Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Odabir osciloskopa i aktivne diff. sonde
#5
@vedran,

Kod SMPS u HV delu malo šta može "skočiti" strminom kraćom od 10nS sa par stotina V, čak ni sa trenutno najbržim GaN tranzistorima. Jednostavno, protiv nekoliko parazitnih pF i desetina nH se još uvek ne može ništa preduzeti...
U niskonaponskom delu naravno može, ali ti je tu HV diferencijalna sonda sasvim beskorisna je loše "vidi" napone reda volta.

Dakle, ono što bih ja kupio da sam na tvom mestu je:

- HV diff. sonda do sigurnih CM 2KV i bar 1KV diff i sa slew rate 5-10nS, ili bolje ako imaš viška novca za bacanje.
Ne treba ti ništa ni brže ni bolje bolje od toga, jer ne ispituješ varnične pojave na HV, mislim, pu, pu, pu, daleko bilo da ti se događaju kad praviš SMPS :-).
Te performanse još dugo neće probiti limit koji je dovoljan, sve dok ne izmisle neke ultra male sklopove na 600V koji staju u kockicu za jamb (kao onaj kanister od 20L te veličine, kog su Japanci specijalno izmislili :-).
Dakle, takva sonda će ti potpuno zadovoljiti za sve topolgije koje se trenutno koriste, od 1KHz-1MHz i sa naponima od 100-600V napajanja i od 5W-50KW, jer se u tim opsezima i ne može brže od 1MHz na HV.
Ono što treba da vidiš na HV, videćeš dovoljno dobro tom sondom. Tamo gde ne smeš da pipneš nikakvom sondom, ni mnogo bolja ne pomaže...
Sasvim pasuje na osciloskop koji već imaš, a i na bolje koje kasnije budeš imao će savršeno pasovati.

- još jednu, ali vrlo ozbiljnu, LV diff. sondu, koja će ti mnogo češće biti važnija od prve visoko naponske.
Tu već ne treba žaliti novca i nju kupuješ što možeš više da se protegneš, jer će ti biti upotrebljiva za sve buduće osciloskope, a i za ovaj sad.
Ta sonda treba da bude "zverka" i da dohvati do možda 250V max, sa što manjim parazitima na vrhovima i što bržu možeš platiti.
Mali niskonaponski SMPS već znaju biti jako strmi i brzi i tu treba stvarno ozbiljna sonda, kao i za merenje ripple i EMI na izlazima.
Kako ti u praksi kasnije budu rasli apetiti ka boljem osciloskopu, sve manje će ti biti žao noca za tu sondu, koja će lepo pasovati na svaki od tih novih skopova, kao i sad na postojeći.


- jednu strujnu sondu, aktivnu AC/DC do bar 50MHz, ne mora brža, osim ako ne praviš radiodifuzne predajnike.
Takva je korisna tamo gde smeš dopustiti umetanje induktiviteta reda 20-500nH, jer joj je obično neophodan komadić žice od par cm, oko koga možeš obuhvatiti tom sondom, a kod SMD sečeš pcb pa opet stavljaš taj komad žice da bi mogao njom meriti). To je dovoljno za lepih prvih 10 godina rada sa SMPS, posle ćeš lako na bolju, ali tek ako ti zatreba.

Par decenija nisam imao ništa od te opreme i posredno sam merio i dokazivao pojave, pa vidiš da ipak umem pomalo i ponešto da napravim.
Sad kad imam puno toga, ponekad me jako mrzi da razvlačim sve te kablove, pa i ne upotrebim u većini slučajeva, osim kad me nešto baš za*ebava... :-)

Glavni alat je u tvojoj glavi, a oprema će samo jednim manjim delom pomoći da prevaziđeš neke probleme.
SMPS je jedna vrlo simpatična igračka, koja ne da dovoljno vremena da izmeriš zbog čega imaš BUM :-)
To se simulatorom u glavi rešava i razmišljanjem, dok merna oprema tu slabije pomaže.
Više bi ti tu pomogao jedan podesivi strujni protektor sa soft turn off zaštitom i podesivim klamp naponom, sa nekim moćnim IGBT ili moćnim SiC, nego sav taj lom od opreme (taj bi već morao da napraviš jer ne postoji u prodaji, i to bi trebalo da bude prapočetak bavljenja sa SMPS)...

Dovoljno pristojan osciloskop već imaš i sve se te sonde mogu priključiti na njega.
Što se tiče startup perioda, dovoljno je to memorije jer sigurno nećeš zumirati svaki impuls pojedinačno kad snimiš neki startup od par desetinki sekunde.
To snimanje se obično obavlja tako što single shoot triger postaviš na poziciju amplitude gde sumnjaš da ti se događa nešto neregularno (ako ti uređaj preživi startup :-) i to nije ceo startup period, već samo potreban isečak.
U praksi ćeš videti da preduboka memorija nije baš od neke koristi jer verovatno nećeš brojati impulse i utvrditi da ti je 1521. impuls malo "falš".
Taj skop koji imaš je sasvim odvoljan za većinu uobičajenih topologija sve dok ne dođeš do SiC i GaN.

Tako bih ja za sad raspodelio kupovinu i bio u okviru manjem od tog budžeta i dodatno kupio jednu moćnu indukcionu Metcal lemnu stanicu, za koju ti neće biti žao ni jednog centa (koju ću inače do jeseni obavezno i kupiti, jer je odavno nišanim :-).

Kod SMPS se često prave pomoćne naprave u razne svrhe i one često budu korisnije od mnogo moćne merne opreme.

Pozdrav drugar,
Macola

P.S.

Takođe je mnogo bitno u kom opsegu snaga ćeš se vrteti. Ako je to zona od 1W do 1KW, onda ti treba nešto brža oprema, ako je to iznad 1KW, tu se retko kad ide preko stotinak KHZ i sa porastom snage to ide sve niže i niže i može i sporija merna oprema.

I još nešto: Svaka sonda koja ima neki BW od XXMHZ sa -3dB, naravno da vidi i duplo brže od toga samo sa manjom amplitudom.
Neke odzvanjajuće pojave je sasvim dovoljno samo da nazreš da postoje i da ih treba prigušiti i to se može i relativno sporijom sondom.
Reply


Messages In This Thread
RE: Odabir osciloskopa i aktivne diff. sonde - by Macola - 07-13-2019, 09:12 PM

Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)