Savet za osciloskop

[mikikg]

Bogdane, ako moze link za taj "logic klon"?

[Želja]

Ne znam na koji LA je Bogdan mislio,

Ja koristim ovaj : https://www.aliexpress.com/item/Free-shi...2a8c11c72a

Košta celih 650 dinara, a radi kao sat, - prepoznaje mnoštvo komunikacionih protokola itd ..
Koristi softver od : https://www.saleae.com

evo neki test na : https://www.youtube.com/watch?v=SIb7iQQ7ado

Stvarno za te pare ... Da ga kupi i onaj kome ne treba ...

Pozz

[gorankg]

I ja koristim taj. Nemam neke velike potrebe za tim ali poslednji put baš mi je nešto pomogao oko i2c.

[vsavic]

Hvala svima na preporuci, poslusao sam vas i porucio DS1074Z Treba da stigne za 2 dana, pa cemo da vidimo

[vsavic]

Kao sto videste u drugoj temi, stigao osciloskopcic, ziv zdrav i "izlecen"
...jos samo da skontam cemu sluze sve one silne opcije...

[mikikg]

Pitaj tacno sta ti nije jasno pa ce da objasnimo ...

[vsavic]

Pa pazi, imam jedno, a to su dva pitanja...

Ima neka su malo i genericka i verovatn bi trebao da dobro sednem i iscitam sve prvo, ali ajd, mozda mi ustedite malo vremena

Naponema, nisam do sad nikad koristio osciloskop, pa cisto ako neko bude zbunjen il nasmejan pitanjima da zna i zasto

- Kad merim nesto, ako merim "cist" signal bez suma (pretpostavljam), vidim lepo linije one, medjutim ako ima sum neki (probao sam neki analogni signal sinoc), vidim kao da ima pored one zute linije bledo zut pojas, pretpostavljam da je to zbog suma? Kako se generalno "sum" manifestuje kad se posmatra na osciloskopu?

- Kad sam probao da merim taj isti analogni signal, vertikalna osa i pozicioniranje mi nista ne znace osim ako ne stopiram jel da, da bi mogao da se krecem levo\desno, isto vazi i za napon, stopiram pa zumiram?

- Cemu tacno sluzi trigger? Koliko sam procitao na netu, to mu je nesto vezano kao za stabilizaciju signala al ne kontam sta i kako?

Za sad nisam jos povezao osciloskop sa kompjuterom, jos ne znam ni koji alat da uzmem za mac za to tako da sve jos posmatram samo na onom njegovom ekrancicu.

[progster]

Preporuka je da kreneš odavde:
http://www.etf.bg.ac.rs/etf_files/udzben...4-book.pdf

Prvo pitanje odgovor je da, to je šum, a što se drugog i trećeg tiče, nije tako prosto, i treba to razumeti lepo. Vertikalna osa je recimo bitna kada se posmatra DC vrednost signala (to je na osciloskopu AC+DC), a horizodnalno pozicioniranje je bitno ako se posmatra recimo fazni stav. Ovo je pisano za analogni osciloskop, ali kada to savladaš neće biti problema, osim onih u softverskom delu.

[Macola]

Evo, rado ću ti ukratko opisati osnovne funkcije osciloskopa.

Za početak ćeš najverovatnije posmatrati veličine napona u vremenskom domenu (mnogo kasnije ćeš X Y mod, ako ti bude trebalo).

Osciloskop ima podelu na ekranu, u vidu horizontalnih i vertikalnih linija koje grade mrežu kvadratića (tipično 1 x 1cm kod velikog broja profi mašina, ali ne mora biti baš 1 x 1cm).

Horizontalana osa ti je skalirana po vremenu, jer "mlaz" prelazi konstantnom brzinom, sa leva na desno, čitavu širinu ekrana, i kad stigne do kraja, ugasi se i naglo vrati na početak, pa opet. To ponavljanje daje utisak da se "mlaz" neprestano kreće u desno i kontinualno meri vreme.
Time Base komanda ti je dugme kojim biraš brzinu kretanja mlaza i obično je izražena u t/div. Mera mogu biti sekunde po podeli, mili, mikro, nano sekunde i td. yavisno od mogućnosti naprave.
Kada bazom izabereš npr. 10uS/div. to znači da je se neki događaj na ekranu zbivao tom brzinom da jedna podela horizontalno traje tačno 10uS.

Vertikalna podela je podela po naponu i izražava se u V/div. Tu vidiš amplitudu napona koji meriš, i verujem da si sve ovo već sam zaključio.

U suštini je osciloskom merni uređaj koji je pretežno namenjen merenju ponavljajućih događaja sa sličnim karakterom pojedinačnih.
Veliki broj električnih događaja su ritmično ponovljive stvari (neka vrsta oscilacija) te je osciloskop našao mesto u merenju istih.

Da bi slika bila stabilana na ekranu, bez treperenja ili slično, funkcijom "Triger" izabereš nekoliko parametara koji će usloviti trenutak početka "mlaza". Na primer, ako imaš neku sinusoidu i poziciju trigera namestiš na vrednost nultog napona sinusoide, kod tvog Rigol će se prolaz kroz nulu od te sinusoide "zakucati" na centar ekrana po horizontali.

DSO modernijeg tipa, kao i tvoj Rigol, imaju neke opcije koje starije analogne mašine nisu imale (tamo si daleko više morao da znaš šta tačno radiš).
To su opcije tipa automatskog dovođenja pozicija na neku centrlnu "default", jednostavnim pritiskom na dugme namenjeno za tu funkciju.
Na primer, dugme za vertikalnu poziciju "mlaza", jednostavno stisneš i "mlaz" se automatski postavi na centar ekrana. To važi i za triger i horizontalnu pooziciju i td.
Druga odlična mogućnost a upravo veoma zgodna za učenje na samom početku baratanja tom napravom je funkcija "Auto" (treći taster u gornjem desnom uglu).

Kad to klikneš, osciloskop će namestiti sve komande na najbolje što može za taj signal koji je prikačen na neki od kanala i sa kog je uzet triger.
Posle pipaš dugmiće menija na primer kanala, trigera, baze i vidiš veličine koje je on automatski namestio, ujedno pročitaš gomilu podataka okolo po ivicama ekrana. Tako ubrzo stekneš orijentaciju šta ti kad treba.

Najbolje se uči igranjem sa tom mašinom i merenjem raznih stvari.

Ono što je kao početniku VRLO VAŽNO da znaš je:
- sve mase od sve 4 sonde su interno povezane međusobno i istovremeno sa uzemljenjem skopa.
- te mase ne smeju biti na različitom potencijalu ni međusobno ni ka zemlji.
- pogrešno kačenje mase sonde na neki napon prema drugoj masi druge sonde ili ka uzemljenju, najčešči je uzročnik "smrti" skopa kod početnika, a desi se ponekad i profesionalcima da im taj kablić nehotično padne tamo gde mu nije mesto, sa istim posledicama.
- za početak obavezno meri neke manje napone,ni u kom slučaju direktno povezane sa mrežom, tj. tek posle nekog niskonaponskog ispravljača.
- sa digitalijom će ti biti bezbedno i lako jer je masa na jednom mestu i naponi su mali i bezopasni po skop.

Eto malo pomoći, a ti pitaj pa ćemo kako ko pomagati.

[progster]

Slažem se sa svime što je Macola napisao, samo bih da nešto dodam.
Mene su učili da "Auto", ili "Auto SET"opciju koristim samo kao nužno zlo, barem dok ne ovladam dobro osciloskopom, kod analogije je postajala opcija "Beam Find", koja je služila da se signal dovede na ekran u slučaju da je izvan opsega crtanja, to preuzima "moćnija" opcija Auto Set. Sve to iz razloga koji je Macola naveo, nakon što se odradi Auto mi nemamo pojma šta je on odradio, kako je izvršio sinhronizaciju, postavke vremenske baze, napona itd. Lično volim da znam šta podešavam i kako. Druga stvar je što ima slučajeva kada Auto neće da odradi posao i da sve podesi kako treba, a ako neko ko nije koristio osciloskop ne zna kako da manuelno podesi signal onda to može da bude veliki problem.

Nisam koristio Rigol osciloskope, koristio sam analogne i digitalne Tektronix (za njih je knjiga i pisana, konkretni modeli su negde navedeni), i deo oko softverskih zavrzlama sa tim Rigolom nije sigurno pokriven, tu sigurno mogu da pomognu članovi foruma, ali ima mnogo dobrih poglavlja. Recimo šta je sinhronizacija, zašto postoji, kako se radi, čemu služi trigger, kako se koristi X-Y mod, kako se crtaju  i čitaju Lisažuove figure, kako se vrše različita očitavanja, usponske i silazne ivice itd.
Sve to postoji i na tom Rigolu samo što on ima sigurno i Measure mod u kome možeš većinu tih merenja da očitaš bez da gledaš šta ti se crta na osciloskopu, tj. koje su vrednosti podeoka, ali mislim da je lepo znati.

Ima i poglavlje u uzemljenju. Za početak je možda pametno počupati ili barem izolovati GND i ostaviti samo na jednoj sondi dok ne stekneš rutinu.

Ne mogu da kažem da bi čitanje cele knjige bilo beskoristno, ali nije potrebno ako ne koristiš analogni osciloskop, ali prelistati svakako vredi.

Jedna zanimljivost o autoru priručnika, možda kao motivacija.
Svi smo čuli za Slobodana Ćuk-a, nedavno je držao predavanje na ETF-u u Beogradu (Miki je postavio negde na forumu, ima i snimka na YT). On je jedan od osnivača energetske elektronike u svetu, njegov učenik je bio Robert Erickson koji je sa Draganom Maksimovićem takođe jedan od uticajnijih ljudi. Čovek koji je napisao ovaj priručnik o osciloskopu (Predrag Pejović) je učenik Ericksona (PhD), na predlog Ćuk-a.
Unuk Slobodana Ćuk-a kako je on rekao na tom predavanju.

[Macola]

" nakon što se odradi Auto mi nemamo pojma šta je on odradio"

Može se pregledati šta je on uradio, detalj po detalj, i tako steći osećaj šta je blisko. Svako meni dugme će prikazati uvid u trenutne parametre.
To je za totalne početnike na DSO prilično zanimljiva opcija.

Inače, kao neko ko skop redovno koristi od osamdeset i neke, savršeno se slažem da je najbolje krenuti od samog početka i redom, takođe i pročitati literaturu, ma koliko velika bila, jer slova se neće istupiti od čitanja.
Obimna materija je korišćenje skopa i ne može se tek tako opisati jednom knjigom.

Pozz

P.S.

Evo uputstva za Rigol iz serije DS1000Z (tu spada i 1074Z), koga zanima taj skop (pdf je interaktivan i omogućava brzo nalaženje potrebnog):


  DS1000Z_UserGuide_EN.pdf (Size: 3,7 MB / Downloads: 15)

[progster]

" nakon što se odradi Auto mi nemamo pojma šta je on odradio"

Može se pregledati šta je on uradio, detalj po detalj, i tako steći osećaj šta je blisko. Svako meni dugme će prikazati uvid u trenutne parametre.
To je za totalne početnike na DSO prilično zanimljiva opcija.

Naravno da može da se proveri, to sam zaboravio da napomenem, mislio sam da u tom trenutku nemamo pojma šta je uradio, većina bitnih podataka bude ispisana na početnom ekranu (naponska i vremenska raspodela itd.), ostalo se isto lako proveri, ali to ne znači da će korisnik znati sam da podesi to sledeći put i kako.
Slažem se i da je zanimljiva opcija, ali ne treba preterivati. Ne koristim osciloskop svakodnevno, niti imam neko veliko iskustvo, mada sam koristio i osciloskope stare po 30 i kusur godina na kojima (da citiram) "nema dela koji nije crkavao osim ekrana", i verujem da posle nekog vremena čoveku i dosadi da podešava sve, pa autoset dođe kao velika pomoć.

Ovo što sam ja priložio čak se ne može nazvati knjigom, više priručnik, takođe intekraktivan, ali prilično koristan po mom mišljenju.

[pinco]

Evo jedan video, za početak di su objašnjene osnove, zanimljivo za pogledat.

https://youtu.be/Iq4QlfH-oqk

[vsavic]

Drugari, koji free software po mogucstvu savet za mac-os kako bi mogao da zakacim osciloskop za komp. Zanima me samo za print-scr da mogu bar da odradim

[vsavic]

Jos jedno pitanje, vezano za kalibraciju, tj. da li ja ista treba da kalibrisem na ovom oscilatoru? I ako treba, kako se to inace radi ovde.

[vsavic]

Evo uputstva za Rigol iz serije DS1000Z (tu spada i 1074Z), koga zanima taj skop (pdf je interaktivan i omogućava brzo nalaženje potrebnog):

Hvala @Macola, napokon dobio malo vremena da napokon prelistam ovo uputstvo. Veoma je koristno, bar meni kao pocetniku!

[vsavic]

Jos jedno pitanje za ovaj osciloskop. Da li je moguce povezati ga na Mac OS X i ako jeste da li ima neki free program za to koji moze da se koristi kako bi se lako transferovali oscillogrami?

[mikikg]

Pogledaj ovo:

http://www.eevblog.com/forum/projects/so...#msg171575
http://peter.dreisiebner.at/rigol-bildschirmkopie-lan/

[1van]

Gde kupiti pomenuti Rigol u Srbiji?

[progster]

Ja znam za ove:
http://www.3me.rs/