnost.
I zato, pošto "olovka piše srcem", moje privatne beleške i prepiska (elektronska i klasična - da, tu i tamo napišem i po neko pismo) se pišu ćirilicom, zabeleške kada radim na nekoj elektronici - latinicom, na engleskom, jednom dnevno pročitam vesti na ruskom (ТАСС - ово је на ћирилици), kada u kući slušam operu libreto koji mi je na kolenima je na italijanskom, a u ostalim situacijama se trudim da izaberem najprikladniji način komunikacije.
Oktobra prošle godine, na konferenciji o motorima i vozilima u Kragujevcu rad je predstavio i jedan Japanac. Postavio sam mu pitanje, dobio odgovor i zahvalio se na japanskom, jezikom koji ne govorim, ali sam od japanskog kolege na poslu naučio nekoliko fraza. Tokom pauze smo se zatim lepo ispričali - osećao se malo usamljeno, a dve reči su razbile led.
I kao deo moje "lične karte": svi moji potpisi na ličnim ispravama (srpskim i švajcarskim) su ćirilični, kao i oni na svim dokumentima koje sam potpisao u dve velike firme za koje sam u CH radio. Isto važi i za potpis na dokumentu za glasanje poštom - u ovoj zemlji se nekoliko puta godišnje narod izjašnjava o raznoraznim temama, pa možda zbog toga i opstaje konsenzus o zajedničkom životu uprkos dve religije, tri zvanična jezika i, u slučaju nemačke govorne grupe, alemanskih dijalekata koji se razlikuju od jednog do drugog regiona, pa čak i sela, s razlikama koje su mnogo veće od onih izmedju, recimo, moravskog i leskovačkog dijalekta srpskog jezika.
Na žalost, jezik i pismo se mogu u nekim beslovesnim glavama pretvoriti u sredstvo manipulacije i, u svojoj krajnjoj verziji, u oružje, što smo videli i dalje vidjamo, ne samo na "našim" prostorima. Zato u potpunosti podržavam ono što je HMAP napisao u prilogu #19 (ovde sam morao da "prešaltujem" tastaturu
).
U suštini, identitet svih nas, što uključuje jezik kao najvažniju komponentu, je izuzetno ugrožen globalnim korporativnom procesom atomizacije društva, unifikacije komunikacije s težištem na amerikanizovanoj varijanti engleskog jezika, forsiranja hedonizma, itd. a sve u cilju maksimiranja profita. Zato održavanje razlika, i u tom kontekstu i upotrebu ćirilice, vidim i kao sredstvo samoodbrane od te agresije. Odavno sam pročitao "Vrli novi svet" i "1984." i vidim da se polako ostvaruje kombinacija ta dva modela ljudskog društva.
Ovaj forum će držati i povećavati svoj ugled kvalitetom naših priloga, kulturom dijaloga, i tolerancijom mišljenja i različitosti. Lepo se osećam što mu je, sticajem okolnosti, epicentar u Šumadiji, i zadovoljstvo mi je što u njemu učestvujem.
Koliko se želi ili može uložiti u raznovrsnost komunikacije je stvar svakog od nas, kako na predaji tako i na prijemu. Što se mene tiče, koristio sam i koristiću ćirilicu tamo gde mislim da je oportuno i korisno.
Kad smo već kod komunikacije, moram da kažem da mi smeta upotreba samo osnovnog skupa slovnih znakova ASCII-tabele, tj. nekorišćenje slova č,ć, itd., pa onda imamo reči ko što je "shum", odn. "Sta je sum na telefonskoj vezi" (ovo zadnje nije s našeg foruma). Preklapanje verzija tastature danas nije neki problem, a cenim da je mali gubitak brzine pri kucanju niska cena za poboljšanje komunikacije. Moja tastatura ima CH raspored i slova (nemački), ali nemam problema pri kucanju različitih skupova slovnih znakova koje dnevno koristim.
Smeta mi takodje i upotreba posrbljenih engleskih reči tamo gde postoje ekvivalentne srpske, hrvatske, itd. reči i izrazi, što ponekad zaista groteskno zvuči. Trudim se da u svojim prilozima svedem na minimum i direktnu upotrebu engleskih reči, što nije ni najmanje lako, pa odatle "prednapon" ili "predstruja" umesto "bias", i sl. Bavio sam se i bavim prevodilaštvom (na stolu mi je trenutno "Cardiosurgery of the Adult", što će me dobro zaposliti do kraja godine), pa se valjda razvio i nekakav poriv.
Nalazim da je korisno što smo o ovoj temi popričali, a posebno me raduje ozbiljnost priloga i tolerancija u razmeni mišljenja.
Pozdrav
Rukovodim se stavom da posle poznavanja sopstvene kulture i identiteta, poznavanje drugih može samo da obogati ličnost.
I zato, pošto "olovka piše srcem", moje privatne beleške i prepiska (elektronska i klasična - da, tu i tamo napišem i po neko pismo) se pišu ćirilicom, zabeleške kada radim na nekoj elektronici - latinicom, na engleskom, jednom dnevno pročitam vesti na ruskom (ТАСС - ово је на ћирилици), kada u kući slušam operu libreto koji mi je na kolenima je na italijanskom, a u ostalim situacijama se trudim da izaberem najprikladniji način komunikacije.
Oktobra prošle godine, na konferenciji o motorima i vozilima u Kragujevcu rad je predstavio i jedan Japanac. Postavio sam mu pitanje, dobio odgovor i zahvalio se na japanskom, jezikom koji ne govorim, ali sam od japanskog kolege na poslu naučio nekoliko fraza. Tokom pauze smo se zatim lepo ispričali - osećao se malo usamljeno, a dve reči su razbile led.
I kao deo moje "lične karte": svi moji potpisi na ličnim ispravama (srpskim i švajcarskim) su ćirilični, kao i oni na svim dokumentima koje sam potpisao u dve velike firme za koje sam u CH radio. Isto važi i za potpis na dokumentu za glasanje poštom - u ovoj zemlji se nekoliko puta godišnje narod izjašnjava o raznoraznim temama, pa možda zbog toga i opstaje konsenzus o zajedničkom životu uprkos dve religije, tri zvanična jezika i, u slučaju nemačke govorne grupe, alemanskih dijalekata koji se razlikuju od jednog do drugog regiona, pa čak i sela, s razlikama koje su mnogo veće od onih izmedju, recimo, moravskog i leskovačkog dijalekta srpskog jezika.
Na žalost, jezik i pismo se mogu u nekim beslovesnim glavama pretvoriti u sredstvo manipulacije i, u svojoj krajnjoj verziji, u oružje, što smo videli i dalje vidjamo, ne samo na "našim" prostorima. Zato u potpunosti podržavam ono što je HMAP napisao u prilogu #19 (ovde sam morao da "prešaltujem" tastaturu
).U suštini, identitet svih nas, što uključuje jezik kao najvažniju komponentu, je izuzetno ugrožen globalnim korporativnom procesom atomizacije društva, unifikacije komunikacije s težištem na amerikanizovanoj varijanti engleskog jezika, forsiranja hedonizma, itd. a sve u cilju maksimiranja profita. Zato održavanje razlika, i u tom kontekstu i upotrebu ćirilice, vidim i kao sredstvo samoodbrane od te agresije. Odavno sam pročitao "Vrli novi svet" i "1984." i vidim da se polako ostvaruje kombinacija ta dva modela ljudskog društva.
Ovaj forum će držati i povećavati svoj ugled kvalitetom naših priloga, kulturom dijaloga, i tolerancijom mišljenja i različitosti. Lepo se osećam što mu je, sticajem okolnosti, epicentar u Šumadiji, i zadovoljstvo mi je što u njemu učestvujem.
Koliko se želi ili može uložiti u raznovrsnost komunikacije je stvar svakog od nas, kako na predaji tako i na prijemu. Što se mene tiče, koristio sam i koristiću ćirilicu tamo gde mislim da je oportuno i korisno.
Kad smo već kod komunikacije, moram da kažem da mi smeta upotreba samo osnovnog skupa slovnih znakova ASCII-tabele, tj. nekorišćenje slova č,ć, itd., pa onda imamo reči ko što je "shum", odn. "Sta je sum na telefonskoj vezi" (ovo zadnje nije s našeg foruma). Preklapanje verzija tastature danas nije neki problem, a cenim da je mali gubitak brzine pri kucanju niska cena za poboljšanje komunikacije. Moja tastatura ima CH raspored i slova (nemački), ali nemam problema pri kucanju različitih skupova slovnih znakova koje dnevno koristim.
Smeta mi takodje i upotreba posrbljenih engleskih reči tamo gde postoje ekvivalentne srpske, hrvatske, itd. reči i izrazi, što ponekad zaista groteskno zvuči. Trudim se da u svojim prilozima svedem na minimum i direktnu upotrebu engleskih reči, što nije ni najmanje lako, pa odatle "prednapon" ili "predstruja" umesto "bias", i sl. Bavio sam se i bavim prevodilaštvom (na stolu mi je trenutno "Cardiosurgery of the Adult", što će me dobro zaposliti do kraja godine), pa se valjda razvio i nekakav poriv.
Nalazim da je korisno što smo o ovoj temi popričali, a posebno me raduje ozbiljnost priloga i tolerancija u razmeni mišljenja.
Pozdrav