07-28-2014, 08:17 AM
e koja je to psihologija, čim sam "muku" podijelio sa nekim zaspao sam kao klada 
tako mi bilo i prošli put...
tako mi bilo i prošli put...
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
|
Sve i svašta
|
 ![[Image: 995989_595738267136530_63847311_n.jpg]](https://scontent-b-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/t1.0-9/995989_595738267136530_63847311_n.jpg) ![[Image: 579540_589203044456719_1080103869_n.jpg]](https://scontent-a-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-frc3/l/t1.0-9/579540_589203044456719_1080103869_n.jpg) ![[Image: 971279_596639303713093_922536224_n.jpg?o...e=5453A648]](https://scontent-a-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/971279_596639303713093_922536224_n.jpg?oh=8b382721ce6c4defb0a11f2e81305578&oe=5453A648) ![[Image: 526843_599326603444363_2139393420_n.jpg?...cd5898ba91]](https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/v/t1.0-9/526843_599326603444363_2139393420_n.jpg?oh=59f4a04effce8439ce51e4daf781a07b&oe=5459F3A3&__gda__=1413416023_5f38526cffe734a7ef52f6cd5898ba91)
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
07-29-2014, 05:08 PM
(This post was last modified: 08-01-2014, 08:19 PM by HomeMadeAudioProject.)
Malko mi zapalo za oko:
Vest | Nauka i tehnologija Promenite veličinu slova 11. mart 2011. | 19:56 | Izvor: RTV Čitaj mi "Lala"- najbolje svetsko pojačalo NOVI SAD - Najbolje svetsko integrisano audio pojačalo proizvodi se u Novom Sadu. Njegovi autori Zdenko Živković, Boško Pješčić i Andrija Sabolčki , zaposlen u našoj kući, dobili su prestižne nagrade kritike na najpoznatijem svetskom "haj-faj" sajmu,"Rocky audio fest", u Denveru. Oni su napravili pojačalo jedinstvenih performansi koje je hibrid stare lampaške i nove digitalne tehnologije spojenih na do sada neviđen način, što je ostavilo zabezeknutim iskusne kritičare najpoznatijih svetskih veb portala koji se bave audio opremom. ... "Bila je to jedina soba gde sam nateran da se prebrojim šta sve imam da prodam da bih došao do ove stvari"... Tako je novinar čuvenog portala "Stereomojo", Džejms Darbi, opisao svoje iskustvo iz sobe 502 na Denverskom sajmu, gde je bio smešten tročlani srpski tim. Pojačalo nazvano "Tulip", u prevodu "Lala", dobilo je nagrade od novinara dva prestižna portala "Stereomojo" i "Stereotimes" za proizvod godine i najbolje pojačalo bez obzira na cenu. "Prvi put su oni ostali više od sat vremena", priča jedan od članova tima "Beyond frontiers audio", Boško Peščić, "to je bilo neobično za novinare takvog iskustva i kalibra. Izašli su iz sobe tek oko 19 h, kada je bilo zatvaranje, i to nevoljno, zastajkujući". Nakon tog iskustva tvorci "Tulipa" znali su da imaju proizvod za svetsko tržište i da mogu da ulože u proizvodnju. Proizvod od 42 kilograma Tridesetak sati rada potrebno je da se sklopi proizvod težak 42 kilograma, ali iza toga su godine priprema i istraživanja. Svako pojačalo softverski je obeleženo i zaštićeno. Izrađeno od najboljih delova na tržištu. Ali ono što ga razlikuje od svetski poznatih proizvođača jeste filozofija shvatanja zvuka i pristup. Tehnologija je prilagođena cilju, a to je postići što prirodniji zvuk. "Ovo naše pojačalo je hibrid stare, lampaške tehnologije i nove, digitalne i može da oslobodi zvuk jačine do jednog kilovata. Zvuk je lampaški što mu omogućava da bude neverovatno prirodan i slojevit. Bukvalno, možete da razlikujete redove violina kada slušate neku klasičnu kompoziciju. Takvo pojačalo zahteva i adekvatne zvučnike, pa smo za probu koristili zvučnike italijanske firme "Harmonia" prilagođene našem proizvodu" priča Andrija Sabolčik, zadužen za softver i elektroniku. "Naše ploče su pozlaćene, delovi su najkvalitetniji na tržištu. Ploče se štampaju u Kanadi, a maske, aluminijumski delovi se proizvode u Srbiji jedna Švedska firma po dizajnu kolege Boška Pješčića." Minimalizam Dizajn je potpuno sveden i minimalistički što je u skladu sa filozofijom autora da je zvuk ono što je bitno i što karakteriše proizvod. Sve ostalo je opterećujuće. Do sada je napravljeno dvadesetak reklamnih pojačala koja su "otišla" na probu širom sveta, od Moskve do Hong Konga. Preporučena tržišta cena je oko 12 hiljada evra! "Lala" je namenjena onima kojima je na umu zvuk, a ne cena. Nema sumnje, posle prvih reakcija, da će lako naći put do audiofila širom sveta. Što da ne, možda jednog dana, bude svirala u sobi Bred Pita ili nekog drugog superstara. "Beyond frontieres audio" dokaz su da u osvajanje sveta ne morate da pođete iz Njujorka. Može i sa Klise, samo ako ste hrabri i imate ideju. link ka videu: [video=youtube]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Rioko-79Tsc [/video] [video=youtube]http://www.youtube.com/watch?v=b8BPlQv6xyg [/video] Bilo bi mi drago, kada bi "crveni", a i ostali članovi prokomentarisali... Imamo li mi našeg "Lalu" u obliku Batomm, Mitru i Mitri, TDA radu...? 
07-29-2014, 07:44 PM
Ćuti. Dobro je da još nisu čuli za nas.
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
07-29-2014, 08:58 PM
Ovi nasi sa foruma nemaju prirodan lampaski zvuk i kW snage, al se tesko oceni gde je zvucnik u sobi (licno iskustvo sa batoMM i noname zvucnicima), i u prvih par sati smetaju visoki tonovi
.Plus sto je celih 100 puta jevtiniji, sirotinjska pojacalca.
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
08-01-2014, 07:48 PM
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
08-01-2014, 09:05 PM
(07-29-2014, 05:08 PM)Bocko Wrote: Malko mi zapalo za oko: www.elitesecurity.org/t425385-najbolje-pojacalo-je-iz-Srbije
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Evo nešto od "crvenog" člana:
Ukusi su različiti. Komentari poput: "zadržati lampaški zvuk" su neverovatno rastegljivi i za ozbiljnu polemiku... Takođe, komentari poput: "najbolji na svetu" su tek za kritičko posmatranje jer se mogu odnositi na trenutnu ponudu, odnosno izbor koji je ponuđen na tom konkretnom festivalu u tom trenutku vremena... Sasvim su i razumljivi tako bombastični komentari u današnjem vremenu, jer su neophodni da bi blisko povezali ekonomski efekat ka proizvođaču sa uživanjem potrošača. Ali glavna poenta je u tome da je se to tada veoma svidelo velikom broju ljudi, pružilo im veliku dozu uživanja, a zbog toga se na kraju krajeva sve ovo i radi. Još važnije od toga (bar nama sa ovih prostora) je da se imamo čime ponositi, jer to je proizvod iz "naše moćne kuhinje"! Kažem "iz naše moćne kuhinje" sa opravdanim razlogom, jer ljudi sa ovih prostora imaju veoma visok procenat svetskih najkvalitetnijih kreacija, osobina , mogućnosti... U poređenju sa mnogim mnogoljudnijim nacijama i narodima, gde je prirodno očekivati izvestan procenat "posebnih", mi (čitav EX YU prostor) sa pravom zauzimamo veoma visoko mesto po količini vanserijskih ljudi, i možemo da budemo veoma ponosni na to. Svakom odavde je sasvim jasno koliko možemo biti "jaki" u raznim oblastima, počev od sportova, preko nauke, pa na dalje. Naša narodna izreka: "da se ni jedan svetac nije u svom selu posvetio" važi i za ostatak sveta, ne samo za nas, inače Francuzi ne bi kupovali nemačke automobile, Nemci japanske i tako dalje... Jedino što je različito, a pogubno je po nas, što kod nas o tim ljudima niko ne vodi računa i obično budu prinuđeni da se sami i bez ičije pomoći, "krvavo" izbore za svoj hleb, obično odlazeći negde gde se posebnost poštuje i plaća. Kod "njih" postoje institucije koje vode računa o ljudima čije se sposobnosti i talenat izdvajaju, praćeni su i podržani još od malih nogu, i pružene su im mogućnosti za napredak. Mi (strukture vlasti kod nas) još uvek ne shvatamo da su investicije u razvoj i napredak mladih ljudi u stvari budućnost i opstanak čitavog našeg naroda. Te investicije, koje na prvi pogled izgledaju bačene u neizvesnu budućnost, u realnosti posle izvesnog vremena očuvaju postojanje jednog naroda, i čak mogu isti narod osnažiti i veoma mu poboljšati životni standard. Na žalost, skoro u čitavom Slovenskom delu sveta je slično. Poznato je koliko je intelektualnih divova završilo u krajnjoj bedi u dosta Slovenskih zemalja. Jedna od naših (Slovenskih) najvećih mana je pileće pamćenje o bilo čemu... Srećan sam što je ta naprava plod naših ljudi, ma koliko opravdavala ili neopravdavala izraze poput: "najbolji", "lampaški", "lepršavi", "baršunasti", "transparentni", i ostale novinarske kerefeke kojima pokušavaju opisati nešto što se rečima ne može opisati... To na kraju nije ni bitno, već je bitno da smo se postrojili u maleni red na samom vrhu! -------------------------------------------------------- Vratiću se malo na "lampaški zvuk" jer mislim da komentar o tome zaslužuje izvestan prostor u poučne svrhe. Počev od one vrhunske, najfinije nijanse koju ima mikrofon Nojman iz 50-tih, sa lampom unutar samog mikrofona (gde i dan danas mnoge izdavačke kuće rado snimaju njim), pa do onog što kod klasičnih cevnih pojačavača generiše izlazni TRAFO, a što mnogi smatraju lampaškim zvukom. Pogrešna premisa ogromnog broja ljudi koji se "hvataju" za neko zahtevnije slušanje muzike (osim uživo, što se ni sa čim ne da zameniti) je da je lampaški zvuk, samo zvuk koji daje pojačavač sa cevnim izlaznim stepenom. "Lampa" odnosno elektronska cev je veoma, veoma brza i u elektronskom smislu stabilna komponenta. Mane su joj: neekonomičnost zbog neophodnog grejanja katode, rad sa višim naponima i višim izlaznim impendansama, i izvestan šum koji je povezan sa visokim radnim temperaturama cevi. Sama brzina kojom se odlikuju cevi, daje daleko bolje mogućnosti obrade signala, pogotovo sa povratnom vezom, jer cevima se gornja granična frekvencija meri tipično stotinama MHz, dok kod poluprovodnika je to oko deset puta niže u tipičnim slučajevima. Brzina korekcije ispravnosti signala, a pomoću povratne veze, kod cevi je neprikosnovena, linearnost karakteristika prirodno već veća od poluprovodnika, temperaturna stabilnost već takva da ne zahteva neke posebne mere (dok već poluprovodnici ne mogu da funkcionišu bez temperaturnih stabilizacija), itd itd... Dakle, cevi će u svim stepenima osim samog izlaza koji ima prilagodni transformator, dati tranzistorskiji zvuk od samih tranzistora. Osim konačnog izlaza koji mora biti niskoimpendansan jer nismo uspeli razviti baš najbolje visokoomske zvučnike iz tehnoloških razloga, cevi su savršen izbor za sve ispred, za sve one kojima nije bitna ekonomičnost, gabariti i temperatura u kući :-). Kada gurnete pravougaoni signal sa ekstremno strmom ivicom u najjednostavniji cevni preamp, na osciloskopu visokog ranga se ivica skoro ne vidi. Cevima je smešno lako da "skoče" sa slew rate od nekoliko desetina KV/uS!!! Takođe sa svega tri-četiri cevna stepena se može napraviti ceo i veoma kvalitetan radio prijemnik sa ukupnim pojačanjem koje je ogromno. Pokušajte to isto sa jednakom količinom bilo kakvih tranzistora :-). ------------- E sad, poenta cele priče je u tome da postoje dva "klana" audio-uživalaca (neću pominjati reč "audiofil", jer se ona može protezati od kliničke dijagnoze do kolekcionarstva muzičkih dela): --------- -Neobavešten većinski "klan", koji misli da je cevni zvuk ono što pravi izlazni transformator, u pojačavačima koji na izlazu imaju cevi i koji moraju imati transformator impendanse sa reda Kilooma na reda oma. Transformator je veoma nesavršen element koji poseduje gomilčinu mana, od veoma nelinearnog magnećenja jezgra, preko vrlo izraženih parazitnih nuspojava, veoma nelinearne frekventne i fazne karakteristike, pa do ometanja drugih stvari u okolini zbog rasipnih polja. Težinu i cenu nećemo ni pominjati. Ono što prođe kroz izlazni trafo, teško je potpuno ispraviti i najboljom povratnom vezom. To je sve, samo nije verna kopija originala. Jednostavno, zbog same konstrukcije je nemoguće drugačije. Izuzetak čine maleni signalni transformatori, gde se već može obezbediti dovoljno širok propusni opseg i vrlo malo magnećenje jezgra, poput veoma kvalitetnih Džensen transformatora i slično. No, oni nisu upotrebljivi za izlazni stepen. E sad, takav ni malo veran zvuk, može biti veoma prijatan mnogima, pogotovo što dobro maskira razne sitnice iz snimka koje se kroz trafo ne mogu čuti, neke se harmonične komponente jako potisnu, neke jako naglase, ispomeraju fazne stavove do besvesti, što veoma ispremesta prostornu sliku i da neku novu nepostojeću dimenziju u prostoru... Ljubav prema takvom zvuku je sasvim opravdana jer konačni cilj je uživanje u nečemu. Oni kojima takav zvuk prija, kao što mnogima veoma prija pogled na vešto i lepo našminkanu ženu, bez obzira što pokriva i maskira realnost, ako donosi uživanje, to je to! Ko to voli, njemu će to biti najbolje na svetu. Ko voli realan verno prenešen izvorni zapis, to se takvom ni malo neće svideti,jer će zapaziti ogromnu razliku između slušanja uživo i kroz trafo. I obično su pobornici zvuka koji ne prolazi kroz izlazni trafo, oni ljudi koji često slušaju kvalitetne koncerte uživo, i posle vole da što sličniji utisak dožive kod kuće... I jedni i drugi su u pravu jer im to što vole donosi uživanje, bez obzira na to šta bi merni uređaji pokazali. Suština teksta ispred je da ispravi pogrešan naziv iz "cevni zvuk" u "transformatorski zvuk". Mnoge firme sa lakoćom imitiraju taj transformatorski zvuk sa poluprovodničkim pojačavačima koje opreme izlaznim transformatorom, poput firme Mekintoš na primer. Naravno to stvarno i zvuči kao lampaš sa transformatorima na izlazu, i vešt konstruktor to može nijansirati do bezbroj mogućih nijansi odnosa količine "tranzistor-lampa". --------- -Drugi veoma obavešten, a veoma malobrojan "klan", veoma je svestan prednosti cevi u predstepenima, i kada kaže "cevni zvuk", misli na verniji i precizniji zvuk od tranzistorskog. Zvuka koji osim visoke preciznosti po amplitudi ima i ekstremnu preciznost po VREMENU. To najviše ima uticaja na neverovatno preciznu prostornu sliku i na visokotonski deo opsega koji se na drugačijim uređajima teško može čuti jer je potisnut ograničenim brzinama komponenti. Na žalost,zbog gabarita, potrošnje, mnogo rasute toplote, cevi se ne isplati koristiti u svim predstepenima pojačavača, bez obzira na perfektnost obrade. Najinteresantnije mesto za primenu cevi u hibridnom pojačavaču cevi-tranzistori je najodgovorniji i najnezgodniji stepen u ampu, stepen koji mora da radi sa velikim amplitudama. visokom brzinom i visokom linearnošću, a to je VAS stepen. To je prvo mesto gde treba staviti cev, a ako se može finansijski "rastegnuti", onda još koji stepen ispred... Pravi "cevni zvuk" su jedino mogli čuti i doživeti oni koji su imali prilike da nataknu na glavu elektrostatičke slušalice sa cevnim ampom ispred, koji nema izlazne transformatore, ili oni koji su u raznim tonskim studijima imali prilike da obrađuju mikrofone cevnim preampom. Verujte mi na reč da je pravi cevni zvuk tranzistorskiji od tranzistora. Da upotrebim koji od "onih" izraza: -savršen i gladak kao svila, sa apsolutnim poštovanjem prostornih efekata i visokim tonovima koji neko vreme smetaju, zato što nismo naviknuti na njihovo postojanje, jer ih na ostalim napravama nismo ni mogli čuti... Posle kratkog navikavanja, na drugim uređajima počinje da smeta njihov nedostatak. --------------------------------------------------------- Ne znam čemu ovaj tekst može da posluži, ali ne može da škodi... Verujem da će možda malo promeniti brojni odnos između manje i više obaveštenih "klanova". Pozdrav svima, Macola
08-01-2014, 11:38 PM
Ja sam bez reči...
Bravo za tekst!
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
08-01-2014, 11:43 PM
"...kao što mnogima veoma prija pogled na vešto i lepo našminkanu ženu, bez obzira što pokriva i maskira realnost, ako donosi uživanje, to je to! "
Very much so!
Hvala TDA.
Poenta je u tome da se shvati da reč "najbolji", ukoliko nije merena nekim poznatim i usvojenim etalonom, veoma zavisi od konzumenta. Što neko u jednom od postova reče: "koji auto je najbolji i koja žena je najlepša?". Odgovor je jednostavan: "Kako kome". I to treba poštovati. Merenja utvrđenim etlonom su već nešto drugo. U Ginisovoj knjizi sigurno postoji koji je auto najbrži u svojoj kategoriji, i koja je žena najviša na svetu, što ne uključuje opis "najbolji". Važno je da su se ljudi sa naših prostora uključili u sam vrh. Takođe je, bar po meni, veoma važno da se stvari poput "cevni zvuk" nazivaju pravim imenima i da se neobaveštenost korisnika smanji. Tvrdim takođe da ni najveštiji "degustrator" zvuka, ukoliko fizički sakrijem lampu u nekom od predstepena, i ukoliko namerno ne napravim zakrivljenje karakteristika, ne može ni u kakvom dvostruko slepom testu, ni u hipnozi ni u ludilu, otkriti prisustvo obrade kroz lampu! Jedino što može zapaziti da je to baš dobro i precizno radi... Tek kada mu se prstom pokaže lampa u mašini, počeće da kenja kako je odmah primetio da mu zvuči "toplije" :-). To mogu hladno da vam u realnosti dokažem na bilo kom od sledećih skupova, samo ako budem smogao vremena da se igram, a još nisam ni LLC završio :-( . Pozz Hvala i tebi Boro. Tek sada videh.
08-02-2014, 12:50 AM
Macola, već vidim u pripremi napravu poput BatoMM, lampaško/tranzistorsku, kako se krčka u 3D tehnici na tvom stolu...
A LLC većina sa nestrpljenjem očekuje, a i meni se ne mota trafo... :-) Biće svega, živeo ti nama!
Hvala Bocko,
Trostruka komplementarna darlingtonska grupa sa BJT koji imaju tranzitnu frekvenciju reda više od 7MHz, ili slična grupa mosfeta, sa cevnim VAS koji ima mirnu struju oko 50-tak mA, može imati slew-rate reda 2500V/uS. Sa takvom brzinom se veoma precizno koriguje bilo kakva greška u celom sistemu. Takav sistem, nasuprot sporijim sistemima, uopšte nije sklon oscilacijama ako se sasvim malo povede računa o rutovanju veza. Odlaganje povratne veze je minimalno i HF kompenzacija seže u nekoliko MHz čak. U suštini je najveći problem VAS + power grupa. Tu se obrađuju najveće amplitude i pune razni parazitni kapaciteti. Pojavljuju se problemi recovery struja, storage vremena itd itd... Potreban je što brži izlazni stepen i njegov VAS, a lako je ispred namestiti gornju granicu i zaštitu od HF. Tada je korekcija svih grešaka najuspešnija jer oni prethodni stepeni koji rade sa malim amplitudama, u principu nemaju problema sa brzinom. Pozz
Aco, možda je vreme da pokreneš temu o cevnim i/ili hibridnim pojačivačima visoke preciznosti,
kako bi imali bolji uvid u ove Macoline/naše krajputaše! - Jedno obaveštenje: U Staroj Pazovi, popularan autodijagnostičar, M.T., gradi laboratoriju, gluvu sobu, proizvodnju zvučnih kutija-zasad, spominju se riboni, pa Bejma itd vrhunske klase i cene, kontaktirao vrhunske stolare i auto-lakirere radi izrade probne serije - Malko više o tome, kad odem sa rođakom stolarom kod njega, nakon godišnjeg odmora ovog entuzijaste. Možda budemo u prilici probati, ispitati, premeriti i poslušati vrhunske uređaje, nastale na ovim stranama? 
08-02-2014, 10:21 AM
Bravo, Maki.
Htedoh i sam nešto da napišem, ali nema potrebe... I još nešto: raspravljam se sa svojom decom na temu uspešnosti naših ljudi u svetu, jer tvrdim da u odnosu na broj stanovnika imamo više uspešnih ljudi nego neke veće nacije. Ma koliko da se oduševljavam Njegoševim stihovima, ne slažem se sa onim njegovim sa početka "Gorskog vijenca" (u verziji neprevedenoj na "crnogorski"): "Iz grmena velikoga lafu trudno izić' nije, medj' velikim narodima geniju se gnezdo krije". Raduje me ovaj uspeh grupe iz Novog sada i želim im da uspeju i komercijalno, uprkos države kojoj je to zadnja rupa na svirali.
Macolin post smatram kompletnim objašnjenjem kako treba postaviti pogled na uspeh ovih naših ljudi. Marketnig je svakako začinio izveštaj, ali zašto da ne. Skromnost u današnje vreme sigurno nas neće pozicionirati visoko pre svega u ekonomskom smislu. Zato je kod bilo kog projekta bitno da postoji tim-ljudi: inženjer i marketing tim! Svako treba da uradi maksimalno dobro svoj deo posla.
Apsolutno se slažem da treba čestitati ovim ljudima koji su pored dobrog (odličnog) inženjerskog proizvoda dostigli i lestvicu više u komercijalnom smislu. Iz mog ugla im zato treba oprostiti superlative u izveštavanju i predstavljanju. Ovaj komercijalni uspeh ima još jedan veliki pozitivan efekat! Reklamira naše ljude tj. nas. Tako se stiče poverenje kod nekih budućih stranaca koji će prihvatiti naše ljude da nas plasiraju na pozicije koje, dokazano, zaslužujemo - blisko samom ili sam vrh. Primer je dobijanje posla u inženjeringu. Mnogo je lakše nama ako nas je već neko prepoznao na vrhu. Eto, možda posmatrati i na ovaj "sebičan" način. Zato, negativni stavovi koji su negde napisani na ovu temu, smatram samo dvostruko lošim. Mnogo je bolje da ljudi koji kude ulože energiju da budu bar za korak bolji u oba smisla - inženjerski i marketingški. @Braca "jer tvrdim da u odnosu na broj stanovnika imamo više uspešnih ljudi nego neke veće nacije" Slažem se, a ovo je veoma lako i dokazati. Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mihajlo Petrović Alas ... Njih sam se sada setio a ima ih mnooogo u raznim oblastima. Danas je možda i teže filtrirati ih pošto su se mnogi već similirali u inostranstvu. Zaboravih, jedan od ljudi koje veoma cenim je recimo Nebojša Matić direktor Mikroelektronike. Ko prati njegov rad (i njegovih ljudi) videće da je u samom vrhu embedded elektronike. Srbi proizvode elektronske proizvode i softverske kompajlere a najveći ih distribuiraju i hvale. Odlično je spojio inženjerstvo i marketinga.
08-02-2014, 04:42 PM
uglavnom se mi prvi sami po sebi pose%emo a tek onda pustimo druge da to rade "za nas". standard.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
08-02-2014, 04:57 PM
(08-02-2014, 04:42 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: uglavnom se mi prvi sami po sebi pose%emo a tek onda pustimo druge da to rade "za nas". standard. Još nešto, recimo ovaj primer: Pre mesec dana sam prilično zakasao sa nekim Motorola barkod skenerima. Kupio sam premium modele (iz skuplje klase). Dva sam uspeo da "upucam" prostim podešavanjem parametara USB-om sa računara. Bootloaderi im takođe loše rešeni. Distributer izvršio reklamaciju, ali "bre" Motorola i to premium model! Proizvod datira još iz 2011. Pa da li do danas nisu stigli da to reše. Itd... Toliko o tome. Zato akcentujem da trebamo više da hvalimo "svoga konja". A ne da ga "pljujemo". |
|
« Next Oldest | Next Newest »
|
Users browsing this thread: 87 Guest(s)