Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
HF linear
#41
Hvala Macola od srca ti se zahvaljujem. Znam hteo sam ja i sa nizim naponima i ovu vecu cev ali dobro sto je sigurno sigurno je, jeste glupo poceti sa velikim cevima. Nista stvar je jasna za Metzgera u redu to cu citati. A stvar koja mi je upravo trebala jeste da je stavim u neku klasu tj. koji uopste tip da pravim.

Jel mogu koristiti kao osnovu ovakvu semu? Naravno da dodam napon za G1, kao i promenljivi anodni napon od 300 do 800v i naravno stabilisani 12.6 + 5% za grejanje.
[Image: P6030003.jpg]

Buni me sada vidim u dokumentima za gu50 se pominje da na g1 ide minus napon? Da li bih ja trebao u ovakvoj gradnji koristiti + napon posto ostale dve resetke ce biti na masi, sa minus naponom bi kocio cev? U kojim bi granicama trebao da se krece napon, ja sam nasao postavljanje cevi u AB klasu ali napona ima na svim resetkama nisam nasao za moj slucaj. Bune me malo one krive u PDF od GU 50 koja je za "moj slucaj" ili to da ne gledam vec da pocnem sa G1 samo da znam od-do za g1, a anodni menjam od najmanjeg do nekog kog budem kasnije hteo.

Za sada toliko citam Metzgera videcu da nabavim tri ove cevi i trafo do 450mA naravno sa vise izvoda i da vidim sto bolju semu budem nasao za G1 napon, videcu nesto i sa regulacijom pa cu pitati ovde jel valja.
Reply
#42
Na linku koji si postao ima i ova tabela, obje cjevi rade u B klasi, obje imaju jednaku izlaznu snagu, ali
cijev koja ima dovedene napone na resetke iako su iste dekuplovane, uzemljene preko kapaciteta,
prva cijev zahtjeva nesto nizu pobudu.-


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#43
Omegakg,

Ti u svakom slučaju direktno uzemljavaš G3 ako koristiš pentode.
Što se tiče G2 i G1, one mogu biti polarizovane kao i u klasičnim spojevima, gde sasvim lako namestaš radnu tačku, jedino što takav linearac smesta u GG spojeve su decoupling (uzemljivački) kondenzatori sa G1 i sa G2 ka masi.

Svi nešto beže od EL509/519 ili PL509/519?

Ta cev je nezgodna za opseg kraći od 20 metara jedino ako ih je više od tri paralelno i to zbog povelikog izlaznog kapaciteta.
Dve paralelno sasvim lako rade 10 metarski opseg a snaga im  ni malo nije naivna.

Ono što je vrlo zanimljivo kod EL/PL 509/519 je to što ta serija cevi ima po DVA izvoda za svaku rešetku, i to sa suprotnih strana podnožja. Ta konfiguracija dozvoljava decoupling rešetki (uzemljavanje rešetki) kondenzatorima ili direktno sa obe strane podnožja.
Odnosno, savršeno su građeni izvodi upravo za GG spoj.

Anoda je na kapici i tako tvrdo uzemljavanje rešetki veoma obećava iziuzetno stabilan rad linearca.

ГУ50 (ne treba je pomešati sa "Osram" živinom ispravljačicom GU50) je naravno odlična cev, namenjena baš za predajne svrhe, ali u rangu snaga do 400W PEP dve EL/PL 519 ni malo ne zaostaju, čak su naprotiv možda dosta robusnije cevi na preopterećenje katodnom strujom i privremenom prekomernom discipacijom.

519 je svičerska cev sa veoma masivnom katodom koja može u piku podneti preko amper struje i na anodi čak do 8KVpk.

Mislim, poslednje u GG spoju sam napravio pre možda 25 godina i dosta sam toga zaboravio, ali ko jednom nauči da vozi bicikl, pliva i radi one stvari, nikad ne zaboravi i lako se podseti.

Dakle, imaš ovde srdačnu pomoć od nekoliko radioamatera koji još uvek rade i prave takve stvari, i od mene sa nekim bivšim iskustvom.
-----------------------------------------------------------------
Koju god cev(cevi) izabrao, koju god snagu izabrao, osnovna i važna pravila su sledeća:

-napon grejanja u granicama od max. +-5% od nominalnog (bolje što tačnije možeš),

-grejanje dovoditi nezavisnim paricama do svake cevi, od izvoda trafoa. Posebno na to obratiti pažnju kod cevi sa niskim naponom grejanja i većom strujom grejanja. Tako se obezbeđuju jednaki uslovi grejanja cevi.

-na svakoj cevi OBAVEZNO postaviti VF prigušnice odmah na izvode grejanja na samom podnožju cevi (može i spregnuta "common-mode" prigušnica od klasičnog EMI filtra samo sa dovoljno debelom žicom za tu struju grejanja).
Ta mera je veoma važna jer ti otklanja uticaj VF napona katode (posebno kod GG spoja) na i kroz grejna vlakna, a u dosta slučajeva jako produži vek izolacionih slojeva na samim grejnim vlaknima (važi za indirektno grejane cevi).
Takođe ti smanjuje potrebnu snagu pobude jer nema potrošnje kroz kapacitete katode ka grejnim vlaknima.

-kod paralelovanja više cevi, cevi moraju zauzeti simetričnu konfiguraciju u prostoru. Na primer 4 cevi, pravilan kvadrat gde su cevi na njegovim uglovima. Tri cevi, pravilan jednakostrani trougao i cevi na njegovim uglovima.
Otpornici katoda (OBAVEZNI za pouzdanu elektronsku simetriju cevi) jednako dugački sa podnožja u zvezdište između cevi i to zvezdište na masu baš tu u centru između cevi. Na isto zvezdište se što kraće, direktno sa podnožja dovode i uzemljenja rešetki (direktna ili kondenzatori).
Cevi treba smestiti dosta blizu, ali ne bliže od jednog prečnika pojedinačne cevi, da bi bilo omogućeno dovoljno opstrujavanja vazduha za hlađenje.
Anodni supresori (kalem preko otpornika) se stavljaju OBAVEZNO!
To što je nekom proradilo bez toga je isključivo posledica mehaničkog rasporeda koji je dobro ispao :-).
Bez anodnih supresora paralelovane cevi začas postanu moćan puš-pul oscilator sa parazitnim induktivitetima anodnih vodova na UKT ili VHF (he he, pogotovo kad je sve vrlo uredno i simetrično izvedeno), i ko kaže da te cevi koje smo pominjali ne mogu da osciluju na UKT, taj nije u pravu.
Mogu i te kako, ali neefikasno i obično pogubno po cevi. Sa anodnim supresorima nema šanse.
Anodni supresori se stavljaju direktno na anodnu kapicu i svi se vezuju u zvezdište u centru figure koju formiraju cevi, a sa tog zvezdišta pa dalje ide ostalo.
Žica do anoda, na supresorima, od anodne prigušnice i od vodova DC napona treba namerno da je tanka da bi imala što lošiji Q faktor. Tako je umanjena mogućnost  da proradi kao 1/4 ili 1/8 rezonator na UKT-VHF.
Jedino gde ti treba debela žica su: grejanja (niskonaponska), uzemljenja rešetki i kalemovi oscilatornih kola.
Na bilo kom drugom mestu je to greška. Seti se da se struje pojedinačnih cevi mere sa redom veličine 0.1A svega
.


-prigušnice na grejanju i anodni supresori se postavljaju najpametnije tako da ne borave čitavom svojom dužinom u istoj ravni.
Zamisli da sa uglova kvadrata dovedeš četiri prigušnice ili supresora u centar tog kvadrata, potom taj centar utisneš ili izvučeš da ne počiva u istoj ravni. Kod četiri cevi na primer, ta figura liči na neku nisku četvorostranu piramidu.
Tako si minimizovao međusobne uticaje tih prigušnica ili supresora.

-kada tako kratko i simetrično izvedeš katode, rešetke i anode, onda anodna prigušnica i potencijalni otpornici za rešetke ne moraju stajati blizu cevi.

-Ose anodne prigušnice, izlaznog kalema i ulaznog katodnog kalema MORAJU biti smeštene tako da im međusobne ose budu pod pravim uglovima međusobno.

-Kako se motaju segmentirane prigušnice radi razuđene rezonanse, to imaš u Metzgeru.

- katodne kalemove ili prilagodna kola katode, naravno ispod metalne šasije, anodna kola sa kalemovima iznad šasije, gore kod cevi. Tako je sprečen uticaj između njih.

Takav rad obećava uspeh "na prvu".

Pozz
Reply
#44
Uf kakav tekst. Pa ovo je odlicno, ne znam po koji put da se zahvalim Smile Eto tako nesto mi treba. Ma kad mi kazes ta lapma je dobra ja nemam sta tu da dodam vec da slusam! Pored pl519 moze da ispadne slucajno ali eto jedna GI7B.

http://frank.pocnet.net/sheets/018/g/GI7B.pdf

Ali nema veze neka je za kasnije pa mogu da radim i od dve pl519 ne mora gu, nego sam citao da to nije predajna cev ali to nema veze. Eto sad imam linear za 80m od dva IRFP140N, mazge koje ne mogu da spalim lako iako nisu predajni tranzistori bas mocno rade do 10Mhz naravno uz neki pad snage ali na samo 12v do 90W na 3.5Mhz...
Reply
#45
Sasvim slučajno ili namerno posedujem dve neraspakovane: http://frank.pocnet.net/sheets/190/2/2C39BA.pdf

Greh je to za kratki talas upotrebiti :-)
Reply
#46
Apsolutno se slazem!!! Cak je manja grehota upotrebiti u audio tehnici ako bi imala neke bolje performanse od drugih , obican linear ide bilo koja koja moze samo da se pravilno uradi zbog RF-a.

Te frekvencije tim snagama uf, mislim da bi kroz neko vreme covek oboleo, e uzmes jednu na 2.4Ghz i onemogucis wifi mreze kilometar u krug hehehe.
Reply
#47
Macola,imam i ja takve dvije.Čekaju ne znam ča ali kako bi se to reklo, ne traže kruha. hihihi
Reply
#48
Zanima me jedna stvar oko anodnog napona. Da li mogu koristiti ovo da ne koristim trafo? Zbog ustede prostora ili je bolja varijanta da se koristi trafo? Naravno bar dupli RSO filter je obavezan.

[Image: image005.jpg]

[Image: image006.jpg]
Reply
#49
(07-20-2015, 06:54 PM)Omegakg Wrote: Zanima me jedna stvar oko anodnog napona. Da li mogu koristiti ovo da ne koristim trafo? Zbog ustede prostora ili je bolja varijanta da se koristi trafo? Naravno bar dupli RSO filter je obavezan.

[Image: image005.jpg]

[Image: image006.jpg]

U svakom slucaju je bolje ako imas trafo, a ako nemas ova verzija ispravljaca nija bas podobna pogotovo ako kacis masu predajnika na uzemljenje iz x-x razloga da sad nepljampam o tome, imam ja verziju sa kojom mozes opusteno da kacis masu na uzemljenje itd. ali moram da je nekako precrtam na digitalni mediji pa cu ti je poslati...
Reply
#50
E pa ok, ma nije problem i trafo nego ovo je delovalo kao gabaritno manje. Pa ne znam kako bih drugacije nego uzemljenje i "-" zajedno i da je trafoa, mada moze da se uradi i odvojeno ako je bolje. Da uzemljim samo transformatore(limove) i po neki hladnjak sa nekog tranzistora a "-" polove od drugih posebno spojim?
Reply
#51
Pa jeste gabaritno manje ali ima jos koje kakvih mana, jedna od njih je veliki pad napona pri trosenju vece sruje na izlazu, na primer ja imam ispravljac iz mreze koji ima 2400v i kad mi cevi povuku struju od 400mA svuce mi se napon na 2100v znaci opusteno gubim 300v, druga stvar je ako imas fidelovu sklopku na kucnoj instalaciji bez obzira koju verziju ispravljaca imas iz mreze ima da iskace sklopka ko sasava, trece moras da imas dobre uparene elektrolite pogotovo u prvim kaskadama preporucljivo je i do 1000uF ali da budu 400V DC , ovo sa spajanjem limova sa uzemljenjem i hldanjaka nisam bas razumeo o cemu se radi, ali takodje nije dobro da koristis bilo kakav ispravljac a da uzemljis samo pojedine komponente po meni prvom treba da ide sasija i minus na uzemljenje pa sve ostalo, ja raznorazne ispravljace iz mreze koristim vec 15god a znam i dosta drugih ljudi koji to isto koriste i koje kude nisu losi al trafo je trafo, sutra cu da se potrudim da ti precrtam semu od mog ispravljaca i da ti pustim sliku, aloi moj ispravljac je uradjen sa dosta elektrolita zbog manjeg pada napona tako da imam kutiju ipo od cipela punu elektrolita Smile ali to radi vec dugi niz godina bez problema..
Reply
#52
A ok video sam ja tu tvoju kutiju sa elektrolitima znam za to. U redu je ma koristicu i ja trafo. Koliko sam te razumeo u onom gore postu ne bi trebalo da koristim "-" pol ispravljaca sa kucnim uzemljenjem, pa si me zbunio je i grejanje ide 6.3v pa sredisnji kraj na sasiju tj. uzemljenje e sad anodni napon trafo pojma nemam jel bi smeo "-" napone da spojim sa uzemljenjem mozda to nije pametno a mozda tako i ide. Hvala za semu iskoristicu to posle trafoa.
Reply
#53
Ma to za spajanje sa uzemljenjem vazi samo ako koristis ispravljace direktno iz mreze odnosno bez trafoa ili galvanski razdvojene, inace ti kad zakacis trafo normalno je da minus od tog ispravljenog napona sto napaja anodu ides na masu a masu na uzemljenje itd, kad nadjes trafo koji hoces da koristis posalji mi karakteristike na izlazu i recicu ti sta mozes da izvuces od njega ako bas nemas odgovarajuci trafo....
Reply
#54
Ma motacu odgovarajuci , evo na primer Mikikg je motao kod Zokija mozda i kod njega, pa cu videti izvode 210v/220v/230v/240v kao i anodne 2x150 / 2x300 /2x450/ tako da cu imati lufta i sa manjim snagama. Za sada gledam po koji promenljivi, fiksni visokonaponski kondenzator i naravno lampe slabije i jednu jacu. Pa bas zato i pitam jer da ne nabavljam nesto sto mi ne treba.
Reply
#55
Evo po nesto od delova sam nabavio.  2x100PF promenljiv kondenzatora c1 u pi filteru. Kao i 2 komada 100pF 5KVDC i neke keramicke preklopnike.

[Image: Delovi.jpg]

[Image: IMG_3794.jpg]

[Image: IMG_20150801_115638.jpg]
Reply
#56
Samo napred, ja sam skoro skinuo neke kondezatore iz nekih ruskih kaskada slikacu ih kasnije ima cak neki 100pF 10kv ja sam ga probavao na 4kv i nema grejanja ili ti nedaj boze pucanja...
Reply
#57
Ma da, u principu ovi od 100pF mogu posluziti jedino u PI filteru, da paralelno dodam kapacitet na C1 ako bas hocu na 160m a i neka su neka se nadju.

Evo nekih sema koje bih mozda koristio. Ali krajnji napon ce biti upola od ovoga.

[Image: HF1.jpg]
[Image: HF2.jpg]
Reply
#58
Ove kondezatore sam skinuo iz kaskada iz malih ruskih televizora i mogu ti reci da su odlicni imam i neke crvene isto od 100pF/10kv al njih sam upotrebio vec pa nisu na slici..


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#59
A gde naci te televizore Smile
Reply
#60
Pa meni su spontano dolazili za rashod, a evo ima i ovde ali naravno ovo je oglas i cena je nerealna bas na ovom modelu ima ovi 470pF/6,3kV

http://www.kupujemprodajem.com/Televizor..._id=284545
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)