Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Aktivno opterecenje sa digitalnom kontrolom
#1
Poceo da pravim dummy load. Ideja je sa eevblog-a tako da je sema ostala dosta slicna onoj od dave-a.
E sad to je sve lepo radila sa dva potenciometra (jedan za fino podesavanje). Ali ja ne bi bio miran da ne dodam PIC negde Big Grin.
Tako da pic 16f1847 zadaje 10bit pwm preko LPF ciju vrednost dobija preko tastera (nisam imao enkoder inace bi ga ubacio).
Meri napon na shunt otporniku i racuna struju, meri napon napajanja koje se testira. I jos trebam da uradim da racuna snagu koju vuce iz napajanja.

IRFZ48N nema problema sa strujom, ali je maximalan Vds 55V. Druge mosfete koje sam nalazio imali su veci Vds ali manje struje i veci Rdon.
IRFZ48N je bio nesto izmedju.

Jedan od problema je mosfet koji imam (IRFZ48N). Problem je sto mosfet nije logic level pa ne moze da se upali sa 5V. Cak ni sa 9.5V od baterije mi nije uspevalo. Probao sam sve druge mosfete koje sam nasao i nijedan se ne otvara dovoljno.

zatim shunt otpornici 2 od 1Ohma paralelno, nisu bas nesto precizni pa se tu provlaci greska u zadatoj i merenoj struji.

Deo sa pic-om je na protoboardu pa ne mogu ni da ocekujem da to sve radi stabilno, vidi se na slikama koliko odstupa merenje.

shema je otprilike ovakva, sa manjim izmenama.
[Image: qww6S.png]

Moglo bi ovo da se napravi mnogo ozbiljnije za mnogo vece struje. Ovaj sam ogranicio na 5A
Ovo radim cisto edukativno. Ali bice mi i dosta korisno cim ne budem morao da trazim i vezujem otpornike da bi ispitao neko napajanje


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#2
Lep projekat Smile

Pogledaj PIC16F178x seriju, recimo PIC16F1783 ili PIC16F1786. U njemu imaš već integrisano dva op-a i 8 bitni DAC!
Ideja da se koristi PWM za DA konverziju je takođe odlična.

Jedino na izlazu prema mosfetu možda bi trebao, zbog gubitaka koje pravi kapacitet na gejtu, da postaviš neki MOSFET drajver kao što je MCP1402. Njime bi se MOSFET okidao samo u ON/OFF režimu, "čvršćom" ivicom. Time možeš postaviti bilo koji MOSFET...
Reply
#3
MOSFET u gornjoj shemi radi u linearnom rezimu tako da ne treba drajver.
Ono sto treba je samo veci napon napajanja oko OP-ova, oko 12-15V.

Mislim nemaju MOSFET linearni rezim, imaju neku iskrivljenu karakteristiku, ali i nebitno, tu se OP brine oko toga.

Jedino ako ste hteli da opterecenje radi u prekidackom rezimu ali to je vec dosta komplikovanija prica.
Onda nece da se greje MOSFET, gde ce mo onda energiju koja treba da se oduzme Smile
To se pravi sa 4-kvadrantnim spravama pa se ta enerigija vrati nasem dragom EPS-u Smile
Komplikacija na kvadrat, ali je izvodljivo i ima smisla kod aktivnog opterecenja za veoma velike snage.

--

Ovo opterecenje ce raditi OK za konstatne izvore napona koja se testiraju.
Ako je izvor koji se testira sa nekim promenljivim naponom a mi hocemo uvek da odrzimo konstantnu struju, OP koji je tu mora istom tom brzinom onda i da menja napon na gejtu da bi ga "pratio".
Tu vec dolazi do izrazaja kapacitivnost gejta i OP onda mora da ima dosta veci strujni kapacitet da bi mogao da ga savlada.

Evo jedna aplikaciona nota od Linear-a oko te problematike:
http://cds.linear.com/docs/en/applicatio...an133f.pdf
I ovde je prikazan princip jednokvadrantnog opterecenja, dakle sva oduzeta energija se pretvara u toplotu.
Reply
#4
Hvala na savetima.

Sto se tice D/A konvertora ostacu pri PWM zato sto bi tako bilo univerzalnije da se prevede za ostale PIC-ove. Ali bi svakako olaksalo sa nekim drugim D/A konvertorom posto mi se na ovoj zici koja vodi od LPF do ulaza op-ampa skupilo oko 50mV suma, ali ce se kasnije nadam se resiti na pcb-u. A verovatno cu da dodam jos jedan LPF da smanjim oscilacije od pwm-a.

Da oko 12v napajam op-amp, nego steta je sto ne moze da radi na 9V bateriji. Jedan kabl manje na stolu Big Grin
Moracu da nadjem drugi mosfet.

Na onoj gornjoj semi, dok mi je bila regulacija potenciometrom. OP-amp je bio nestabilan, imao sam velike oscilacije na gejtu. Pa sam dodao 100Ohm i 220nF na gejtu i to je sklonilo oscilacije. Ali mi se one ponovo pojavile kada sam postavio ove dugacke zice od protoboarda do ove plocice.

Tako da cu morati da napravim nekakvu plocicu da bi nastavio dalje.
Ko zna kakvi su kontakti sa masom i kako idu struje u ovakvom haosu Big Grin
Reply
#5
To oko DAC tj PWM u ovom slucaju nije preterano kristicno.
Ovde ne mozemo mi da izvucemo neku "brzinu" iz vise razloga (pogledaj link od Linear).

Ovo mu dodje vise kao "nemam otpornik tog-i-tog otpora/snage pa daj da to zamenim".

Aktivno opterecenje bi trebalo da bude u stanju da moze jako brzo da promeni stanje, npr sa 0.1A na 1A i obrnuto i to se recimo koristi kod testiranja ispravljaca i njegovog "load-response". Na taj nacin moze da se "snimi" karakteristika kontrolne petlje tj FB u DUT (DUT=Device Under Test, regulator koji se testira) pa moze da se optimizuje da ima sto manji over-shot i slicno.
To je bitno za neki ispravljac jer kada ga naglo opteretimo ili naglo rasteretimo moze doci do prevelikog overshot, recimo nekoliko volti preko zadatog napona a to posledicno moze da spali IC-ove koje sa takvim ispravljacem/regulatorom napajamo.
Stvar se dodatno komplikuje sto nase aktivno opterecenje mora da bude savrseno kompenzovano po tom pitanju i bar za jedan red velicina brzi nego DUT koji testiramo kako nam on nebi pravio probleme tj zabunu ko sad tu pravi overshot!
Reply
#6
Zanimljiv link. procitacu

Iskreno mislim da je najprakticnija sema bez pic-a. Dave je koristio 10-obrtni potenciometar, meni je lepo radilo i sa dva obicna.
Problem je jedino sto bi bilo korisno merenje struje, da ne mora da se kaci multimetar. Meni je prvo bila zamisao da pic samo meri struju, nista da ne zadaje.

Morao bi da zadjem dosta dublje u temu da bi tako nesto napravio... Big Grin
Reply
#7
Jedan grafikon koji pokazuje sta se obicno desava kada se testira neki regulator.

[Image: attachment.php?aid=9831]

Gornji trace je struja koju smo "povukli" od regulatora.
Donji trace je naposnki odziv regulatora.

Dakle ni jedan regulator nece odmah da se vrati na zadatu vrednost vec pravi te under/over shot-ove.
Ovde je to jos i odlicno izgleda, ali zamislite regulatore kojima su ove krivuljice dosta vece ili cak zvone (zmijice).

To mnogi koji sklapaju a i oni koji projektuju regulatore napona (diskretne) uopste ne vode racuna i misli da to moze samo da se popravi nakrcavanjem elektrolita na izlazu ali nisu svesni da to samo jos veci problem pravi jer se ove preko-naponske pojave vremenski produzavaju i sve je veca sansa da nam tako strada neki IC koji se sa tim napaja!

Zato za dobar regulator napona mora mnogo vise paznje da se posveti i upravo zbog toga je nastala ova tema sa prepravkom BatoMM u regulator napona gde je iskoriscen "know-how" od BatoMM i dodat sklop da to bude naponski/strujni regulator Wink
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=617


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#8
(09-07-2014, 12:04 PM)mikikg Wrote: MOSFET u gornjoj shemi radi u linearnom rezimu tako da ne treba drajver.

Miki, da li si siguran da MOSFET radi u linearnom modu?
MOSEFET radi u linearnom modu radi u manjem naponu G-S od napona otvaranja u zasićenju koji je tipično preko 10V kod standardnih ne-TTL MOSFETO-va.

Merenjem napona na R3 komparator koga čini IC1B otvara izlaz ili zatvara. Time se ovim dobija da nezavisno od napona na PS1 i PS2 imamo konstantno strujno opterećenje jer se meri na R3. Kako je sve to u čop-modu (radi-neradi) imamo malu disipaciju na R3 pošto je na njemu uvek isti napon kada je FET otvoren.

Ja sam skoro pravio nešto slično, sa tranzistorom umesto FET-om i bez OP-a. Frekvencija čopovanja je reda par desetina kiloherca. Zavisi od kapacitivnosti na bazi-gejtu. Morao sam da radim sa BJT zbog jako malog napona na bazi kako bi imao već od 1V aktivno opterećenje...
Reply
#9
Poprilicno sam siguran da radi u linearnom rezimu, tj da li je apsolutno linear ili malo zakrivljen to vec ne znam ali sigurno ne radi u prekidackom rezimu.

OP ne radi kao komparator vec kao ne-invertujuci pojacavac i imamo NFB.
Kako napon na izlazu OP-a raste, tako se tranzistor sve vise "upaljen" tj dolazi do veceg proticanja struje pa je onda napon na R3 veci i to vodimo u negativni ulaz OP-a, klasican NFB.
OP ce po svaku cenu da odrzava tako minimalnu razliku na +/- ulazima, tj ono sto je zadato i ono sto dobija sa R3.
MOSFET se ponasa kao promenljivi otpornik u takvoj postavci.

Sto se kod tebe to desavalo to vec ne znam, nesto ti to nije bilo dobro. I definitivno to nebi bilo dobro za DUT koji se testira, da ga ja "cimam" sa 1kHz ili koliko vec, to mora da bude konstatno i da se pod razlicitim uslovima stvarno odrzava konstatnim tj koliko smo mu zadali da radi.
Moguce da si imao "preteske" tranzistore koje OP nije mogao da namiri pa je to prooscilovalo nekako.
Reply
#10
Nisam bio prisutan neko vreme..

Da ne lutate oko ovog sklopa:

Sklop iz posta #1 je analogni strujni ponor, i u pretpostavljenom ispravnom radu mosfet bi trebalo da radi u linearnom režimu.
To pravilo bi važilo u slučaju da su komponente idealne, ali na žalost nisu.

Prvi op-amp radi kao običan buffer sa jediničnim pojačanjem i njegova uloga je samo ostvarenje veoma velike ulazne impendanse, koja neće opterećivati potenciometar ili DAC, koji daje zadatak sklopu.

Drugi op-amp nije u ulozi komparatora već predstavlja klasično rešenje strujnog ponora, gde je negativna povratna veza zatvorena tako što "vidi"pad napona na source otporniku mosfeta.
-------------------------------------------------
Pre nego što nastavimo o ovom sklopu trebalo bi da razjasnimo nešto o karakteristikama mosfeta.
IRFZ44N i IRFZ48N spadaju u familiju power mosfeta, građenih kao HEXFET.
Njihova HEXFET građa neće biti bitna za ovaj slučaj pa se nećemo time ni baviti. Uslovno rečeno, dovolno će biti za početak da znate da takva struktura ima veoma veliko naponsko pojačanje, da je sposobna da vrlo brzo uključuje i isključuje (switshing) velike struje.

Ono što je od prioritetnog značaja da se shvati je da: bilo koji tranzistor, bilo kog tipa, predisponiran za "switching" rad, može raditi u linearnoj oblasti poput tranzistora namenjenog za linearan rad.
Zadržaćemo se na mosfet tipu tranzistora.
Ono što razlikuje njihove prenosne karakteristike je da "linearni" mosfet ima malo manju strminu A/V gejta, dok "switching" mosfeti imaju po pravilu nešto veću strminu.
Te razlike, kao i linearnost prenosne karakteristike, nisu uopšte toliko velike koliko se misli. Gledanjem dijagrama nekoih mosfeta skoro da se ne možete odlučiti da li je namenjen za linearan ili switching rad.
Na primer: često korišćen HEXFET mosfet IRF540, koji se koristi i za audio izlaz, kao i za switching aplikacije, eto ima baš takvu karakteristiku da se ne moete odlučiti za šta je predisponiraniji.
Oni "ultralinearni" su samo malo lnearniji od njega i imaju nešto manju strminu A/V, kada su u sličnom rangu Uds i Id.
Oni "switching" su takođe samo malo manje linearni i imaju nešto veću strminu. Nema oštre pregrade između tih kategorija. Ne deli ih ni frekvencija čak, već samo nagib pojava. U principu, "analogni" će biti rad sa malim nagibima uslovno, dok"switching" će biti rad sa velikim nagibima opet uslovno.

Zašto onda predisponiranost za jedno ili drugo?
Evo odgovora: Za switching režime je povoljniji onaj mosfet koji za manju promenu napona gejta može ostvariti veću promenu struje, dakle onaj sa većom strminom karakteristike i onaj koji ima manji Qg.
Razlog za to je manja konzumacija snage za driver sklop, jer mora brzo i često puniti i prazniti Cgs i najopasniji Cdg jer nosi najviše energije.
To je onaj nesrećni Milerov kapacitet, koji za strme promene predstavlja jaku negativnu povratnu vezu, i kroz taj Cdg sam drain, svom raspoloživom strujom, "hrani" gejt na takav način da spreči promenu na njemu.
Driver sklop to mora savladati.
-------------------------------------
Kada jednom dovedemo neki napon na gejt mosfeta i imamo neku struju drejna, tada je impendansa gejta tolika da teži beskonačnoj, to jest, gejt neće trošiti skoro ništa.
Međutim, kada pokušamo da promenimo napon gejta, kroz Cdg će poteći struja u gejt, suprotnog smera od one koju "daje" driver sklop, pokušavajući da promeni Ug, i sve dok se promena ne završi ta struja će teći. Sam driver sklop za to vreme mora "davati" struju u gejt ili je "uzmati" opet iz gejta.
Što je veći nagib promene U/t i što je veća količina promena u jedinici vremena (frekvencija), to driver sklop mora "davati" više snage.
Struja gejta za vreme prelaznih promena postoji i nije uopšta naivna. Kod aplikacija koje rade na višim frekvencijama se to meri amperima ili desetinama ampera.

Mosfeti su veoma brzi elementi i ono što ograničava njihovu konačnu "brzinu" je sposobnost strukture gejta na peleti da podese neku struju i discipaciju.
Običan IRF540 na primer može raditi kao izlazni stepen predajnika na nekoliko MHz, no tada će za drive njegovog gejta biti potrebno nekoliko W snage. Ako pokušamo da još većom frekvencijom (više desetina MHz) pokrenemo dotični mosfet, njegova gejt struktura na peleti će prediscipirati i istopiti se, i tu mu je kraj!
-----------------------------------------
Ug_treshold mosfeta je napon gejta pri kome će struja drejna dostići neku minimalnu vrednost, obično onu koja predstavlja stuju "curenja" drejna pri maksimalnom naponu drejna V(br)dss. Sama skraćenica pokazuje da je gejt spojen na sors i da je to maksimalni (breakdown) napon koji se sme dovesti u takvoj situaciji na drejn. U radnim uslovima taj napon mora biti manji. Sruja pri kojoj se oba parametra deklarišu je za slučaj firme "IR" je 250uA. (Nema usvojenog standarda oko toga).
Kod sva tri pomenuta mosfeta Ug_treshold je negde u rasponu od 2 do 4V.
Koliki će tačno biti zavisi od komada mosfeta i temperature (mada je dosta bliska veličina za iste tipove iz serije).
Kod sva tri će takođe za promenu od oko pola volta (4-4,5V) struja drejna dostići oko 10A, odnosno imaju sličnu strminu od oko 20A/V.
Dijagrami Id vs Vgs (Fig 3. u sva tri dokumenta) izgedaju zakrivljeno, ali to je samo na prvi pogled.
Ti dijagrami imaju logaritamski prikaz struje drejna, zato što se struja drejna menja u velikom rasponu, i to je optimalan način da bi dijagram stao na dokument.

Kada bi se ista slika nanela na dijagram sa linearnim prikazom struje Id, to bi izgledalo skoro pravo.

U suštini su mosfeti vrlo linearne komponente.

Van toga, ono što je rečeno u prvom postu (Risto) da 9,5V ne može "otvoriti" IRFZ48N je [b]nemoguće. Sva tri pomenuta mosfeta će već sa 6V biti ozbiljno "otvorena". Može biti samo da je bilo nešto pogrešno u tom eksperimentu. [/b]
------------------------------------------------
Pominjanje komparatora (npejčić) takođe ne pije vodu.
Komparator i op-amp su skoro isto.
Izrazi se pre odnose na način i polje primene, kao i na građu IC.
Ono što ih razlikuje je to da se kod komparatora uobičajeno ne koristi negativna povratna veza, pa IC koji se predisponiraju za to ne moraju imati neku posebno linearnu karakteristiku.
Zato im je građa mnogo jednostavnija od op-amp, gde se uštedi na složenosti jer nema preke potrebe (videti uprošćene šeme unutrašnje građe npr. LM393 i uporediti sa npr. LM324).

Posmatrajmo IC komparator kao "sirotinjski" oblik lošijeg op-amp.

Koparator će raditi isto što i lošiji op-amp, kada mu se primeni negativna povratna veza, takođe će i op-amp raditi kao lošiji komparator kada mu se ne primeni negativna povratna veza.
U konkretnom sklopu iz posta #1, primenjena je veoma "čvrsta" negativna povratna veza na oba op-amp, te nema mesta za reč "komparator".
-------------------------------------------------------------------
Vratićemo se na naš strujni ponor sa slike iz posta #1.
Priča o mosfetima nije bila bez koristi i razjasniće deo problema ovakvih strujnih ponora.

Op-amp ima ograničenu sruju koju može "dati" na svom izlazu.
Mosfet je karakteristično kapacitativno opterećenje za op-amp, i to je zbirno Cgs i mnogo "štetniji" Cdg. Oba zbirno kod sva tri mosfeta iz priče prelaze vrednost od nekoliko nF ukupno.
Naime Cdg biva multiplikovan za faktor naponskog pojačanja mosfeta i op-amp ga "vidi" kao mnogo veću kapacitivnost.

Pošto je naš strujni ponor analogni a ne switching sklop, Qg (Gate Charge) će nam biti zanimljiv samo na horizontalnom delu krive Vgs vs Qg.
To je oblast u kojoj teba da se kreće mosfet. No i ako je to manje od "Total Qg" to je i dalje i više nego mnogo za LM324.
LM324 ima interni strujni limit na oko 40mA i za punjenje kapaciteta koji ga opterećuje (gejt mosfeta), potrebno mu je neko vreme.

To neminovno dovodi do kašnjenja negativne povratne veze, jer ono što će se pojaviti na sors otporniku (shunt) kasni za zadatom veličinom na + ulazu op-amp.
To kašnjenje će neminovno dovesti do oscilovanja IC1B u "saradnji" sa mosfetom, na frekvenciji gde fazna margina dostigne kritičnu zbog tog kašnjenja.
Ukoliko se pojavi induktivno opterećenje na drejnu (dugačke žice) ili na sorsu (induktivni otpornik ili dugačke žice), oscilacije će biti neminovne sa stoprocentnom sigurnošću pojavljivanja.

Da biste predočili sebi koje probleme izaziva kašnjenje povratne veze, pokušajte da zamislite da vozite auto po krivinama, gledajući u kameru na kojoj vam slika kasni samo jednu sekundu :-).
Imate jedan fini šaljivi videoklip na ovom forumu koji vrlo slikovito prikazuje takav problem. Ne mogu sada da ga tražim, potražite sami.
Šta bi morali uraditi da bi ste se doveli u bezbednu situaciju? Pa usporili biste vožnju do te mere da vaša greška u kretanju bude manja od opasne (na primer u okviru vaše kolovozne trake).

U ovom slučaju ćemo usporiti op-amp.

Da bi taj sklop uredno radio neophodna mu je frekventna kompenzacija, gde će vrednosti i broj komponenti komponenti za nju uveliko zavisiti od primenjenog mosfeta i razuđenosti veza.

Kompenzacija se može izvesti na sledeće načine kao iz priloženog pdf.


.pdf   Idr_comp.pdf (Size: 5 KB / Downloads: 21)

Mogu se izvoditi po "težini" problema oscilacija u konkretnom slučaju. Red postupaka ako su svi potrebni je rangiran sa 1), 2) i 3) na priloženoj šemi.

Dalje, za opterećivanje izvora napajanja postoje dva suštinska načina:
-statičko opterećenje
-dinamičko (tranzijentno opterećenje)

Prvo, statičko, služi za ispitivanje maksimalne snage i termičkih sposobnosti DUT.
Drugi način (tranzijentni) služi za ispitivanje dinamičkog odziva DUT.

Ovaj naš strujni ponor je u suštini statičko opterećenje. Sa primenjenom frekventnom kompenzacijom može biti i dinamičko opterećenje u granicama svoje brzine.
Čak i tu nema neke posebne "pregrade". Tranzijent load su u principu veoma brzi dummy load, dok oni statički nisu dovoljno brzi za neko konkretno ispitivnje odziva. Vrlo je relativno u koju kategoriju koji "strpati" jer samo zavisi od brzne sklopa.

Vema važna stvar je da dva posebna dummy load, jedan statički a drugi tranzijentni, ne mogu zajedno opterećivati jedan isti izvor jer će tranzijentni dummy load destabilizovati statički i od ispravnog merenja nema ništa.

Za oba ispitivanja to mora biti jedan veoma dobro kompenzovan i veoma brz sklop (čitaj kao op-amp sa velikom strujom izlaza).
Neke linkove sa primerima takvih load je postavio Miki.

Sklop iz posta jedan ima razdelnik-reduktor napona-zadatka (R1 i R2), koji služi samo toma da prilagodi zadatak (0-5V) na promenu na shunt (0-2,5V).

Pozz

P.S.

Da dodam:

Ono što bi se trebalo pogledati je "output swing" primenjenog op-amp, posebno važno kod baterijskih aplikacija, tj. napon koji op-amp može doseći na svom izlazu sa nekim naponom napajanja.
Reply
#11
Odlicno objasnjenje kao uvek do sad.

BTW: porucio sam onu novu knjigu od Radojla Radetica - Operacioni pojacavaci, posto do 15.09 vazi popust za postarinu a takva literatura je uvek zgodna da se ima pri ruci.
Reply
#12
Objašnjenje razloga frekventnih kompenzacija, ili ti kompenzacija kašnjenje povratne veze, je u najvećem broju dokumenata prikazano kao užasno složeno objašnjenje sa dve tone obrazaca i gomilom složenih dijagrama.

Mnogi početnici to jednostavno preskoče jer je stvarno preteško prezentovano i teško svarljivo, i najčešće služi tome da pokaže da autor poznaje tu oblast, pri čemu preskoči sam početak objašnjavanja, kao da su se svi ostali rodili sa takvim predznanjem :-).

Razumevanje razloga uvođenja kompenzacije povratne veze (čitaj laićki kao usporavanje onog ko upravlja), veoma lako je objasniti ako se objasni plastičnim primerom. To će dovesti do shvatanja suštine, a onda ko već namerava da se baš bavi tim, taj će već početi da "ljušti" tešku literaturu.

Samo razumevanje razloga potrebe za kompenzacijom kašnjenja će kao posledicu imati smanjenje količine neuspešnih rešenja, jer ako znamo da je neophodno onda ćemo to i staviti.

Evo onog videoklipa kog sam tražio. Vrlo lepo se vidi kakve probleme izaziva kašnjenje povratne informacije.

https://www.youtube.com/watch?v=_fNp37zFn9Q
Reply
#13
Macola, Miki, hvala na fenomenalnom objašnjenju i ispravci moje pretpostavke. Sada su stvari itekako jasnije Smile

Meni je kolo, o kome sam pisao, vršilo funkciju da se optereti tiristorski regulator kako bi uvek imao "stabilnih" 300mA i time se tiristori otvarali bez obzira na opterećenje potrošača. Kolo je radilo svoj zadatak odlično, video sam oscilacije, i zanemario dalju analizu da li to tako treba...
Reply
#14
(09-08-2014, 07:12 AM)npejcic Wrote: Macola, Miki, hvala na fenomenalnom objašnjenju i ispravci moje pretpostavke. Sada su stvari itekako jasnije Smile

Meni je kolo, o kome sam pisao, vršilo funkciju da se optereti tiristorski regulator kako bi uvek imao "stabilnih" 300mA i time se tiristori otvarali bez obzira na opterećenje potrošača. Kolo je radilo svoj zadatak odlično, video sam oscilacije, i zanemario dalju analizu da li to tako treba...

Nema na čemu Nebojša.

Ne bi smele da postoje oscilacije na strujnom ponoru koji je ispravno napravljen.
Tretman tog kola je isti kao i kod bilo kog audio pojačavača: pravilan odziv na poremećaj, oscilacije ni u kom slučaju.

Kada se oscilacije pojave, u takvom sklopu, obično nema nekih vidljivih posledica. Veliki ulazni kapacitet mosfeta to izintegrali (op-amp obično raspolaže malom sposobnosti "uznemiravanja" stanja gejta masivnijih mosfeta poput navedenih, jer veliki broj univerzalnih op-amp ima interni strujni limit) pa se to ne prenese nekom bitnom snagom na drejn (struja nema neku posebnu talasnost), ali zato op-amp radi vrlo nelinearano i pitanje je koliko će biti ispoštovana zadata "mera" u čitavom radnom opsegu. A ako se upotrebi op-amp bez strujnog limita, onda isti prediscipira i strada.
I treći moguć slučaj, ako se iza op amp stave neki strujni sleditelji poput emiter folower ili neki drugi sklop koji raspolaže većim strujama, onda se dobije PWM na mosfetu i ukoliko nema snubber-klamp kola, onda mosfet strada.
Sve to naravno ako osciluje sistem. Kada je ispravno kompenzovan, onda je na čitavom sklopu "tišina". Sve radi korektno i analogno, kako treba da radi. Zadata vrednost je ispoštovana u rangu kvaliteta op-amp i tačnosti shunt.

Pozdrav drugar
Reply
#15
@Macola

Maki, vreme je da pocnes da pises knjige!

Pozdrav sa plaze
Reply
#16
(09-08-2014, 07:52 AM)Braca Wrote: @Macola

Maki, vreme je da pocnes da pises knjige!

Pozdrav sa plaze

Hvala Braco,

Možda bih mogao tako nešto da radim kada prestanem da se bavim ovim poslom kojim se bavim, ali naravno uz ozbiljnog lektora jer sam relativno "sirovo" opismenjen na žalost.
Takav kakav jeste, moj životni put je doprineo tome.

Lepo se provedite!

Pozdrav,
Maki
Reply
#17
(09-08-2014, 07:58 AM)Macola Wrote:
(09-08-2014, 07:52 AM)Braca Wrote: @Macola

Maki, vreme je da pocnes da pises knjige!

Pozdrav sa plaze

Hvala Braco,

Možda bih mogao tako nešto da radim kada prestanem da se bavim ovim poslom kojim se bavim, ali naravno uz ozbiljnog lektora jer sam relativno "sirovo" opismenjen na žalost.
Takav kakav jeste, moj životni put je doprineo tome.

Lepo se provedite!

Pozdrav,
Maki

Porucuje ti sestra da nemas razloga za brigu - pismeniji si od mnogih sa doktorskom diplomom.

Pozdrav
Reply
#18
Uz izvinjenje svima što je van teme.

Braco,
Hvala seki na lepom mišljenju, mada ja ne mislim tako.

Moramo obojica priznati da smo srećni što imamo takvu osobu u životu: -Ti ženu, ja sestru.

Najlepši pozdrav
Reply
#19
ulazni trimer i otpornik R2 moraju fizicki biti iza sent otpornika na liniji napajanje - sent jer ce pad napona na vodovima mase da se dodaje u postavljeni napon. Zbog toga mozete imati gresku a ako radite sa mpc kontrolom i korekcijom los raspored elemenata moze dovesti do oscilovanja ispravljajuci gresku uzrokovanu padom napona izmedju pota (odnosno mpc mase) i otpornika R2
Reply
#20
To sa masom se podrazumeva, isto kao za bilo koju jako-strujnu aplikaciju.
Najbolje i najlakse je izvesti zvezdu i naravno vodovi oko tranzistor sto je moguce kraci.

Isto o tome je pisano u spomenutom linku od Linear u postu #3.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)