Mislim, u konačnom obračunu uvek stoji polemika oko toga šta je to izobličenje.
Izobličenja ampa su svi mogući vidovi razlike izvornog signala od reprodukovanog na izlazu iz amp, vremenska i amplitudna svakako.
Izobličenja koja će stići u naše uši su potpuno druga priča i ne zavise samo od ampa (čak od njega zavise u prilično nevelikoj meri kad se sve uzme u obzir).
Sad tu tek stoji polemika oko toga šta će ući u naše uvo kao krajnji rezultat? :-)
Ono što bi mi trebalo da čujemo je verna promena pritiska vazduha, kakva je vladala tamo negde gde je izveden originalni zapis.
Ili pak onako kako je ton majstor želeo da nam to izgleda...
Postavlja se niz vrlo zanimljivih pitanja za raspravu:
- ako je rad koji izvrši membrana zvučnika srazmeran umnošku struje i napona na zvučniku (a naravno nije :-) onda će "električna slika" ožda stići u originalnom obliku u naše uvo.
- ako ne bi zvučni potisak zavisio od okolnih predmeta i same prostorije (a veoma zavisi), onda bi bila veća šansa da čujemo originalniju verziju zapisa, možda.
- ako bi modul impendanse zvučnika bio "ravan" (a nije), onda bi i zvučni potisak bio srazmerniji električnim parametrima.
I tako dalje i tako dalje, bla bla....
U konačnici mi retko kad možemo čuti verni prikaz električne slike signala, ma koliko ona verno izašla iz ampa, jer to žestoko zavisi od:
- zvučnika,
- prostorije,
- zvučničkih kablova,
- okolnih predmeta u prostoriji,
- našeg položaja u ptrostoriji i ometanja kretanja zvučnih talasa našim prisustvom (broj i raspored slušača),
- okolne buke,
- interferencija direktnih i reflektovanih akustičnih talasa,
-i još ko zna koliko toga sve ne....
Mi pokušavamo da nam to prijatno zvuči, i to je vrlo individualna stvar, a te sve cirkuse oko dobrog podešavanja celog sistema, gde je strogo uključen i prostor u kome se akustika događa, e to već rade stručne osobe za te stvari, koristeći veoma kompleksan ekvilajzer (danas moderne DSP autotuning sisteme) kojim nameste sveukupno korektnu karakteristiku sistem-prostora koju čuje merni mikrofon na mestu potencijalnog slušača (i to samo na tom mestu :-).
Podešena kriva koja prođe kroz ekvilajzer (ili DSP) je daleko od ravne da bi se čulo ravno... :-)
To bude podešeno ravno ( i to možda ) samo u "gluvoj sobi" i nigde više.
Pozz
P.S.
Izobličenja koja treba da aktiviraju zaštitu su radikalne veličine u odosu na normalno slušanje. Njihov nivo je daleko veći od svega što može izaći iz ampa u normalnim uslovima rada.
I naravno, podese se prema uslovima, zvučnicima i ampu, n aprimer pomoću dva trimer pota na nekom komparatoru iza ispravljača greške ili detekcijom neke veličine pomoću ADC na istom mestu.
Nagazimo amp na kratko do ivice klipinga i namestimo da okine zaštita i eto ga. Ostale stvari će biti pokrivene tim.
Izobličenja ampa su svi mogući vidovi razlike izvornog signala od reprodukovanog na izlazu iz amp, vremenska i amplitudna svakako.
Izobličenja koja će stići u naše uši su potpuno druga priča i ne zavise samo od ampa (čak od njega zavise u prilično nevelikoj meri kad se sve uzme u obzir).
Sad tu tek stoji polemika oko toga šta će ući u naše uvo kao krajnji rezultat? :-)
Ono što bi mi trebalo da čujemo je verna promena pritiska vazduha, kakva je vladala tamo negde gde je izveden originalni zapis.
Ili pak onako kako je ton majstor želeo da nam to izgleda...
Postavlja se niz vrlo zanimljivih pitanja za raspravu:
- ako je rad koji izvrši membrana zvučnika srazmeran umnošku struje i napona na zvučniku (a naravno nije :-) onda će "električna slika" ožda stići u originalnom obliku u naše uvo.
- ako ne bi zvučni potisak zavisio od okolnih predmeta i same prostorije (a veoma zavisi), onda bi bila veća šansa da čujemo originalniju verziju zapisa, možda.
- ako bi modul impendanse zvučnika bio "ravan" (a nije), onda bi i zvučni potisak bio srazmerniji električnim parametrima.
I tako dalje i tako dalje, bla bla....
U konačnici mi retko kad možemo čuti verni prikaz električne slike signala, ma koliko ona verno izašla iz ampa, jer to žestoko zavisi od:
- zvučnika,
- prostorije,
- zvučničkih kablova,
- okolnih predmeta u prostoriji,
- našeg položaja u ptrostoriji i ometanja kretanja zvučnih talasa našim prisustvom (broj i raspored slušača),
- okolne buke,
- interferencija direktnih i reflektovanih akustičnih talasa,
-i još ko zna koliko toga sve ne....
Mi pokušavamo da nam to prijatno zvuči, i to je vrlo individualna stvar, a te sve cirkuse oko dobrog podešavanja celog sistema, gde je strogo uključen i prostor u kome se akustika događa, e to već rade stručne osobe za te stvari, koristeći veoma kompleksan ekvilajzer (danas moderne DSP autotuning sisteme) kojim nameste sveukupno korektnu karakteristiku sistem-prostora koju čuje merni mikrofon na mestu potencijalnog slušača (i to samo na tom mestu :-).
Podešena kriva koja prođe kroz ekvilajzer (ili DSP) je daleko od ravne da bi se čulo ravno... :-)
To bude podešeno ravno ( i to možda ) samo u "gluvoj sobi" i nigde više.
Pozz
P.S.
Izobličenja koja treba da aktiviraju zaštitu su radikalne veličine u odosu na normalno slušanje. Njihov nivo je daleko veći od svega što može izaći iz ampa u normalnim uslovima rada.
I naravno, podese se prema uslovima, zvučnicima i ampu, n aprimer pomoću dva trimer pota na nekom komparatoru iza ispravljača greške ili detekcijom neke veličine pomoću ADC na istom mestu.
Nagazimo amp na kratko do ivice klipinga i namestimo da okine zaštita i eto ga. Ostale stvari će biti pokrivene tim.