Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
HF linear
#21
OK zahvaljujem na odgovoru, pa ako je tako onda to i nije potrebno da ne komplikujem previse, u principu nisu neki potrosaci pa tri 2n3055 bi verovatno zadovoljila tu struju bez nekog veceg grejanja 4komada bi bilo najvise oko 3.5A na 12.6V, ali dobro ako je stabilan za volt dole mogu uradutu trafo sa vise izvoda i izabrati najblizi napon 12.6V.

Sto se tice rano ranioca pa ima ih, nekada pokrenem aplikaciju dok idem na posao pa slusam na telefonu na Rumunskom SDR-u. On je malo dalji ali ipak se vecina kolega cuje.
Reply
#22
Evo malo citam Metzgera, odlucio sam da to bude colins-ov Pi filter, i sada gledam ove cevke ako ih ima 4 koju konstantu da uzmem za collins tabelu. Evo tri pitanja da ne pretrpavam.

Prva stvar koja se pominje prvi izlazni kondenzator od anoda kaze obicno 1nF, da li to strogo mora da bude tako ili kao u borinoj semi 2nF?

Druga stvar kako ja gledam ovde pise INPUT od 120W postize se od 600v i 200mA konstanta u tabeli je "3" , zasto kaze input kada ja racunam izlaz za kolinsov PI filter?Doduse jeste INPUT za filter ako to misli Smile

Treca stvar kako racunati za GU50 ako uzmem 800V i 50mA po cevki dakle 800/200= konstanta"4" , da li trebam strujno ogranicavati anodni napon rekao bih da?
Vidim pise za jednu cevku 40 valjda vati? Kada bih smeo 100mA, onda bi to bilo 800/400=2 , sa tom konstantom na 28Mhz najmanji kapacitet je 65pF a cevi su oko 10pfx4 sto je oko 40pF onda bi 20pF od C1 ne bi preso limit po tabel za 28Mhzi, e sada koji kapacitet unosi anodna prigusnica i onaj kondezator prema masi jedino da se motaju zasebni kalemovi pa na neki ekstra kvalitetni preklopnik da bude anodna prigusnica za 21Mhz ako zatreba kao i 28Mhz?
Reply
#23
(07-09-2015, 08:04 PM)emiSAr Wrote: ... a Soka 747 (FTdx 560) ostala bez vecine cijevi, pa i izlaznih.-

E pa to je steta. To su meni bile mnogo lepe stare masine i kad su stvarno dobro sredjene bogami ne zaostaju za modernim.

Sta fali od cevi?
Reply
#24
Soka je sa trafoom. Izlazne 6KD6 mogu dobiti iz USA a ovu sicu imam rasutu po coskovima, imam nove cijevi, samo treba zdravlja za reparirati uredjaj (promjena svih elektrolita i UZV "kupanje" promjenjljivih kondenzatora.
Trafo od FT-101 rastavio i pripremio za motanje, u medjuvremenu drugar kod koga sam trebao premotati
preminuo u 82-goj godini (otiso da ore nebeske njive, kako Djole kaze)
@Omegakg, imput je ono sto PA konzumira iz ispravljaca, output je ono sto ce uci u antenu.
GU imaju disipaciju anode 40W. kod rada CW rade u C klasi i u mirnom stanju ne disipiraju nista, kod
SSB rada prednaponom se podesava mirna struja da cijev ostane u svojim granicama disipacije, odnosno
obicno se podesava na 1/3 dozvoljene disipacije po anodi u mirnom stanju.
Pobudom (velicinom pobudnog napona-snage) podesava se struja po cijevi, da ne predje dozvoljenu struju
anode (katodna struja je zbir anodne i struje druge resetke za tetrode i pentode) i veca je od anodne
struje po cijevi. Snaga cijevi se drzi pod kontrolom tvrdim - stabiliziranim naponom druge resetke.-
Kondenzator sa anodne prigusnice - 1 ili 2,2nF nebitno. Bitan kvalitet istog-visokonaponski disk ili onaj
USA vojni na sarafe i napona bar tri puta anodni napon.-

pOz ekipi
Reply
#25
Omegakg,

Malo da dopunim izlaganje drugara koji ti pomažu oko ovog:

Pomenuo si sniženje napona grejanja cevi.

Oprez sa tim!

To se radi isključivo sa nekim vrstama cevi radi predgrevanja i (ili) brze spremnosti za rad (standby) i to bezuslovno podrazumeva uklonjene sve pozitivne napone koji mogu crpsti elektrone iz katode, sa bilo koje od rešetki ili sa anode.

Ne postoji brži način da sa sasvim umerenom snagom degradiraš torijumsko barijumski sloj na katodi nego sa niskom temperaturom katode.
Razornije je to nego povremeni rad sa dvostruko većom strujom katode od normalne!

Sa sniženjem napona grejanja reda svega 10% manje od nominalnog, vek cevi ti pada tipično na 1/5 normalnog radnog veka.
 
Dva dominantna efekta mogu biti u pitanju:

- povećana gustina elektronske emisije sa malih radijusa (hot spots), važi i za direktno i za indirektno grejane cevi.

- formiranje izolacionih oksida između emisionog sloja (torijum barijum i slične materije) i niklene cevčice u kojoj stoji vlakno (indirektno grejane cevi), ili sa tungsten vlakna koje obavezno ima takođe prevlaku (kod direktno grejanih cevi). A ovaj drugi efekat se često javlja i kod cevi kojima je temperatura katode nominalna a imaju dugotrajno odsustvo Ua i Ug2 (višečasovno ili višednevno).


Bolje +5% za napon grejanja nego -5%.

Ako imaš soft start za grejna vlakna, tako da ne doživljavaju stres kod  zagrevanja iz hladnog stanja, sa naponom grejanja uvećanim za 5% cev može imati duži radni vek u vrlo stresnim uslovima, posebno kod periodičnih prekoračenja nominalnih mogućnosti (ICAS režim).

Površina katode nikad nije idealno ravnomerno napravljena i kod niskog napona grejanja (snižena temperatura katode) javlja se izraženija emisija sa mikroispupčenja i sa oštrih ivica krajeva katode.
Na tim mestima dođe do veoma velike gustine emisije po jedinici površine (hot spots) i ubrzo ti delovi budu razoreni termički.

Naglo habanje tih mikropovršina vremenom sve više smanjuje ukupnu površinu katode i kumulativno prirasta emisija po jedinici preostale površine. Proces je kako prolazi vreme sve brži i nepovratan. Emisioni sloj se jednostavno "oljušti" sa katode.

Slični mehanizmi dovode i do pojave oksida između emisionog sloja i metalne cevčice katode ili tungsten vlakna.
Takozvana "ogluvela cev". Takvima se ponekad može i pomoći povremenim snažnim forsiranjem temperature katode i istovremenim dovođenjem povećeg pozitivnog napona na prvu rešetku sa ograničenjem struje (takozvano "bombardovanje katode").
Ponekad i  poneka cev probije taj oksid i povrati se, ali sasvim uspešno tek jedan manji procenat "ogluvelih cevi", i obično je to relativno kratak period "oporavka".

Nikako ne hladi katode na temperature manje od bar nominalnih ukoliko postoje naponi anoda i drugih rešetki!

Ono što kod jevtinih aplikacija skraćuje radni vek cevi više nego veliki broj radnih sati, uglavnom je to što se štedi na delovima, za ispravljač se ima ispravljač sa silicijumskim diodama koji je maltene trenutno spreman sa anodnim i G2 naponom, a na početku katode budu nedovoljno ugrejane.

Sa ispravljačkim cevima je situacija bila drastično povoljnija, osim za same ispravljačice (koje inače imaju robusnije katode pa bolje podnose hladni start).

Veoma dug vek cevi obećava prvo predgrevanje katoda, potom dovođenje Ua i Ug2 kada je postignuta normalna ili blago veća temperatura katoda.

 

Pozz
Reply
#26
Evo i neke stare literature koja ukazuje na neke od tih problema:


.pdf    katode.pdf (Size: 457,46 KB / Downloads: 18)

Slična pravila važe i za indirektno grejane cevi.
Reply
#27
Macola pozdrav i dubok naklon zbog veoma detaljnog objasnjenja. S toga svi ozbiljni uredjaji koji imaju Si diode u ispravljacu imaju vid zastite, po ukljucenju prvo se ukljucuje grijanje cjevki, pa ili tajmerom ili temperaturnim
senzorom u podnozju cijevi dovode anodni i napon druge resetke. Izuzetak su cijevi koristene za mobilne
uredjaje oznake QV jednostruke ili QQV dvostruke tetrode, direktno grijane cije je vrijeme zagrijavanja
katode tipicno 0,3 sec ( koristene u avijaciji).
Kad dodje do realizacije, Bojanu cemo razviti kolo koje ce onemoguciti anodni napon i ostale napone dok se katode
ne ugriju na radnu temperaturu.-

pOz
Reply
#28
Obično se u audio tehnici za odgodu anodnog napona koristi običan timer sa 555 i to je dovoljno. Po prilici već se zna koliko treba određenim cijevima da se zagriju,tajmer se narihta na to vrijeme(možda malo i više) i to je to.
Reply
#29
Na ovim malim snagama nije problem, ali tamo kod cijevi (predajnih) koje nemaju podnozje nego se
kontakti prikljucuju vijcima od M8 i vise, gdje je indikator ugrijanosti katode minimum struje grijanja
pri konstantnom naponu stvar se malo komplikuje.
Kao sto si pomenuo, odgoda anodnog napona i ostalih napona na cijevi ide tajmerom.-

pOz
Reply
#30
@Macola

Hvala ti puno stvar je jasnija sada. Definitivno tu ce ici stabilisani ispravljac jednostavno ne moze da skodi, bice sa nekom regulacijom i naravo jedan displej-volt metar  koji ce stalno pokazivati napon grejanja videcu pored toga jos koji  instrument za napon i struju anode to ce verovatno biti analogni za pracenje. I mozda jos po nesto jel volim da vidim parametre.
Iskreno da vam kazem, cuo sam  da je jedan kolega pravio grejanje cini mi se od 9-13V sada ne vidim potrebu za tim. Kako se zove ta knjiga? 


@Khadgar2007
Hvala nas predlogu


@emiSar

Ok, mali problem je sto ja ovde pomenem vise stvari pa covek ne moze da pohvata sta sve pitam, pokusacu u buduce da budem kraci.
U principu mislio sam da ni jedan napon nije potrban sem anodnog kao i grejanja katode zbog tog G-G spoja.
Kao ovo na primer:
[Image: P6030003.jpg]

Za sada cu u svakom slucaju da citam Metzgera deo o cevima kompletno, da vidim i da ukapiram sta uopste da pravim, jer me bune seme kao ove gore koje sam postovao koja je ovo klasa itd... Moran prvo da naucim nadam se da u Metzgeru ima o tome dovoljno. Sto se tice literature imam njega i imam neke dve knjige iz 1952 kao i 1958 ali nesto mi bas matoro Smile a i ne vidim nesto obijasnjena kao sto ima u Metzgeru.
Reply
#31
Mane i prednosti GG spoja:-Mana je vrlo malo ukupno pojacanje, potrebno dosta pobude da se cijevi pobude
do maksimuma.
Zbog uzemljenih svih resetaka cijevi klasa u kojoj pojacalo radi je nesto izmedju C i B klase-posljedica druge
resetke i katode na masi bez pobudnog signala, veoma mala mirna struja.
Dovodjenjem pobude, potencijal iste pocinje da se mijenja u ritmu pobude i cijev pocinje provoditi.
Prednost je sto se ukupna pobudna snaga prenosi ka anteni + pojacanje koje cijev ima, GG pojacalo
se ponasa kao "protocni" Element plus pojacanje.-
GG spoj maksimalno cuva cijevi.-
pOz
Reply
#32
Zahvaljujem puno, do sada sam citao i video po nesto. Sada ostaje pitanje jeli upotrebljivo za SSB vidim po internetu da koriste. Nadam se da ce 3 ili 4 komada dati bar 100w sa pobudom od 5W bar na nizim bandovima. Ostaje pitanje koji anodni napon smem koristiti? Da li 800V kao iz kataloga.

Vidim ovde podatke cak 1200v zadnja stavka u gg jel ovo dezinformacija? Naravno nikako ne bi trebali preterivati sa pobudom pri ovom naponu kod mene 5W a moze i manje do 1W

http://www.glowbugs.info/2009/12/gu-50-p...ntode.html
Reply
#33
Sa linka koji si postovao pri dnu stranice, posljednji red GG spoj, 1200 anodni napon, mirna struja 15mA, bez
napona na resetkama, odnosi se na jednu cijev. Paralelovanjem opada izlazna impedansa kao i ulazna,
pobuda se mnozi sa brojem cijevi ali ne linearno, sa 5 cijevi moze se pobudjivati direktno sa 50 Oma.-
Ostalo je sve sadsrzano na linku koji si postovao.-
pOz
Reply
#34
Knjiga je "VF zagrevanje" iz 60-tih godina, od meni nepoznatog autora jer je imam samo u obliku fotografija i to bez korica.

Mada, te stvari oko grejanja cevi zasigurno imaš i u Metzgeru samo pročačkaj malo. Znam za te pojave od detinjstva a prva literatura mi je bio upravo Metzger pa verujem da se tragovi sećanja na to vuku još odatle.
Reply
#35
Hvala vam na odgovorima. Radicu GG jer je najlaksi za pocetak. Samo sada na nadjem neku semu po kojoj cu raditi. Ono sto me brine je kako ce raditi sa manjim snagama da li ce uopste ici sa 5W u principu bi trebalo koliko toliko.


Evo u medjuvremenu sam nasao nki dokument ima more lineara sa GU50
http://om6bb.bab.sk/files/Koncove%20stup...ou0001.pdf
Reply
#36
Pozdrav Omegakg,
ne bi bilo lose da na G2 dovedes 200V DC.

Ta lampa ima malu strminu (mislim da je 4ma/V), tako da ce biti bolje sa nekim naponom na drugoj resetki.
Sto se snage tice sa dva komada sa AM modulacijom mozes da izvuces 1/2 od disipacije tj 40W dok na ssb-u moze dosta vise.

Za anodni napon ti ne savetujem vise od 800V, 1000V je granicni napon za tu cev a i nema potrebe za tim.

Pozdrav
Reply
#37
U redu Milane mozda cu morati tako zbog male snage, da nekim slucajem nemas ili mozes nabaviti tu tvoju semu, neka bude i sa dve lampe ne trazim ja puno snage bitno mi je da imam jedan pouzdaniji stepen od tranzistora.
Reply
#38
Posle razgledanja i razmatranja ipak sam odlucio da to bude samo jedna cev. To ce biti GU81M. Ima ogranicenje da na 24Mhz radi sa 2500v, ja cu ipak uzeti 1500v iako mi ne treba pise da sa tom voltazom mogu bez problema koristiti cev na 50Mhz.

Nasao sam proracun za pi filter. Uradio sam jednu excell tabelu pa samo se na vrhu zameni zaokruzeno crveno "Voltaza" i "Amperaza" proracun izlazi za odredjene bandove koje sam hteo, nije problem ubaciti jos ovo je test za sada. Proracuni su uzeti od PA0FRI on je kroz iskustvo uvideo da mu se proracun i ne slaze sa knjigama iz 60-tih godina, pa je ubacio konstantu 1.87 i dobio dosta tacnije rezultate.
Dakle racuna (Ra=Va/(1.87*Ia) ostatak u tabeli, roze ovojeno su C-tune, C-load, i induktivnost u Pi filteru.

Dakle ova moja cev 1500v/475mA 

http://www.filedropper.com/gu81mproba_1

Ide se na "download this file" potom se ukuca 5-6 simbola velika slova i brojevi i na kraju ispod "download"
Reply
#39
Druze,
napraviti linear sa GU81 je jako ozbiljan projekat i za iskusne konstruktore.

Mozda je bolje da probas sa nekim manjim cevima za pocetak.
Sve sto ima vise od par stotina volti i ispravljace tih snaga je jako opasno.

Sam proracun PI filtra je poslednja stvar koja treba da te brine.

Milan
Reply
#40
Milan je u pravu.  Ukoliko nisi do sada radio sa cevima, bolje je onda početi sa manjom cevi i naponima reda 300-400V.

"Napadni" malo Metzgerov priručnik od strane 283-320 i od 338-366.
Imaš ovde na forumu to izdanje. Skoro ga je linkovao Branko_tod a i ja sam pre jedno godinu dana negde u "literatura". Radi se o istom izdanju: četvrto, dopunjeno, Beograd 1985.

Pokojni YU2BR je vrlo "gusto", "komprimovano"  pisao (jer priručnik i pored toga ima više stotina strana), i kad se čita, mora se znati da svaka reč ima izvesnu "težinsku vrednost", te treba čitati pažljivo i polako, a još je bolje više puta se vratiti na isti tekst.

Uz ne previše iskustva sa cevima, definitivno je najlakše napraviti linearac u GG spoju (sa uzemljenim rešetkama).
GG linear radi stabilno i većini početnika jer je to osnovna odlika GG spoja, gde rešetke predstavljaju svojevrsnu "pregradu" između niskoimpendansnog ulaza i visokoimpendansnog izlaza. Reakcija kroz parazitne kapacitete je vrlo mala i takođe veoma mala šansa da proosciluje linearac.
Veća ti je šansa da proosciluje ako ne staviš anodne supresore kod vezivanja više cevi paralelno, nego od reakcije izlaz ulaz.

U GG spoju ti može raditi baš ogroman izbor cevi (takođe dosta njih sa osnovnom namenom za audio amp).
Jedino kod pentoda treba koristiti isključivo one koje imaju nezavistan izvod treće rešetke (a ne one kojima je treća spojena interno na katodu).
To naravno važi za GG spoj, inače nije od posebnog značaja kod spoja sa zajedničkom katodom.
Sa pentodom koja ima internu vezu katode i G3 ne možeš tako lako izbeći da ti u GG spoju proradi kao oscilator :-).

Izbor cevi ti je ogroman u raznom spektru snaga. U GG će lako raditi sve one stare TV, radio i amp cevi, od  EL34, EL36, 6L6, PL504, PL509, PL519 i td i td. Mogu se ponekad jevtino iskopati.

Ako imaš kontrolu napona G1 radi podešavanja u AB klasu (sa naravno obaveznim kondenzatorom ka masi radi HF uzemljenja G1), onda možeš koristiti vrlo širok opseg napona napajanja, od 200-1500V, zavisno od cevi i njenog maksimuma. I naravno baš mnogo vrsta cevi.

Na primer, cevi PL 519 ni malo neće škoditi svega 200V anodnog napajanja, jedino će razviti manju snagu, i moraš malo podesiti G1 za AB klasu, ali sa tim naponom nečeš moći tek tako lako da je spržiš ma šta radio sa njom.

Zato napraviš glavni anodni ispravljač tako da ti sekundar trafoa ima više izvoda (ili upotrebiš poseban trafo za anodne napone i varijak ispred), počneš sa najmanjim naponom i kada ti to lepo proradi sa manjom snagom, onda povećaš napajanje, prepodesiš malo, i tako dok ne postigneš punu snagu.  
Tako je bezbedno i uz put možeš bez skupljih posledica ispravljati greške (koje su neminovne jer imati šemu bez apsolutno kopirane fizičke građe KT linearca, isto je kao i da nemaš šemu).

Štaviše, radnu šemu sam kreiraj, koristeći razne korisne detalje iz šema GG spojeva koje nađeš. Sigurno si do sada primetio da su sve skoro iste osim malenih razlika oko G1 i supresora na anodama kod paralelovanih cevi.

Osnovno je da tvoj izlaz iz onog čim pobuđuješ GG linearac, dobro prilagodiš na niskoimpendansni ulaz katoda GG pojačala, da imaš takođe kontrolu napona G1 (bez obzira što neke šeme to nemaju, jer ništa lakše nego to podesiti na 0V ili spojiti na masu).
Tako možeš uz posedovanje par vrsta podnožja jedno pored drugog, imati mogućnost probe sa nekoliko tipova cevi, Prisustvo par podnožja, ako su baš međusobno blizu, neće narušiti stabilnost GG pojačala jer im parazitni kapaciteti još uvek nisu dovoljno kritični za opseg kratkog talasa (iznad 100MHz bi već i to samo za sebe moglo biti problem).

Izlazne filtre ili trafoe i ulazni prilagodni trafo možeš napraviti tako da su na nekoj plastičnoj cevi i da dole imaju izvode koji pasuju u neko zgodno podnožje od neke malo veće cevi. Tako možeš na oba mesta za njih staviti dva podnožja za cevi i zabadati razne verzije prilagodnih kola-trafoa.

Kao što poštovani EmiSar reče, GG pojačalo će ti snagu drajvera proslediti na antenu i pridružiti tome svoju snagu, pa je GG spoj osim nekih manica koje ima ipak odličan kao "štediša" broja predstepena. Već predajnik koji imaš u postojećem obliku je dobar drajver.

Ono što se snage tiče, push-pull uvek može izvući najviše snage sa nekim konkretnim cevima, međutim teži je za pravljenje jer te neminovno čeka "neutralizacija", odnosno prevencija protiv samooscilovanja.

Ipak je GG pravi izbor za manje iskustva.

Pozz
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)