Testni zvuci

[Bocko]

Na linku sam našao nekad potrebne testne zvukove:
http://www.wavecor.co.uk/testdisk.html

[Rade]

Nekada davno platio sam skoro 50 ondašnjih DM za jedan takav CD .....danas nema porebe za takvim CD-om , jer recimo ARTA ima sve te tonove ......ja recimo puštam frekfenciju po frekfenciju od recimo 30 hz do 100 hz i "vatam" nivoe na "uši " .....ima mnogo iznenađenja u tom opsegu ......u svakom slučaju korisno mada po malo zastarelo .

Najnovija tehnika koja je tek u povoju uopšte ne uzima tonove kao parametar nego delove nekih pesama ...dakle pusti se 2 sekunde 5. Betovenove i snimi i onda .....i onda i onda se to upoređuje i analizira gde je zvučnjak omanuo .....mora se priznati vrlo lukavo

[Rade]

Recimo preporučuje se snimak udraca po bubnjevima koji imaju otprilike frekfencije od 50-200 hz ....dakle parče snimka sa par udaraca u trajanju od par sekundi i tako jedno 100 x isto , jedno za drugim ......u pet sekundi se namesti faza AKUSTIČNA nekog subvufera koji radi zajedno s nekim satelitom .
Kažu ako niste totalni guvać onda se mereno sa ušima poklapa bez malo sa recimo instrumenatlnim merenjima

[Braca]

Na linku sam našao nekad potrebne testne zvukove:
http://www.wavecor.co.uk/testdisk.html

Sa ovim signalima se može napraviti dosta testova i doći do korisnih informacija o sistemu. Većina članova foruma ne raspolaže audio karticama sa nivoom kvaliteta potrebnim za merenja, ali pretpostavljam da imaju CD plejere, a to je dovoljno za izvodjenje kvalitativnih testova na sistemu.
Na primer, korišćenjem signala od br. 21 do 64 dobijaju se informacije o frekventnom opsegu zvučnika, odn. čula sluha slušaoca. Niske frekvencije čuju dobro skoro svi slušaoci, ali u opsegu iznad 10kHz (zavisno od starosti slušaoca), gde zvučne kutije obično nemaju problema, uzrok za pad čujnosti najpre leži u sluhu. Test se izvodi postavljanjem osnovne jačine zvuka pomoću signala br. 1, a zatim se ide redom od br. 21 na više i notira prva čujna frekvencija u basu i zadnja u VF delu.
Signal br. 73 je digitalna nula i tada se iz zvučnika ne sme čuti ništa. U protivnom, u sistemu ima smetnji (šum. brujanje, EMI).
Signal br. 74 je posebno interesantan jer se pomoću njega indirektno dobija kvalitativna informacija o THD celog lanca. Intermodulacioni test (IM) je ekvivalentan merenju THD jer su obe vrste izobličenja koja nastaju pri odg. testu rezultat dejstva istih mehanizama (nelinearnosti). U sistem se uvodi dvotonski signal od 18 i 19kHz, nečujan za prosečno ljudsko uho, a iz zvučnika savršeno linearnog sistema ne čuje se pri tom ništa. Nelinearnosti u sistemu dovode do pojave parazitnih signala na frekvenciji razlike dva tona, tj. 1kHz, i njenih viših harmonika. Što su ti tonovi jači, tim su veća izobličenja u sistemu.
Nivo signala odgovara četvrtini snage pojačala (-6dB po naponu), a test se izvodi tako što se pot za jačinu zvuka stavi na nulu, uključi se CD plejer u "Repeat" modu (ponavlja isti snimak) sa snimkom br. 74, a zatim podiže jačina zvuka dok se ne začuje ton od 1kHz. Ne dirajući više pot za jačinu zvuka, pustiti redom signale od br. 13 pa naviše (obrnutim redosledom!) sve dok se ponovo ne začuje ton iz zvučnika. Ako je to, na primer, signal br. 10 (-60dB), to znači da je to i jačina IMD tona. Konkretno, kod mene je to br. 12 (-80dB), što znači da mi je IMD na nivoima normalnog slušanja zanemarljiv.
Napominjem da se ovako odredjuje IMD celog lanca, od CD plejera do zvučnika. Što kasnije dodje do pojave IM tona, tim je sistem kvalitetniji.
Važna napomena: pri ovom testu su tviteri sve vreme opterećeni signalom od 18+19kHz, na nivou od 50% nominalne vrednosti signala (1,1V na ulazu u preamp ako CD plejer ima SE izlaz). Zavisno od jačine zvuka pri kojoj IMD postaje čujan, moguće je da neki tviteri budu preopterećeni. Zato test treba da traje što kraće (meni je bilo dovoljno oko 5 sekundi da ustanovim nivo).

Kao što vidimo, i korišćenjem jednostavnih metoda može se doći do korisnih informacija o sistemu.

Pozdrav 

[Gosha]

Ova tema bi trebalo da se preimenuje, ako pokretac teme nema nista protiv.
Trebalo bi da se zove npr: "Merenja u elektroakustici", ili malo uze, "Osnovna merenja audiosistema"
Jos od KG2015 se spremam da pokrenem jednu takvu temu gde bi se pisalo bas ovako kao sto je Braca napisao prethodni post, ali ubi me ova digitalizacija, nema se vremena.

[ivanlukic]

Lepo je upotrebiti ove signale i saznati da postoje izobličenja i kolika su, ali šta dalje? Treba da postoji i neka terapija ali ona bi se nažalost svodila na to da se promeni neka komponenta ili, što je još manje izvodljivo, slušaonica...

[Braca]

Lepo je upotrebiti ove signale i saznati da postoje izobličenja i kolika su, ali šta dalje? Treba da postoji i neka terapija ali ona bi se nažalost svodila na to da se promeni neka komponenta ili, što je još manje izvodljivo, slušaonica...

Testovi koje sam opisao ne zavise od slušaonice, a svrhu merenja i dalje vidim u saznanju praćenog željom za poboljšanjem onoga što sam uradio.
Savladati izazov pruža zadovoljstvo i čini čoveka ponosnim.

Pozdrav

[ivanlukic]

Ma daleko od toga da ne treba ispitati uređaje korišćenjem ovih signala. I ja sam se namerio da downloadujem ove test signale. Ali šta da radim ako registrujem neki nivo izobličenja. Čini mi se da bih tu ostao nemoćan i da bih malo šta mogao da uradim da to neutrališem. Osim da napravim novo pojačalo.

[Zvu]

Ko proba, kajaće se.

Ko ne proba, kajaće se.

hešteg #tamnivilajet