07-16-2019, 09:20 AM
Један мој другар, који је као и ја Србин, иначе дипл. електро инжењер по образовању, је објавио три књиге белетристике, једну збирку кратких прича и два романа. Све три књиге су објављене у Србији, али је прва објављена латиницом (за познатог издавача). Кад је требала да се објављује друга књига ја сам мом другару рекао да књигу свакако неће нико увозити у Хрватску и да нема потребе да се брине да ли ће је неко тамо моћи читати ако изађе ћирилицом. Он је схватио да сам у прву и друге две књиге су изашле ћирилицом. Без обзира на то да ли млађе генерације Хрвата знају ћирилицу ја мислим да хрватске књиге може свако у Србији да чита без превођења на српски језик. Такође мислим да и српске књиге може сваки Хрват да чита без проблема (осим ако не зна ћирилицу). Али било је и таквих бесмислица да се хрватски роман преводи на српски (а можда и обрнуто). Ја лично имам брдо књига објављених у Хрватској (латиницом). Када сам један једини пут у животу био у Загребу купио сам збирку песама хрватског песника Владимира Видрића јер је мој средњошколски професор књижевности волео да нам рецитује његову поезију (поред многих других ствари). А пошто волим јапанску традиционалну културу тешко да бих се одрекао књига загребачког професора математике Владимира Девидеа. Наравно да те књиге не бих никад избацио из моје библиотеке као што се радило у Хрватској са књигама српских писаца. Не знам да ли су уништавали књиге Владана Деснице, али ако јесу онда су они који су то чинили велике будале.