Da ne otvaram novu temu, par pitanja...

[Macola]

Eh pa odlično da si to rešio! Mislio sam pomoći koliko mogu...

Pozz

[vojinilic]

Eh pa odlično da si to rešio! Mislio sam pomoći koliko mogu...

Pozz

Evo seme, kako sam resio. Molim te za komentar.
Ovde je data varijanta tako da mogu da generisem i naponske i strujne impulse. DA konvertorom definisem amplitudu struje/napona dok pomocu compare modula generisem precizne tajminge za impulse.

[TDA]

802.11b ti ne završava posao
802.11g/n je ok
Ove standarde podržava većina uređaja.
Nažalost sa P2P nemam nikakva iskustva.

P2P na 802.11n može realno sa dobrim signalom da ode do 85/85 Mb/s (makar ono što sam ja uspeo da izmerim sa Rx/Tx signalom od oko -49/-49dBm).
802.11ac može daleko bolje, ali nemam precizne informacije iz prve ruke.
Mogu sutra da izmerm pa da javim...

[mikikg]

Kod WiFi je los "Quality Of Service", ne moze to da se poredi sa zicom nikako, cak je mozda najbolja varijanta upotrebiti fiber-opticku konekciju da k'o covek napravis komunikaciju kakvu god hoces i na sve to da imas najbolju mogucu galvansku izolaciju (sto ce ti svakako znaciti kada radis sa pA : ) i sve da se napaja preko baterija ako hoces. Jednom kada razvijes ili se upotrebi neki gotov fiber-opticki modul, ti na toj HW platformi mozes da planiras resurse za buduce 3 generacije tog uredjaja gde mozes da ides na ogromne brzine prenosa sa odlicnim kvalitetom i otpornim na razne uticaje itd itd, znas vec.
PC bi bio sa druge strane opticke veze pa tu vec radi dalje procesiranje, tu se digne ili aplikacija ili server koji to moze da procesira i dalje salje preko WiFi ali obradjeno da telefon ili klient samo gleda procesiranu sliku bez napora da on to nesto racuna, tako bi valjlo da se uradi jer moze da se nadograti cela platforma na razne nacine kasnije.
Dodatno nije lose da se uhvatis nekog standarda poput ADAT koji je predvidjen bas za takve stvari prenosa vise analognih kanala velike rezolucije (perfektno sinhronizovanih) gde sa druge strane imas tonu gotovih alata i programa koji to podrzavaju i mogu da obraduju u realnom vremenu (tj sa vrlo malom latencom) te informacije.

Dodatno malo oko kalkulacije i komparacije trazenog protoka, 24bit 16KHz 32 kanala je ekvivaletno 12 kanala 24bit 44.1KHz recimo Audio kanala, hehe, 2 stereo, ajd 4 kanala mogu da prodju preko WiFi, 12 nikako, znam da je tehnicki moguce ali prakticno kroz TCP/UDP i svu potrebnu obradu usput vrlo tesko to ide. Jedino da se ide na custom P2P protokole i da se onda shilji ESP ... On ima jedan I2S kanal, treba ti jos 6 takvih kanala da bi uradio na HW nivou stream ili preko SPI nesto?!
Ovi likovi su izgurali preko TCP oko 13Mbit/s za ESP8266 u server modu, to je malo manje od trazenih 16Mbit/s (2Mbytes/s). Kada bi se zaobisao kompletno TCP mozda bi moglo da se nesto uradi. Mada zaobilazenje TCP-a ili UDP-a ne zvuci kao bas sjajna ideja, da pravimo druge protokole?
http://iot-bits.com/esp8266-tcp-server-speed-test/

[vojinilic]

Miki, hvala na veoma korisnim informacijama.
Bilo kakvi kablovi ne dolaze u obzir, posto se uredjaj nalazi u komori koja odrzava konstatnu temperaturu i vlagu, radi uzgoja kultura nervnih celija. Koncept uredjaja je takav da nema nikakvih kablova, tastera i prekidaca. Napajanje uredjaja je preko LiPoly baterije. Punjac je bezican. Ceo u uredjaj je iskljucen, a samo radio deo mu je u deep sleep modu, gde je potrosnja oko 22uA. Kada se neki drugi uredjaj nakaci na njega, onda uspostavljanje konekcije ukljucije napajanje celom uredjaju i preko tog bezicnog linka se salju komande za definisanje protokola stimulacije i akcizicije. Kompletna akcizicija se smesta na uSD karticu. Te brzine sam vec proverio i postigao na STM32F4 preko SDIO porta i FatFS brzinu upisa od 3Mbyte/s. To mi je vise nego dovoljno. Uredjaj ce imati na sebi USB3.1 za neke druge aplikacije, ali za osnovnu nije neophodno. Galvanska izolazija akcizicije naravno vec postoji upotrebom izolovanih DC/DC konvertora i iCoulplera na SPI linijama izmedju MCU-a i AD-ova. Taj deo je takodje implementiran i testiran.
Bezicni prenos podataka nije tako kritican kao sto sam ja ovde predstavio, vec prenos podataka zavisi od maksimalne moguce brzine medijuma. Osnovna ideja je bila da se koristi BT SPP profil. Sa tim profilom mogu da se ostvare brzine sirovih podataka od oko 1000kbps. Preko ovog medijuma mogu da prenesem 32 kanala sa Fs 500Hz. Takodje dolazi u obzir i da ako je potrebno Fs od 16kHz, onda prenosim samo onoliko kanala koliko je moguce. Ako je to jedan, onda samo taj jedan. Akvizicija u real-time-u nema nikakvog smisla u ovim aplikacijama. Ona samo sluzi da se vidi da li uopste postoji nekog odgovora nervnih celija na pobudu u cilju podesavanja adekvatnih parametara pobude. Kada se postave zeljeni parametri, onda se ukljucuje stimulacija i svi odgovori nervnih celija se loguju na karticu. Kada se zavrsi stimulacija, vrsi se off-line analiza i obrada u cilju smanjenja kanala i dimenije uredjeja za sledece generacije uredjaja ovog tipa.
Ovo je inace skroz novo polje i nema puno informacija o potrebnom broju kanala za stimulaciju i snimanje, pa se namerno projektuje predimenzionisan uredjaj. Ispitivanja ce pokazati sta zapravo treba.
Akvizicija preko WiFi Direct je moj licni hir da vidim koje su mogucnosti ove komunikacije za akciziciju i zato sam mislio da je neko probao nesto slicno za WiFi Direkt, pa me interesuju utisci. Inace, cekam da mi stigne WGM110, pa cu da vidim kakva je prica sa tim tipom komunikacije.

[TDA]

Da li nejonizujuće zračenje 2,4GHz utiče na te nervne ćelije, pošto se ista ta frekvencija koristi i u mikrotalasnim rernama?

[vojinilic]

Da li nejonizujuće zračenje 2,4GHz utiče na te nervne ćelije, pošto se ista ta frekvencija koristi i u mikrotalasnim rernama?

Odlicno pitanje. Postoje neke studije koje su radjene na pacovima u trajanju od godinu dana. Napravljene su dve grupe od po 8 pacova i jedna grupa je bila izlagana WiFi zracenju, a druga ne. Nakon godinu dana su im povadjeni mozgovi i izvrsena je analiza. Utvrdjeno je da dugotrajna izlaganja WiFi zracenju mogu da dovedu do malih neurodegenerativnih promena na celijama.
Kod mene je situacija dugacija, a i studija je skroz drugacija. Nema dugotrajnog izlaganja iste kulture. Kutura je direktno izlozena strujnim impulsima. Na istoj kulturi se radi samo jedan experiment u trajanju od 30-60min, tako da je kolicina izlozenog zracenja zanemarljiva.

[Jevrem]

zasto potenciometri za jacinu zvuka na nekim uredjajima posle nekog vremena pocnu da suskaju? Da li to znaci da kroz njih protice uvek neka struja i da ima strada grafitni sloj. najvise se desava u pocetnom delu pa bi prema tome trebalo da struja dolazi iz baze sledeceg stepena. S obziorm da je meni jfet n ulazu sledeceg stepena st amoze biti uzrok kod mene? Ili j ejednostavno dotrajalost, mada za pet godina sa jako malo koriscenja ne bi trebao da suska plavi alps.

meni j epreamp uradjen kao dual mono i mase se sastaju kod potenciometra. Da ne postoji mozda stalna struja kroz pot ali kroz gate jfet ne bi trebalo da postoji. Slicno se desava i a nekim lampaskim pojacalima gde bas brzo nastrada

[TDA]

Prašina, neke druge nečistoće iz vazduha (duvanski dim) ili jednostavno loš kvalitet...
Najviše se kopiraju poznati brendovi.

[Jevrem]

hermeticki zatvoren preamp, ne pusi se u prostoriji, Zepterov precistac je stalno ukljucen, usisava se sa usisivacem na vodu a pot kupljen u Farnelu.

I dalje mislim da je problem sa proticanjem struje kroz pot

[mikikg]

@vojinilic
Ok sad imam bolju sliku stati je potrebno. Ja sam mislio na real-time stream podataka sto je dosta slozenija varijanta, tebi treba drugo a i imas uSD storage, poteraj to preko TCP pa nek se skida koliko i kako moze, nije ti tajming uopste kritican.

[mikikg]

@Jevrem
Mozes da nparavis za probu jedan prost aktivni I/U pretvarac za merenje vrlo malih struja, ovako nesto:
http://www.ni.com/tutorial/5448/en/
Sa tim mozes pouzdano da izmeris da li ti tu stvarno prolazi neka struja ...

[Macola]

Eh pa odlično da si to rešio! Mislio sam pomoći koliko mogu...

Pozz

Evo seme, kako sam resio. Molim te za komentar.
Ovde je data varijanta tako da mogu da generisem i naponske i strujne impulse. DA konvertorom definisem amplitudu struje/napona dok pomocu compare modula generisem precizne tajminge za impulse.

Vojče,

Izvini što ranije nisam stigao. Malo sam opterećen poslom pa eto tek sad stigoh.

Evo mog komentara:

Spravu si rešio vrlo korektno i onako nemački, školski.
Verujem da će super raditi ili već radi.
Nemcima bi se to veoma svidelo jer liči na njihov pravolinijski način kreacije. To je način koji oni vole i koji gledam decenijama po njihovim svakakvim uređajima. Pravolinijski, bez žaljenja materijala, a da radi posao korektno.

Jedino što mi se ne sviđa je to što kopiraš invertovan napon na drugu elektrodu ISPRED šent otpornika.
Pretpostavljam da si želeo da napraviš simetričan izlaz u potpunosti...
Ma koliko mali pad napona na tvom šentu bio (max. 100mV) ipak će kopija za toliko biti različita.

Ja sam ga kopirao sa donjeg kraj šenta, preciznije sa izlaza buffer-a te tačke (kad je buffer već tu).
Tako ćeš imati sasvim vernu invertovanu kopiju sa jedne elektrode na drugu, što se napona tiče, bio naponski ili strujni izvor u pitanju (pošto vidim da si to radio i sa naponskim izvorom).
--------------------------------------

Grickao me je neki crvić (znaš mene) da malo pojednostavim napravu a da zadrži funkcionalnost (uz to da ti dam neke  zanimljive ideje).

Naravno, nisam crtao onaj tvoj invertor zadate vrednosti iz DAC, gde biraš polaritet i to bi ostalo isto. Razmotrio sam samo stanje od same tačke ulaska komande u strujni izvor.

Op-amp koji ti koristiš ima strahovit CMRR (140dB) i verujem da blaga ekskurzija ulaza ne bi poremetila tačnost...
Zato bih izabrao za merni šent otpornik od bar 1K, jer imaš značajan napon napajanja op-amps, a pretpostavljam da ti za izlazne napone ne treba više od 1V pošto se radi o biopotencijalima (tipično +-120mV ).

Pitao sam se zašto ne bih iskoristio sam strujni izvor kao i naponski izvor, uz malo manipulacije povratnom vezom, a uz to da izbacim jedan op-amp i jedan ADG prekidač, ujedno i malo pojednostavim komandnu logiku...

U simulaciji sam koristio neki LT op-amps al to nema veze jer ti je ovo samo kao dokazivanje koncepta

Evo šeme i simulacije:


  CVsource.pdf (Size: 8,75 KB / Downloads: 20)


  CVsource.asc (Size: 4,95 KB / Downloads: 4)

Pozdrav Vojče,
Macola

[Macola]

Vojče,

Imam jednu sitnu grešku u simulaciji, mada radi i pored toga. Međutim, da bi radilo baš kako je zamišljeno treba generator V4 dodeliti ovakve parametre: PULSE(-5 5 0 10n 10n 10m 20m). Na brzinu sam zaboravio da stavim +-5V za takter prekidača. Ovako je takođe radilo ali je koristilo 1000 megaoma od S2 kada taj op radi kao buffer mase.

Prekidači S1 i S2 treba da rade u opoziciji, kao preklopnik. Kada je S1=on i S2=off, onda je to naponski izvor, kada je S2=on i S1=off, onda je strujni izvor. Naravno, tvoji ADG prekidači podržavaju to.

Pozdrav

[vojinilic]

Maki,

hvala na komentarima. Imam i ja moju simulaciju. Sada sam u nekoj guzvi, pa cu popodne na tenane da prodjem kroz tvoje komentare i da dam obrazlozenje.

[vojinilic]

Maki,

pogledao sam semu i simulaciju. Hvala ti puno za odvojeno vreme za analizu ovog kola.
Evo nekih obraznozenja i projektnog zadatka postavljenog od strane poslodavca.
Sto se ti amplitude biopotencijala, to trenutno niko ne zna da mi kaze. Jedio sto je trazeno je da naponski impulsi budu do +/- 7V. Ja sam dodao malo rezerve jos. Sto se strujne stimulacije tice, takodje je trazeno da maksimalni napon na strujnom generatoru pri maksimalnoj struji bude +/- 10V. Glavni problem je taj sto se elektroda pravi na PCB-u. Kada se postavi nervna celija niko ne zna koje su impedanse u pitanju, tako da ima rezerve kako strujni generator ne bi presao u naponski zbo prevelike impedanse.
Uzimanje signala sa izlaza prvog pojacavaca i invertovanje pre sens otpornika, je prvo sto mi je palo na pamet. Nisam ni razmisljao o tome i tek sada vidim da je donji pojacavac ima za 100mV veci dinamicki opseg pri maksimalnoj struji.
Moj DA konvertor daje 0-2.5V i proracun kola je bio takav da 2.5V ogdovara struji od 1mA. Invertovanjem ovog signala dobijam -2.5V, tj. -1mA. Osnovna ideja mi je bila da strujni generator koristim kao i naponski, ali sam odustao od toga iz sledeceg razloga.
Ako pogledas pojacavac sa sens otpornikom, mozes da vidis da on radi kao oslabljivac u strujnom generatoru. U naponskom generatoru radi kao pojacavac. To je moglo sve lepo da se sredi, tako da imam pojacavac manje, ali nisam hteo da narusavam karakterisike u pogledu eliminacije struje polarizacije pojacavaca (svuda su kompenzovane). Imao sam i neparan broj pojacavaca, a koristim cetvorostruke.

Ziv bio.

[Macola]

Maki,

pogledao sam semu i simulaciju. Hvala ti puno za odvojeno vreme za analizu ovog kola.
Evo nekih obraznozenja i projektnog zadatka postavljenog od strane poslodavca.
Sto se ti amplitude biopotencijala, to trenutno niko ne zna da mi kaze. Jedio sto je trazeno je da naponski impulsi budu do +/- 7V. Ja sam dodao malo rezerve jos. Sto se strujne stimulacije tice, takodje je trazeno da maksimalni napon na strujnom generatoru pri maksimalnoj struji bude +/- 10V. Glavni problem je taj sto se elektroda pravi na PCB-u. Kada se postavi nervna celija niko ne zna koje su impedanse u pitanju, tako da ima rezerve kako strujni generator ne bi presao u naponski zbo prevelike impedanse.
Uzimanje signala sa izlaza prvog pojacavaca i invertovanje pre sens otpornika, je prvo sto mi je palo na pamet. Nisam ni razmisljao o tome i tek sada vidim da je donji pojacavac ima za 100mV veci dinamicki opseg pri maksimalnoj struji.
Moj DA konvertor daje 0-2.5V i proracun kola je bio takav da 2.5V ogdovara struji od 1mA. Invertovanjem ovog signala dobijam -2.5V, tj. -1mA. Osnovna ideja mi je bila da strujni generator koristim kao i naponski, ali sam odustao od toga iz sledeceg razloga.
Ako pogledas pojacavac sa sens otpornikom, mozes da vidis da on radi kao oslabljivac u strujnom generatoru. U naponskom generatoru radi kao pojacavac. To je moglo sve lepo da se sredi, tako da imam pojacavac manje, ali nisam hteo da narusavam karakterisike u pogledu eliminacije struje polarizacije pojacavaca (svuda su kompenzovane). Imao sam i neparan broj pojacavaca, a koristim cetvorostruke.

Ziv bio.

Razumeo sam osnovu tvog koncepta (baš sve bitne detalje sagleda) i rekao ti već da je čvrsto inženjerski odrađeno i da će raditi odlično.
Video atenuator, kompenzacije bias, istovremeno unošenje jednakih otpornosti od ADG i tako dalje...
A što se tiče neupotrebljenog amp - bilo ko od nas, ko dugo radi sa elektronikom, prosto se užasava da mu ostane jedno "ćoše" nekog IC neupotrebljeno :-)
To nam uđe u podsvest i posle bolujemo od toga :-)

Sitnica sa monitorisanjem gornje strane šenta lako promakne bilo kome a sledi ti samo jedno prebacivanje rute pcb na drugo mesto.

I na mom sklopu se može bez problema odraditi kompenzacija bias tako da i to može biti natrimovano u "sitna crevca".
2,5V/V ili 2,5V/mA se može lako podesiti.

Ono što mi je bilo zanimljivo je da ti ponudim pogled iz drugog ugla na istu stvar jer mogućih rešenja ima bezbroj.
Ipak ne treba dirati nešto što već odlično radi, a samo radi probe nekog drugog koncepta. Jednom treba stati.

Pod pretpostavkom da će ti nekad koristiti ponudih koncept, ujedno sam se malo igrao kao i svako odraslo dete a tom zadovoljstvu nema zamene :-)

Pozdrav drugar,
Macola

P.S.

Ne znam da li si primetio da sam na buffer-u U2 stavio dva otpornika od po 1K koji na prvi pogled besmisleno deluju.
To je inače dobra praksa kod brzih op-amps i tiče se dobre stabilnosti.

[mikikg]

Drustvo, treba mi samo jedna informacija oko INDUKTIVNOSTI PNEUMATSKOG VENTILA za 24V (gabariti malo manji od paklice cigara), ako neko slucajno ima u blizini da samo premeri i da mi kaze.

[Macola]

Evo minut...

Rezultat Festo razvodnika MFH-5-1/8, špulna 24Vdc, 4,6W:

Rdc=123R, Lser=92mH, f0=130Khz, Cpar=16,3pF.

P.S.

Taj mi je bio pri ruci. Pretpostavljam da je i taj tvoj sličan jer su ovakvi baš često korišćeni.

[mikikg]

Odlicno Macola, to mi je trebalo!
Potrebne su mi te informacije da bi postavio adekvatan R/C clan na spulnu ...

Nemam taj ventil kod sebe, znam sta treba "da mu radim" ali nisam imao te informacije.
Da imam ventil kod sebe namestio bi "rise-time" jer imam TLP250 kao drajver za MOS-FET pa mogu preko Gejt otpornika to da namestim ali ovako napamet tesko ...