Primetih temu i moram da se uključim radi nekih krupnih grešaka koje nameravte da počinite i savest mi ne dopušta da vas ne uputim u problem.
Klasično motanje kao kod grejača tu ne dolazi u obzir!
Ako vam dummy load na primer na 1KHz ima 8R a na 20KHz 12R, onda to poprilično gubi upotrebnu svrhu i bruka je od loše naprave.
Već svega 32uH je oko 4 oma na 20KHz.
Da bi ste imali jedan praktičan osećaj o koliko malo navojaka se radi, na primer cilindrična zavojnica od svega 35 navoja, na prečniku od 50mm i dužini oko 70mm, imaće već oko 50uH i Xl od oko 6.2 oma na 20KHz, što se naravno sabira sa termogenim otporom žice.
Tako namotan "otpornik" bi imao svega oko 2.5 metra žice, i na DC na primer 8 oma, na 1KHz 8,015 oma, na 20KHz 14,2 oma.
Nemojte se zavaravati da ćete nešto posebno manje dobiti na malom prečniku motanja.
2.5 metara žice će i sa bitno manjim prečnikom navoja imati istu površinu zbirne konture koju čini svaki navoj, dok će indiktivnost nešto (ne previše) opasti samo zbog porasta odnosa dužine prema prečniku kalema.
Potpuno isti komad žice, koji se namota bifilarno na istom telu kao ovo malopre pomenuto, imaće manje od 1uH induktiviteta.
Odnosno, bifilarni kalem će imati isti prečnik i istu dužinu, dok će na DC otpornost na primer biti 8R, a na 20KHz 8,125 oma, što je greška od približno 1.5%.
Naravno, kad kažem otpornost, mislim zbirno na aktivnu + reaktivnu, što je konačno kompleksna impendansa koju vidi amp.
Da bi vam to ravnomerno radilo u celom audio opsegu, treba da bude namotano niskoinduktivno.
Pisao sam nekom prilikom o tome i ne bi bilo loše to potražiti.
Dva načina su za dobijanje niskog induktiviteta su uobičajena:
-bifilarno, tako što se žica mota dvostruko i oba izvoda su na jednom kraju nosećeg štapa. (lakše za izvođenje)
-planarno, tako što se namotaj položi zmijasto u jednoj ravni, opet dvostrukom žicom, i opet su krajevi jedan do drugog.
-postoji još nekoliko tehnika ali su nepraktične za home made.
Dakle, ukoliko predvostručenom žicom, gde vlada neki maleni razmak izmežu te dve, namotate to na keramičku pločicu za kupatilo, ili možda običnu ciglu, imaćete vrlo snažan veštački otpor.
Biće neinduktivan, tj. (realno) nisko induktivan.
Takvi otpornici se sasvim lako prave na keramičkoj pločci za kupatila ili na običnoj cigli, tako što se ivice pločice ili cigle malo zarežu nekom od metoda (za nuždu može i stara turpija), tako da oforme kanaliće koji će održati neki malen razmak između žica, potom se dobro zategne i predvostruči pethodno ispeglana žica i bifilarno namota ta kontura tako da se susedne žice ne dodiruju.
Druga jevtina i jednostavna metoda je kupiti nitro sprej za farbanje auspuha (izduvnih cevi automobila ili motocikal) i isprskati otpornu žicu što pravilnije tim.
Lakiranje se ponovi nekoliko puta da sloj dostigne izvesnu debljinu...
Posle završenog bifilarnog motanja sve to ponovo višeslojno prelakiramo istim lakom i to će učvrstiti namotaj.
Ti lakovi za izduvne cevi se prave za različite temperature i ima ih od 400-850*C izdržljivosti.
Biće sasvim dobri i dovoljno trajni izolatori za otpornu žicu od koje pravimo veštačko opterećenje ukoliko žica ne pređe temperaturu koju lak može podneti.
Može to i za puno više temperature (kantalu je granica iznad 1150*C).
Postoje i smeše koje se kupuju o gvožđarama i služe za popravku unutrašnjih zidova peći i kotlova na čvrsta goriva, a to su (tako ih zovu trgovci) "šamotno brašno" i vezivna tečnost za njega. To se lepo pomeša i dobije se nešto nalik retkom malteru. Tim se premaže ceo namotaj i kada se to osuši dobije se "šamotna cigla", tj. silikatni materijal koji može podneti preko 1000*C.
Ne sumnjajte u izolacione i termičke osobine te smeše. To je potpuno ista smeša kojom su naliveni klasični žičani otpornici i tom metodom "zarobljeni" u keramičkom kućištu.
Opet oko temperature.
Temperatura žice će zavisiti od gustine struje kroz žicu.
Evo nekog kalkulatora na tu temu:
http://www.jacobs-online.biz/nichrome/NichromeCalc.html
Evo i neke kalkulacije gde žica ne prelazi 250*C i ima 8R otpora, kao i 240W trajnog opterećenja (što je ogromna kontinualna snaga):
Žica se može hladiti i ventilatorom ili biti potopljena u neku izolacionu tečnost.
No, pošto se radi o stvarno malim naponima na izlazu pojačala, reda tek šezdeset i neki volt Vpk za 250W na 8R, ukoliko je žica lakirana sprejem za izduvne cevi može se potopiti u najobičniju vodu.
Bolje bi bilo destilisanu vodu jer je odličan izolator za te napone, ali nema potrebe bacati novac ako se žica lepo lakira nitro sprejem za izduvne cevi. Obična česmovača ima oko tipičnih 1K/cm što neće smetati za test, a meke vode poput "Vlasinska rosa" su skoro izolatori i na primer sa njom se skoro ne može skuvati kafa u ekspres lončetu (kuvalo direktno na 230VAC).
Jedini možda vidljiv uticaj prisustva vode će biti njena permitivnost (bivši naziv "dielektrična konstanta"), koja će unekoliko uvećati malenu kapacitivnost dummy load. no to je benigna veličina koja nije vredna razmatranja u takvom testu.
Na primer, ako potopimo naš dummy load u 3 litra vode, sa početnom temperaturom od 25*C (sobna), do temperature ključanja (100*C) ćemo imati oko punih 30 minuta sa kontinualno unetih 250W u dummy load (što je veoma velika kontinualna snaga).
Prospemo lepo ta tri litra, sipamo hladnu i imamo ponovo pola sata iživljavanja sa 250W čitavih.
To je strašna snaga kada je kontinualna i tim se ozvučava šator sa 500 osoba, sa tendencijom oštećenja njihovog sluha :-).
Sa 100W je svakako 2.5 puta duže vreme, ako uopšte i možemo dostići tačku ključanja jer 3 litra vode ima značajnu površinu za odvođenje, a kad jej poraste temperatura imaće i veoma snažno odvođenje zasićenom vodenom parom mnogo pre ključanja.
Čisto sumnjam da sa 100W uopšte i možemo "prokuvati" 3 litra u nekoj širokoj posudi sa većom izloženom površinom...
Vreme plasiranja snage do ključanja je na neki način obrnuto proporcionalno sa unetom snagom (500W - 15 minuta i slično tome).
U svakom slučaju halađenje možemo prepustiti mašti na volju, ali ako je prirodno hlađenje onda dummy load za 250W kontinualnih mora imati približne gabarite veličine jedne boce za vino od 0.7L da ne bi prešao 150-200*C.
Ono što je poenta sve moje priče je da se mora namotati bifilarno i imati malen parazitni induktivitet reda <3uH sa sve kablova do njega (dakle i dovodne žice u paricu obavezno).
Tek tako će to imati malu promenu koja neće u celom audio opsegu preći nekih 10-15% greške u impendansi dummy load.
Jedino takav dummy load možete smatrati alatom koji če vas služiti godinama, a sve ostale grejačke improvizacije ne vrede ni pola p.... hladne vode.
Jednostavno ne zaslužuju ni ime alata.
Ovako se mota bifilarno:
http://www.riedon.com/blog/wp-content/up...istors.jpg
---------------------------------------
Svakako da uvek postoji i alternativa.
Naravno i običan induktivni grejač se može frekventno kompenzovati sa nekoliko neinduktivnih RC članova veće snage, ali taj napor gubi smisao i zahteva dobro poznavanje merenja i dobre instrumente.
Može se potpuno linearizovati impendansa u celom audio opsegu jer linearizuju se i gore stvari, ali mislim da je neinduktivni dummy load neuporedivo lakše napraviti.
Pozdrav,
Macola
Klasično motanje kao kod grejača tu ne dolazi u obzir!
Ako vam dummy load na primer na 1KHz ima 8R a na 20KHz 12R, onda to poprilično gubi upotrebnu svrhu i bruka je od loše naprave.
Već svega 32uH je oko 4 oma na 20KHz.
Da bi ste imali jedan praktičan osećaj o koliko malo navojaka se radi, na primer cilindrična zavojnica od svega 35 navoja, na prečniku od 50mm i dužini oko 70mm, imaće već oko 50uH i Xl od oko 6.2 oma na 20KHz, što se naravno sabira sa termogenim otporom žice.
Tako namotan "otpornik" bi imao svega oko 2.5 metra žice, i na DC na primer 8 oma, na 1KHz 8,015 oma, na 20KHz 14,2 oma.
Nemojte se zavaravati da ćete nešto posebno manje dobiti na malom prečniku motanja.
2.5 metara žice će i sa bitno manjim prečnikom navoja imati istu površinu zbirne konture koju čini svaki navoj, dok će indiktivnost nešto (ne previše) opasti samo zbog porasta odnosa dužine prema prečniku kalema.
Potpuno isti komad žice, koji se namota bifilarno na istom telu kao ovo malopre pomenuto, imaće manje od 1uH induktiviteta.
Odnosno, bifilarni kalem će imati isti prečnik i istu dužinu, dok će na DC otpornost na primer biti 8R, a na 20KHz 8,125 oma, što je greška od približno 1.5%.
Naravno, kad kažem otpornost, mislim zbirno na aktivnu + reaktivnu, što je konačno kompleksna impendansa koju vidi amp.
Da bi vam to ravnomerno radilo u celom audio opsegu, treba da bude namotano niskoinduktivno.
Pisao sam nekom prilikom o tome i ne bi bilo loše to potražiti.
Dva načina su za dobijanje niskog induktiviteta su uobičajena:
-bifilarno, tako što se žica mota dvostruko i oba izvoda su na jednom kraju nosećeg štapa. (lakše za izvođenje)
-planarno, tako što se namotaj položi zmijasto u jednoj ravni, opet dvostrukom žicom, i opet su krajevi jedan do drugog.
-postoji još nekoliko tehnika ali su nepraktične za home made.
Dakle, ukoliko predvostručenom žicom, gde vlada neki maleni razmak izmežu te dve, namotate to na keramičku pločicu za kupatilo, ili možda običnu ciglu, imaćete vrlo snažan veštački otpor.
Biće neinduktivan, tj. (realno) nisko induktivan.
Takvi otpornici se sasvim lako prave na keramičkoj pločci za kupatila ili na običnoj cigli, tako što se ivice pločice ili cigle malo zarežu nekom od metoda (za nuždu može i stara turpija), tako da oforme kanaliće koji će održati neki malen razmak između žica, potom se dobro zategne i predvostruči pethodno ispeglana žica i bifilarno namota ta kontura tako da se susedne žice ne dodiruju.
Druga jevtina i jednostavna metoda je kupiti nitro sprej za farbanje auspuha (izduvnih cevi automobila ili motocikal) i isprskati otpornu žicu što pravilnije tim.
Lakiranje se ponovi nekoliko puta da sloj dostigne izvesnu debljinu...
Posle završenog bifilarnog motanja sve to ponovo višeslojno prelakiramo istim lakom i to će učvrstiti namotaj.
Ti lakovi za izduvne cevi se prave za različite temperature i ima ih od 400-850*C izdržljivosti.
Biće sasvim dobri i dovoljno trajni izolatori za otpornu žicu od koje pravimo veštačko opterećenje ukoliko žica ne pređe temperaturu koju lak može podneti.
Može to i za puno više temperature (kantalu je granica iznad 1150*C).
Postoje i smeše koje se kupuju o gvožđarama i služe za popravku unutrašnjih zidova peći i kotlova na čvrsta goriva, a to su (tako ih zovu trgovci) "šamotno brašno" i vezivna tečnost za njega. To se lepo pomeša i dobije se nešto nalik retkom malteru. Tim se premaže ceo namotaj i kada se to osuši dobije se "šamotna cigla", tj. silikatni materijal koji može podneti preko 1000*C.
Ne sumnjajte u izolacione i termičke osobine te smeše. To je potpuno ista smeša kojom su naliveni klasični žičani otpornici i tom metodom "zarobljeni" u keramičkom kućištu.
Opet oko temperature.
Temperatura žice će zavisiti od gustine struje kroz žicu.
Evo nekog kalkulatora na tu temu:
http://www.jacobs-online.biz/nichrome/NichromeCalc.html
Evo i neke kalkulacije gde žica ne prelazi 250*C i ima 8R otpora, kao i 240W trajnog opterećenja (što je ogromna kontinualna snaga):
Žica se može hladiti i ventilatorom ili biti potopljena u neku izolacionu tečnost.
No, pošto se radi o stvarno malim naponima na izlazu pojačala, reda tek šezdeset i neki volt Vpk za 250W na 8R, ukoliko je žica lakirana sprejem za izduvne cevi može se potopiti u najobičniju vodu.
Bolje bi bilo destilisanu vodu jer je odličan izolator za te napone, ali nema potrebe bacati novac ako se žica lepo lakira nitro sprejem za izduvne cevi. Obična česmovača ima oko tipičnih 1K/cm što neće smetati za test, a meke vode poput "Vlasinska rosa" su skoro izolatori i na primer sa njom se skoro ne može skuvati kafa u ekspres lončetu (kuvalo direktno na 230VAC).
Jedini možda vidljiv uticaj prisustva vode će biti njena permitivnost (bivši naziv "dielektrična konstanta"), koja će unekoliko uvećati malenu kapacitivnost dummy load. no to je benigna veličina koja nije vredna razmatranja u takvom testu.
Na primer, ako potopimo naš dummy load u 3 litra vode, sa početnom temperaturom od 25*C (sobna), do temperature ključanja (100*C) ćemo imati oko punih 30 minuta sa kontinualno unetih 250W u dummy load (što je veoma velika kontinualna snaga).
Prospemo lepo ta tri litra, sipamo hladnu i imamo ponovo pola sata iživljavanja sa 250W čitavih.
To je strašna snaga kada je kontinualna i tim se ozvučava šator sa 500 osoba, sa tendencijom oštećenja njihovog sluha :-).
Sa 100W je svakako 2.5 puta duže vreme, ako uopšte i možemo dostići tačku ključanja jer 3 litra vode ima značajnu površinu za odvođenje, a kad jej poraste temperatura imaće i veoma snažno odvođenje zasićenom vodenom parom mnogo pre ključanja.
Čisto sumnjam da sa 100W uopšte i možemo "prokuvati" 3 litra u nekoj širokoj posudi sa većom izloženom površinom...
Vreme plasiranja snage do ključanja je na neki način obrnuto proporcionalno sa unetom snagom (500W - 15 minuta i slično tome).
U svakom slučaju halađenje možemo prepustiti mašti na volju, ali ako je prirodno hlađenje onda dummy load za 250W kontinualnih mora imati približne gabarite veličine jedne boce za vino od 0.7L da ne bi prešao 150-200*C.
Ono što je poenta sve moje priče je da se mora namotati bifilarno i imati malen parazitni induktivitet reda <3uH sa sve kablova do njega (dakle i dovodne žice u paricu obavezno).
Tek tako će to imati malu promenu koja neće u celom audio opsegu preći nekih 10-15% greške u impendansi dummy load.
Jedino takav dummy load možete smatrati alatom koji če vas služiti godinama, a sve ostale grejačke improvizacije ne vrede ni pola p.... hladne vode.
Jednostavno ne zaslužuju ni ime alata.
Ovako se mota bifilarno:
http://www.riedon.com/blog/wp-content/up...istors.jpg
---------------------------------------
Svakako da uvek postoji i alternativa.
Naravno i običan induktivni grejač se može frekventno kompenzovati sa nekoliko neinduktivnih RC članova veće snage, ali taj napor gubi smisao i zahteva dobro poznavanje merenja i dobre instrumente.
Može se potpuno linearizovati impendansa u celom audio opsegu jer linearizuju se i gore stvari, ali mislim da je neinduktivni dummy load neuporedivo lakše napraviti.
Pozdrav,
Macola