Sve i svašta

[HomeMadeAudioProject]

Nije tajna. To je novo napravljena presa od 150 tona. Radi u mojoj firmici u kojoj se bavimo proizvodnjom balističke zaštite.

Nema baš puno veze sa ovim forumom , ali ja sam da u duši i srcu elektroničar. A sa obzirom da baš i ne stižem da se
zadnja dva meseca bavim ničim drugim od puštanja novog pogona u rad, ajde da zakačim i ja nešto od mojih radova da
se malko hvalim Da ne pomisle ljudi da baš ništa ne znam.

.
branko.tod, da nije vaša radionica (to sa balistikom) u Zemunu,blizu fabrike obuće? jednom prilikom bio sam u radionici koja je proizvodila pancirne prsluke. tj uloške za njih. čovjek nam tad reče da su vrlo konkurentni na svjetskom nivou,rađeni od slojeva tkanine od ako se ne varam kevlara.

[branko tod]

branko.tod, da nije vaša radionica (to sa balistikom) u Zemunu,blizu fabrike obuće?

Onda smo možda i pričali, jer je bila do 2006. Svet je baš mali!

[dejansd]

branko tod
Ne mogu jasno da vidim sa slike ali ovo mi delije kao hidraulicna presa?

Inace trenutno radim oko njenih rodjakinja ekscentar presa najveca u pogonu je od 200t. Grdosija bez problema probija dva otvora fi 50mm kroz lim 10mm.

[HomeMadeAudioProject]

jeste tako negdje bilo! slučajno sam se tu zadesio,bio u obližnjem parku i sjedio da drugarom tvog / vašeg drugara,i trebala je pomoć oko unošenja nečeg teškog,ne sjećam se čega ali se sjećam pancir uložaka,načina izrade i podatka da poput rijetko kojeg u toj debljini izdržava metke AK47 na određenoj udaljenosti,koja je inače predviđena za pištoljsku municiju. baš sam bio i eto ostao impresioniran,toliko da se i nakon devet godina još sjećam tih pola sata života na žalost,nisam upamtio tvoj/vaš lik...

[branko tod]

branko tod
Ne mogu jasno da vidim sa slike ali ovo mi delije kao hidraulicna presa?

Inace trenutno radim oko njenih rodjakinja ekscentar presa najveca u pogonu je od 200t. Grdosija bez problema probija dva otvora fi 50mm kroz lim 10mm.

Jeste, hidraulična presa. Imam ih još, jačih. Ove moje su spore, u odnosu na tu razbijačicu.

HMAP
nije problem i da opet popričamo.

[tesla017]

Samo za TDA

[TDA]

Znam za to...

[1van]

Nije tajna. To je novo napravljena presa od 150 tona. Radi u mojoj firmici u kojoj se bavimo proizvodnjom balističke zaštite.

Nema baš puno veze sa ovim forumom , ali ja sam da u duši i srcu elektroničar. A sa obzirom da baš i ne stižem da se
zadnja dva meseca bavim ničim drugim od puštanja novog pogona u rad, ajde da zakačim i ja nešto od mojih radova da
se malko hvalim Da ne pomisle ljudi da baš ništa ne znam.

Imam  problem sa odgovorima. Ovo šaljem preko brzog odgovora, jer kada otvorim "Novi odgovor" izaće mi gomila teksta  sa uputstvom:
Задебљано
Искошено
Облик Слова
Убаци слику
Убаци мејл
Убаци смајлић
Убаци Цитат
Увећај
Преглед изворног кода i ostalih uređivača teksta koje sam pobrisao, a na dnu ostane prozor visine 2mm za tekst.
Nešto sa verovatno pobrljao u setovanju, ali ne znam šta. Pomoć

Izvinjavam se tek sada sam video poruku, ako jos uvek postoji problem probajte da obrisete cache browsera za pocetak.

[ronovar]

Stigao mi ESR Meter V2...prikljuceni je elektrolit 10 000uF/80V i evo sto pokazuje za ESR...cekam jos da mi stigne capacitance meter pa da mogu izmjeriti kapacitet

[branko tod]

Imam  problem sa odgovorima. Ovo šaljem preko brzog odgovora, jer kada otvorim "Novi odgovor" izaće mi gomila teksta  sa uputstvom:
Izvinjavam se tek sada sam video poruku, ako jos uvek postoji problem probajte da obrisete cache browsera za pocetak.

Ništa dirao, proradilo normalno.    U drugom pretraživaču je bilo i onda uredu. Hvala!

[saggit]

Made in home
Obostrana pločica 125x55mm

 

[Khadgar2007]

Svaka čast Saggit,PCB izgleda stvarno profi odrađeno.

[HomeMadeAudioProject]

Made in home
Obostrana pločica 125x55mm

 

e to je pravi Home Made Audio Project - ako je audio!

[saggit]

Hvala Aco, hvala Khadgar2007.
Nije audio, i jeste audio. Pločica je porudžbina. U pitanju je pedala za el. gitaru.
Treba da se izbuše rupe, i da se svede na meru.
Jedino što mi se ne sviđa, to je silk screen. Rekoh čoveku da to neće da valja, ali zapeo, pošto-poto.
Jbga. Veži konja, gde ti gazda kaže

[Dragan83]

Sta je pametnije kupiti od ovo dvoje i jel neko uzimao iste kod njih i kakvi su...

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...0-4107.htm

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...N-4108.htm

[TDA]

Bezobrazno dobro!
Bravo saggit!

[Macola]

Sta je pametnije kupiti od ovo dvoje i jel neko uzimao iste kod njih i kakvi su...

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...0-4107.htm

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...N-4108.htm

Da li su dobrog kvaliteta, to možeš prepoznati po žigu u otisku koji je ostavio izbijač, kojim se tranzistor izbija iz alata u kom se brizga plastika oko metalnih delova.

To je onaj maleni kružić iznad oznake koji je malo utisnut i u kome se nalaze neki simboli.

Po pravilu je alat kome su tako sićušni izbijači gravirani (a može ih biti na stotine u jednom alatu), neuporedivo skuplji od alata gde izbijači imaju glatku čeonu površinu.

Naravno, to sebi mogu priuštiti samo firme sa ozbiljnijim budžetom i koje rade za veće distributere ili su podizvođači velikim firmama.
Najveći deo tih stvari se pravi u Kini ali to uopšte ne mora značiti da su slabog kvaliteta.
Štaviše mogu biti i vrhunskog kvaliteta a to samo zavisi od toga kome rade i čija je završna kontrola.
Na primer, svi se sećamo izvrsnih Nokia telefona, gde je u poslednjih 10-tak godina kompletna proizvodnja obavljana upravo u Kini.

Može biti ok proizvod i sa glatkim tim kružićima, ali onaj sa žigom unutra je garant ok.
Dakle, može se imati daleko više poverenja u proizvode sa žigom na tim mestima.

--------------------------------------
Što se tiče izbora između IRF240N, 250N i 260N, to veoma zavisi od frekvencija na kojoj će raditi mosfet.
Sva tri su u istoj naponskoj klasi, praktično od najslabijeg do najsnažnijeg "brata" u familiji.
Razlikuju se suštinski po površini peleta, odnosno kod nekih po broju paralelovanih peleta.

Za analogne aplkacije poput pojačala, ili analogne stabilizatore, može se birati snažniji bez problema, i to nudi povećanu bezbednost upotrebe na račun nešto veće cene, dok kod svičerskih aplikacija, poput SMPS ili class D (više frekvencije rada) postaje daleko važniji neki drugi skup parametara osim Id_max i Rds_on.

Najmanje switching gubitke će imati onaj mosfet koji ima najmanji umnožak total Qg_max i Rds_on_max. I to generalno govori o ukupnom kvalitetu mosfeta na jedan indirektan način.
Ako određen mosfet strujno i naponski zadovoljava potrebe za neku svičersku aplikaciju, onda treba birati onaj koji ima najmanji taj umnožak.

Što je manji taj umnožak, mosfet će biti povoljniji za neku svičersku primenu, u smislu lakše pobude pri višim frekvencijama, bržih tranzicija sa manjom strujom gejta i ukupno manjim switching gubicima (manje se sve greje).

Kod statičkog rada struje gejta ne teku, ali kod svičerskog rada teku velike impulsne struje gejta zbog toga što se moraju napuniti parazitni kapaciteti mosfeta i Milerov naboj.

Na primer, za prvi u seriji IRF240 bilo bi odokativno dovoljno nekoliko stotina miliampera pulsne struje drivera za nekih 50KHz, za IRF250 oko 1A, dok za IRF260 skoro 2A pulsne struje driverskog kola.
Tek pri tim uslovima bi imali slične brzine preklapanja, ali i dalje onaj "teškaš" IRF260 ipak najveće ukupne gubitke.

Kod analognih aplikacija će gubici zavisiti uglavnom od umnoška struje i napona kroz mosfet, dok će granične vrednosti biti na strani najjačeg iz klase.

Toliko.

Pozdrav

[Omegakg]

Hvala Malola na tekstu i meni je koristio , ja upravo to sada gledam za tranzistorski linear. Doduse koristio sam IRFP140n on je 100V pa je davao vise snage na 12v dva komada 90W. Imali su i oni IRFP040n njihov napon je 60v ali za razliku od ovog koji ima :
Ciss=1700pF
Ocss=550pF
Crss=110pF

IRPF040N ima vece vrednosti, cak sta vise ovaj IRFP140/IRFF140N je medju onima sa najmanjim kapacitetima, da ne racunamo manje fetove kao sto je IRF710 / 500V koji ima:


Ciss=170pF
Ocss=34pF
Crss=6.4pF

[Dragan83]

Sta je pametnije kupiti od ovo dvoje i jel neko uzimao iste kod njih i kakvi su...

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...0-4107.htm

http://www.proelectronic.rs/TRANZISTOR%2...N-4108.htm

Da li su dobrog kvaliteta, to možeš prepoznati po žigu u otisku koji je ostavio izbijač, kojim se tranzistor izbija iz alata u kom se brizga plastika oko metalnih delova.



To je onaj maleni kružić iznad oznake koji je malo utisnut i u kome se nalaze neki simboli.

Po pravilu je alat kome su tako sićušni izbijači gravirani (a može ih biti na stotine u jednom alatu), neuporedivo skuplji od alata gde izbijači imaju glatku čeonu površinu.

Naravno, to sebi mogu priuštiti samo firme sa ozbiljnijim budžetom i koje rade za veće distributere ili su podizvođači velikim firmama.
Najveći deo tih stvari se pravi u Kini ali to uopšte ne mora značiti da su slabog kvaliteta.
Štaviše mogu biti i vrhunskog kvaliteta a to samo zavisi od toga kome rade i čija je završna kontrola.
Na primer, svi se sećamo izvrsnih Nokia telefona, gde je u poslednjih 10-tak godina kompletna proizvodnja obavljana upravo u Kini.

Može biti ok proizvod i sa glatkim tim kružićima, ali onaj sa žigom unutra je garant ok.
Dakle, može se imati daleko više poverenja u proizvode sa žigom na tim mestima.

--------------------------------------
Što se tiče izbora između IRF240N, 250N i 260N, to veoma zavisi od frekvencija na kojoj će raditi mosfet.
Sva tri su u istoj naponskoj klasi, praktično od najslabijeg do najsnažnijeg "brata" u familiji.
Razlikuju se suštinski po površini peleta, odnosno kod nekih po broju paralelovanih peleta.

Za analogne aplkacije poput pojačala, ili analogne stabilizatore, može se birati snažniji bez problema, i to nudi povećanu bezbednost upotrebe na račun nešto veće cene, dok kod svičerskih aplikacija, poput SMPS ili class D (više frekvencije rada) postaje daleko važniji neki drugi skup parametara osim Id_max i Rds_on.

Najmanje switching gubitke će imati onaj mosfet koji ima najmanji umnožak total Qg_max i Rds_on_max. I to generalno govori o ukupnom kvalitetu mosfeta na jedan indirektan način.
Ako određen mosfet strujno i naponski zadovoljava potrebe za neku svičersku aplikaciju, onda treba birati onaj koji ima najmanji taj umnožak.

Što je manji taj umnožak, mosfet će biti povoljniji za neku svičersku primenu, u smislu lakše pobude pri višim frekvencijama, bržih tranzicija sa manjom strujom gejta i ukupno manjim switching gubicima (manje se sve greje).

Kod statičkog rada struje gejta ne teku, ali kod svičerskog rada teku velike impulsne struje gejta zbog toga što se moraju napuniti parazitni kapaciteti mosfeta i Milerov naboj.

Na primer, za prvi u seriji IRF240 bilo bi odokativno dovoljno nekoliko stotina miliampera pulsne struje drivera za nekih 50KHz, za IRF250 oko 1A, dok za IRF260 skoro 2A pulsne struje driverskog kola.
Tek pri tim uslovima bi imali slične brzine preklapanja, ali i dalje onaj "teškaš" IRF260 ipak najveće ukupne gubitke.

Kod analognih aplikacija će gubici zavisiti uglavnom od umnoška struje i napona kroz mosfet, dok će granične vrednosti biti na strani najjačeg iz klase.

Toliko.

Pozdrav

Ok hvala na pojasnjenju, meni konkretno trebaju za audio pojacalo, pa imam nedoumice zato sto je ovaj IRFP250N jeftiniji a ima vise ampera i jaci je od IRFP240 pa mi tu nesto nestima e sad nisam zvao da pitam koji su proizvodjaci u pitanju pa cu i to odraditi sutra u toku dana a uzeo bih 15-ak komada pa zato pitam da neko mozda nije uzimao kod njih i kakva su iskustva ...

[Khadgar2007]

Valjda me Macola neće "zatući" ča ću ovako samo laički prenesti mišljenje jednog kolege sa susjednog foruma koji je prije jedno godinu dana kada smo naručivali veće količine IRF240,IRFP9240,rekao da je jedan mosfet baš za svičere a ne za pojačala(mislim može ali slabiji je). Znam da je bio ili IRF240 ili IRFP9240 u igri ali je imao poslije oznake još nekoliko slova koji su određivali točan tip i njegovu svrhu. Također znam da je bio jeftiniji od onog koji se koristi u audio pojačalima.