Sve i svašta

[TDA]

[ronovar]

Slucajno naletio na ovaj dobar gadget:

http://www.banggood.com/DP50V5A-Buck-Adj...50061.html

sad me cudi kako to da daje 250W i 50V i jos k tome 5A a ima samo 85g mora da je kineska sala

[HomeMadeAudioProject]

izgleda da mu treba vanjsko napajanje dok piše "Input voltage ⚡ 6-55V", tako je moguće da daje to što piše. dva takva i dobro napajanje, i milina.

[ronovar]

Pa da sad mozda pitam glupost..ali dva takva napajanja i jedno preraditi za - napon i mogu se testirati audio pojacivaci? Nesto mi sumnja pada na premalo hladnjak na stabilizator...za pomocno napajanje (da zamjeni LM-ove bi bilo ok) ali za glavno napajanje tesko

[fokussd]

Nije to napajanje, to je regulator napona i struje. Ispred ti treba trafo - grec - elektroliti ili smps napajanje. Za testiranje pojačavača sve puta dva.

[gigabyte091]

Dalje u tekstu piše da je dan primjer za verziju 50V i 2A jer su za njega napravili upute ali da ti dobiješ 50V 5A verziju. Bilo bi dobro nabaviti jedan pa vidjeti kakav je izlaz, vjerojatno bi trebala dodatna filtracija. Ali ovako zgleda čist pristojno. Isto tih 5A bi trebalo uzeti sa rezervom... Kao i maksimalni napon. Vjerojatno je unutra neki buck tipa LM2596..

[ronovar]

Ja mislim da je to ovako za spajanje ledica sa otpornikima...pa ventilatore i tako nesto za sitne sklopove...nemoze da taj sklop koji tezi 85g da daje toliko struje...daje tako onda bi highend audio pojacivaci bili sa jednim tranzistorem koji bi se spajao na obicnu bateriju od nekoliko volti i dobio high end zvuk...a sto rec...kinezi i reklama

[gigabyte091]

20-30V i 2A izlaz max, ulaz max 36V, i bas to, ledice, ventilatorcici i manji projekti neosjetljivi na "buku" napajanja, neka manja kutijica i eBay 36V 2-3A napajanje i imaš čist okej napajanje za eksperimente

[mikikg]

http://www.geforce.com/hardware/10series...e-gtx-1080

[TDA]

Ja bi mu isto uradio...

[Аритон]

[Ubledeli]

aha igra minecraft dok tensorflow trenira modele

[Makso]

Da li je se neko upuštao u izradu toplotne pumpe voda-zrak, kakva su iskustva sa toplotnim pumpama?

[Bocko]

Do nekih razumnih temperatura, da, u velikim minusnim temperaturama se već javlja niži stepen iskorištenja zbog "troškova" otapanja spoljašnje jedinice i manje mogućnosti prikupljanja/razmene energije usled nižih temperatura spoljašnjeg vazduha...
Odabir rashladnog sredstva i opreme može biti druga problematična stavka...
Inverterska spoljašnja jedinica klima uređaja na R410A rashladno sredstvo, pločasti (efikasniji) ili koaksijalni izmenjivač može biti dobar početak, uz dodatno otapanje grejačima spoljašnje jedinice pri niskim temperaturama...

[Makso]

Za početak pokušao bih napraviti za garažu do nekih 20-25m2.
Imam nekih kompresora od starih zamrzivača (svi su radili na R12), pa bih pokušao nešto sklepati, sad ne znam šta mi je sve potrebno i koji su proračuni za izmjenjivače toplote, koliki bi trebali biti i slično?
A nešto sam i mislio kada bih ubacio četverokraki ventil da bih imao i hlađenje i grijanje, pa da se napravi kao klima uređaj?

[Millan]

Makso,
rekao si da ti treba toplotna pumpa voda-zrak? To znači da ti je negde u dvorištu raspoloživa voda kao medijum kojem ćeš leti predavati toplotu, a zimi oduzimati istu od nje. Dakle, pretpostavljam da imaš neki bunar? Moguća je (ali vrlo malo moguća, jer mi se čini da nisi tako duboko "zagazio") da imaš i drugi sistem gde bi Ti bušio do određene dubine (bar 50m, najčešće i do 100) dve cevi: jednu za crpljenje podzemne vode, a drugu za povrat te iste vode, ali nakon što prođe kroz sistem i obavi funkciju grejanja/hlađenja. Postoji i treći sistem, takođe malo verovatan i moguć samo ako ćeš imati velike zemljane radove nedaleko od kuće, pa ćeš na nekoliko ari postaviti plastične cevi u obliku tzv. "zmija" i zatrpati ih barem sa metrom zemlje (što dublje to bolje, ali ne treba ići ispod 1,5m, nije velika razlika). Svi ovi opisani sistemi koriste vodu kao izvor ili ponor energije, i biće ti potrebno dosta vode (u slučaju običnog bunara ili dvocevnog sistema), odnosno poveća površina zemljišta u kome bi bile ukopane plastične cevi, gde voda u tim cevima ima funkciju medija koji svojim prolaskom kroz cevi ukupana u tlu oduzima toplotu od tla (zimi) i predaje ga tvom sistemu za grejanje, odnosno leti se voda u cevima hladi u kontaktu sa tlom, pošto je prethodno oduzela toplotu Tvojim sobama u kući. Zato se ovaj sistem češće naziva zemlja-zrak, jer se na kraju krajeva, kao izvor, odnosno ponor toplote koristi tlo. Ali, konstrukcija toplotne voda-zrak je identična konstrukciji zemlja-zrak, jer do toplotne pumpe stiže voda, a prostorije se greju ili hlade putem prisilnog strujanja vazduha, tj zraka.
Toplotna pumpa bilo koje vrste je ozbiljan termodinamički i mašinski poduhvat. Mora da ima 2 izmenjivača (jedan spoljni, a drugi unutrašnji - obično se nazivaju kondenzatorom i isparivačem, ali pošto putem četvorokrakog ventila mogu da zamenjuju uloge, bolje je da ostanemo pri dezignaciji spoljni i unutrašnji), kompresor, termoekspanzioni ventil i dobru logičku jedinicu. Ona je u stvari nešto moćniji i specijalizovani mikrokontroler, koji je vezan sa nekoliko temperaturnih senzora, na osnovu kojih, u saglasnošću sa korisnikovim željama, određuje kad šta i koliko radi. Naime, ako primeti da je mala razlika u temperaturi freona koji ulazi i izlazi iz unutrašnjeg izmenjivača toplote (kod split klima, to je unutrašnja jedinica) zaključiće da nema potrebe za stalnim radom kompresora, pa će ga isključiti sve dok od unutrašnje jedinice ne stigne signal da si na granici željene temperature prostorije, te da mora ponovo da uključi kompresor, pa da se temperatura opet otera na drugi ekstrem (svaka željena temperatura ima određeni histerezis, tako da postoje 2 krajnje granice). Pri tom mora zimi da pazi da se spoljašnji izmenjivač ne počne lediti (kod sistema voda-zrak, nema tog problema), jer onda mora preći u defrost način rada, kad se prostorija ne greje (zato se isključi ventilator unutrašnje jedinice) već se energija troši na odleđivanje spoljašnjeg izmenjivača (počesto se to radi i električnim grejačem).
Kao što vidiš i sam, na osnovu samo jednog malog dela funkcionisanja toplotne pumpe, potrebno je da samograditelj bude vrstan poznavalac prvenstveno termodinamike (specijalizovan za HVAC), ali i da vrlo dobro programira mikrokontrolere i ugrađuje senzore, itd. Potrebno je da se dobro zna mašinski-HVAC zanat, elektrika, elektronika i programiranje.
Takođe je moguće naći i kupiti gotovu logičku jedinicu, ali nisam siguran da će raditi za kompresore od zamrzivača (zbog freona R12, koji se ne koristi kod toplotnih pumpi). Toplotne pumpre uglavnom rade na R410A (novije) ili R22 (starije i u svetu sve više zabranjivanije za upotrebu u novim instalacijama).
Čak i da znaš sva gore navedena znanja, pojedinačna kupovina spoljašnjeg i unutrašnjeg izmenjivača, logičke jedinice i svih drugih elemenata osim neadekvatnog kompresora koji već poseduješ, to bi te ispalo skuplje nego da kupiš gotovu i novu običnu split-klimu i rešiš problem. Ako hoćeš da zimi greješ tu svoju garažu, onda neka obavezno bude inverterska klima, jer ona može da radi i do temperatura kojih u zadnje vreme ne doživljavamo (-15, pa čak i -20°C).
Toplotne pumpe na prvi pogled izgledaju kao perpetuum mobile, tj daju ti više energije nego što Ti uložiš u njihov rad, ali to je prividno, jer one svoju energiju crpe spolja, iz vode, zraka ili tla. To nama nije bitno jer ćemo na temperaturama i ispod nule imati barem duplo više dobijene energije u kući, nego što ćemo struje potrošiti za njihov rad. Njihov osnovni nedostatak je niskorežimski rad, tj maksimalna temperatura freona u unutrašnjim jedinicama je 50-55°C, a za to bi ti trebao barem 3x veći radijator nego što smo navikli (i to za toplotne pumpe koje u drugom delu imena (nakon crtice) imaju reč voda, jer to znači da po kući cirkuliše voda, te da ona onda greje ili hladi. A to bi značilo da ti onda trebaju posebni radijatori, fen-kojlovi (ventilokonvektor, vrlo sličan unutrašnjoj jedinici split sistema). Toplotne pumpe se u 90% slučajeva koriste u kombinaciji sa fen-kojlovima ili u podnom grejanju, koji ima najniži temperaturni režim od svih uobičajenih grejanja - 40/35. Fen-kojlovi mogu da rade sa ekstremnim temperaturama vode koje toplotne pumpe mogu da isporuče, a to su, recimo 10 i već pomenutih 55°C.
Mogao bih ja ovako sa detaljima do zore, ali bolje bi bilo da Ti što detaljnije objasniš šta želiš, zašto baš insistiraš na toplotnoj pumpi, odakle ti dolazi spoljašnja voda, gde ćeš da je vraćaš, da li će voda napolju da cirkuliše ili ponire, kako bi se grejao unutra (rekao si zrak, to verovatno znači fen-kojl ili da prepravljaš neku unutrašnju jedinicu?).
Ako ti je jedini razlog samogradnje toplotne pumpe bio taj što poseduješ neki stari kompresor, koji bi da iskoristiš, moj ti je savet da ti je u SVAKOM, ama baš svakom slučaju bolje da kupiš jedan split sistem (običan ili invertorski, u zavisnosti da li ćeš se zimi grejati u garaži na temperaturama ispod nule), jer je split klima u osnovi toplotna pumpa zrak-zrak. Ne verujem da postoji iko na svetu ko je u stanju da napravi split sistem identičnih termodinamičkih karakteristika, a da bude jeftiniji od onih koje možemo naći u ponudi na tržištu. U svakom slučaju, izdefiniši svoje potrebe i želje, a mi ćemo ti pomoći koliko možemo...

[Makso]

Imao sam dvije ideje, jedna je vezana za toplotnu pumu a druga za klima uređaj.

Ovo za toplotnu pumpu ostavljam sad po strani, razmišljao sam napravim klima uređaj, od polovnih dijelova koje bih mogao nabaviti, kao one mini prenosne klime što se prenose po prostorijama, i uz pomoć četvorokrakog ventila da imam grijanje i hlađenje po potrebi.
A kompresor je za R12 ali bih ga mogao napuniti sa R134a ili R406a.

[Millan]

Makso,

kad sam pisao da se samogradnja klima uređaja nikako ne isplati, prvenstveno sam mislio na split klimu (unutrašnja i spoljna jedinica). Nisam spominjao prenosnu (pokretnu) klimu, koja se nipokojem parametru ne isplati čak i da se kupi gotova, fabrični idealno podešena. Svaka klima, bila standardna ili invertorska, split, prozorska ili pokretna, da bi bila efikasna mora da ima spoljašnji izmenjivač, koji služi da se od spoljašnosti uzme energija (grejanje) ili da joj se višak energije iz kuće preda (hlađenje). Ako imaš tzv pokretnu klimu, moraćeš nekim cevima kroz prozor ili zid da ostvaruješ nekakvu izmenu energije između unutrašnjosti i spoljašnjosti. Ne zaboravi da je u samom imenu toplotne pumpe sadržan osnovni princip njenog dejstva: toplota se pumpa iz jednog prostora u drugi. Ako imaš oba izmenjivača u unutrašnjosti i nekakvu slabašnu izmenu toplote preko nekih otvora u prozoru ili zidu sa spoljašnjosti, dobićeš jednu veoma nefunkcionalnu toplotnu pumpu. Ove pokretne klime mogu da posluže dobro samo kao odvlaživači vazduha iz kuće, jer će imati jedan izmenjivač osetno hladniji od okolnog toplog vazduha prostorije i na njemu će se (pogotovu ako se vazduh iz prostorije prisilno usmeri ventilatorom da struji preko njega) desiti kondenzacija vodene pare iz vazduha, koja je leti 10-ak puta veća nego zimi. Pričam o apsolutnoj vlažnosti, ne o relativnoj. Ako su ti oba izmenjivača u istoj prostoriji i nemaš nikakvu (ili imaš neku vrlo slabu) komunikaciju sa spoljašnosti, onda će ti taj klima uređaj više grejati negoli hladiti. Uzmi za primer frižider, koji je takođe toplotna pumpa: u njemu jeste hladno, ali je u prostoriji u kom se nalazi uvek toplije, zato što se energija iz unutrašnjosti frižidera preko spoljašnjeg izmenjivača (obično ona crna zmija na poleđini hladnjaka) predaje prostoriji. Kad tu dodaš i električnu energiju neophodnu za rad kompresora, koja se predaje okolini uglavnom preko samog tog kompresora (vrlo se zagreje tokom rada). Kod profi klima i toplotnih pumpi, ta se energija kompresora još i iskoristi dobrim delom, ali nikako ne zaboravi da je u procesu pumpanja toplote iz jednog prostora u drugi najbitnija efikasna razmena energije sa okolinom, a toga praktično da nema kod pokretnih klima.
Dakle, ako ti nije cilj odvlaživanje garaže, savetujem Ti da zaboraviš pokretnu klimu: zimi ti je bolje imate nekakve grejalice, a leti se taj prostor neće nešto ohladiti. Još bolja Ti je stvar split klima, jer se ona može koristiti za oboje: hlađenje i grejanje. I to mnogo efikasnije nego pokretna klima...
Smatram da ćeš se mnogo pomučiti da napraviš pokretnu klimu, čija je upotrebljivost vrlo vrlo upitna. Čak i da imaš nekog bliskog prijatelja ili rođaka, koji se izuzetno dobro razume u termodinamiku, pa da ti danima radi besplatno, teško da će ti se isplatiti. A ako budeš morao da platiš 3-4 intervencije HVAC majstora, to će te koštati 150-200 evra, a to ti je skoro pola dobre inverterske split klime. A kad budeš kupovao pojedinačne rezervne delove, zbir njihovih cena će biti dvostruk u odnosu na fabričku klimu sa svim tim delovima u jedinstvenom paketu...
Pravljenje toplotne pumpe od nule (kao što Ti nameravaš da radiš) je neisplativo. Ono što se isplati, jesu sitne prepravke postojećih jeftino nabavljenih sistema u ono što nama odgovara u novonastaloj situaciji. Recimo, neka prepravka postojeće split klime zrak-zrak u voda-zrak ili zrak-voda, to bi moglo da se isplati, jer majstori čim čuju da hoćeš toplotnu pumpu odmah počnu da trljaju ruke, jer se to smatra ultra-profi opremom i cene su odmah drugačije. S druge strane, većina klima majstora znaju samo da montiraju fbaričke klime i da ih čiste, ništa drugo. Dobrog majstora za pravljenje (ako se ipak odlučiš na to, što Ti ne savetujem), treba da potražiš van sezone (u oktobru ili novembru), jer su sad vrlo zauzeti (čitaj: skupi).

Žao mi je što Ti neću moći pomoći svojim učešćem na forumu u narednih par nedelja, jer moram na odmor...

[Makso]

Hvala ti na iskrenom savjetu.

Cilj mi je bio da sebi napravim samo neki izvor toplote preko zime da ne moram uvijek pripremati vatru za neki šporet pa da se grijem preko toga, ali kad već nije isplativo onda ostajem na drvima još, a da ne koristim el. grijalice i tome slično jer to nije isplativo što se potrošnje tiče.

[Marshall]

Aj sad malo muzike .. da me vidite u drugom izdanju https://www.youtube.com/watch?v=aPqPHzf_...e=youtu.be