Aerozagađenje

[Zvu]

Društvo, izuzev Šaomi filtera i neizlaska napolje, borite li se na neki drugi način protiv ovoga i kako... ?




  IMG-906eb8117e7a721258005f6838fff332-V.jpg (Size: 843,92 KB / Downloads: 222)

[HomeMadeAudioProject]

neizlaskom na slične platforme 😬 postoji negde tema o ovome, moraću da je pronađem i na neki način povežem. trebaće mi vremena, do tada - 🥺 neka živi tema ...

[Zvu]

Ima tema - Koji prečistač vazduha kupiti - ali nisam našao ništa osim toga.

[Ubledeli]

u dosadasnjem iskustvu sam primetio da se prevashodno pusaci bave kvalitetom vazduha (pogotovo zimi)
ostali su manje zainteresovani ili kupe neki preciscivac, u svakom slucaju ne pominju taj problem

ja licno imam neku nostalgiju prema tom mirisu 'zime', bilo mi je omiljeno doba godine kad sam bio mali.
dans razumem da je to mahom cadj ali i ne izlazim toliko napolje jer sam u medjuvremenu postao zimogrozljiv

[Leonardo]

Podatke i merenja o zagađenosti vazduha daje CH firma koja prodaje kućne prečistače vazduha.
Imam sumnju da zbog izuzetno velikog interesa ovi podaci nisu verodostojni, da ne kažem da nisu istiniti.

[NIXIE]

Bogami napolju smrdi opasno, predveče naročito. Zemun i NBgd dobijaju najviše dima izgleda iz Obrenovca. Vidi se lepo sa Miloša Velikog kad prilazim Bgd da se dim spušta i puzi ka Bgd i Pančevu. Dal naduvavaju podatke nije bitno, zagađenje je enormno. Jedni naduvavaju, drugi ćute i skrivaju, kako kome više odgovara. A Užice, Valjevo itd. tu je baš gadno i nepodnošljivo zimi. Bukvalno se ne može izaći napolje ponekad.

[Zvu]

@Leonardo Ne pratim više na IQair (iako pre jesam). Sada pratim na AQIcn.org

Svakako, ovo što kaže Nixie stoji. Ne mora niko da mi kaže da smo u crvenom kada izađem napolje i osetim onu težinu u vazduhu od zagađenja (prvenstveno dima od uglja i drveta za grejanje).

Za sada koristim Šaomi, imam i dva kompresorska odvlaživača vazduha kako se ne bi vlaga skupljala u kući zbog neprovetravanja. Sinoć smo posle 22 sata u mom kraju ušli u žućkasto-zelenkasto. Otvorim vrata, ne smrdi. Provetrio sam tada i oko 01:00, pred spavanje.

[Boban]

Mi nahebasmo, dok Dragan diše punim plućima

[ddanijel]

Podatke i merenja o zagađenosti vazduha daje CH firma koja prodaje kućne prečistače vazduha.
Imam sumnju da zbog izuzetno velikog interesa ovi podaci nisu verodostojni, da ne kažem da nisu istiniti.

Ako je nekome lakše na dušu da na ovaj način percepira stvarnost može i tako ali činjenično stanje govori samo za sebe.
Par stotina Klimerko uredjaja u SRB nedvosmisleno pokazuju našu realnost kada krene grejna sezona.
Par puta sam dobio pitanje kako to nekad (pre 30-40godina) nije bilo toliko zagadjenje kao danas. Tu postoji par stvari, prva je da su zime bile prilično oštrije i samim tim je dim je brže odlazio u nebo, dok danas ostaje u nižim slojevima. Imam dosta slika gde se vidi sloj dima koji satima stoji u prvih 30m od tla, a iznad cisto.
Druga i opet povezana stvar sa ovim prethodnim, kada je jača zima veća je potreba za energijom tako da su ljudi agresivnije ložili čime se energent kvalitetnije sagori i manje dima generiše. Zatim nekad objekti u većem delu nisu imali izolaciju pa je zbog povećanih termalnih gubitaka iziskivalo više energije što opet dovodi do kvalitenijeg sagorevanja drva i uglja.
Danas većina nas ima solidno izolovane objekte, stolariju koja dihtuje kako valja, potreba za energijom je opala i ovi što i dalje lože to se svodi na tinjanje drva/uglja, temperature u kotlovima izuzuzetno niske, sagorevanje nepotpuno, konstantan dim iz odžaka i sve to uz blagu zimu dovodi do ovakvih zagadjenja, e sad i sve da ne verujem meračima, valjda verujem svojim očima i nosu.

[NIXIE]

Sve to stoji. Ali bilo je zagađeno i pre 40-50god isto gadno, još više se ložilo svuda, manji broj automobila ali opasnih zagađivača, olovni benzin, dizeli koji purnjaju, dvotaktni motori i azbest svuda od kočnica. Ceo život sam u zagađenom vazduhu proveo praktično, samo je leti bilo malo bolje. Po kotlarnicama se ložio mazut, po kućama ugalj, drva, nafta, otpadno motorno ulje i ko zna šta još.  Nismo mi tada bili toiliko ekološki svesni, nit je smelo o tome mnogo da se zbori. Nije bilo ni merenja kao danas, ni društvenih mreža, ni interneta  da nas uzbuni. Ne sećam se bilo kog ekološkog pokreta iz tog doba, sve bi to po zatvorima skončalo. Samo Čeda majku mu božju sa svojim lupetanjem na TV, slikama iz lova na medvede sa Čaušeskom, brojni prepametni drugovi i drugarice sa svojim politbiro recitacijama i zacrtan put u veoma svijetlu budućnost. O ekologiji ni pomena. Kad sam se vraćao s faksa, dobro se sećam pogleda iz Ruzveltove ka bulevaru, one zgrade na nivou prizemlja su bile sive do crne od izduvnih gasova, a prema vrhu sve svetlije i čistije. Mislim da su danas malo svetlije nego tada, ispralo se vremenom to crnilo. Sećam se i crnog sloja čađi na belom snegu, toga nema više jer nema ni snega. Tad su nekako počeli i prvi radovi na metrou u Bgd.

[Leonardo]

Verovatno ste u pravu, brojke su prikazane i u njih ne bi trebalo sumnjati. Ipak je to ozbiljna platforma koja se bavi ekologijom i zdravim uslovima života.
Meni razum nalaže da sumnjam u mnogo informacija koje stižu sa mreže, kao na primer u e-mailove iz Afrike i prodaju električnih ćebadi na rate.
Svakako podržavam inicijativu da ako nekom prečistači i filteri popravljaju životne uslove, treba ih nabaviti.
Opet, ubeđen sam da najviše zagađenja u gradskoj sredini dolazi od SUS motora i izduva.

[NIXIE]

Danas je glavno zagađenje od termoelektrana na ugalj i individualnih ložišta. Pri čemu ovih drugih nema leti, ali potrošnja struje je praktično ista zimi i leti, pa termelektrane purnjaju stalno. Ipak su vozila danas mnogo manje opasna po nas, nego nekad. Imam jedan Šaomi prečistač vazduha, i vrši poso solidno kad zatreba.

[Leonardo]

Evo šta kaže statistika, a da auti žderu ovo malo bednog vazduha više je nego istina. I nisu svi u tehnički ispravnom stanju.
U Beogradu je krajem 2024. godine bilo preko 700.000 registrovanih putničkih automobila, što pokazuje trend rasta u odnosu na prethodne godine, kada je u 2023. bilo oko 687.858, a u 2018. oko 568.305 vozila, ističući saobraćajni kolaps usled konstantnog povećanja broja automobila na ulicama prestonice.
Detaljniji podaci:
2024: Preko 700.000 registrovanih automobila.
2023: 687.858 putničkih automobila.
2018: 568.305 putničkih automobila.
Trend rasta:
Broj automobila u Beogradu raste za oko 2.000 mesečno.
U periodu od 2010. do 2018. godine, broj registrovanih vozila porastao je za blizu 100.000, a potom je za samo četiri godine porastao za još 100.000.

[ddanijel]

Broj automobila je isti i leti i zimi, termoelektrane pumpaju i leti i zimi, a evidentno je da je u toku leta nisko zagadjenje vazduha, a od jeseni kada krene grejna sezona to bude nepodnošljivo. Najgori su prelazni periodi na jesen i u proleće jer nema loženja kako valja nego to se založi, priguši vatra i ostane da tinja onaj ugalj i da dimi. Polupismen svet isto tako ne voli suva drva jer nema adekvatne peći koje dihtuju nego obozavaju da lože polusirova ili sirova drva koja "sporije gore" ne shvatajući da time 30% energije izbace kroz vlagu iz drveta u vidu pare kroz odžak i uz sve to ne sagore kako valja i eto zagadjenja. Imam lep pogled sa prozora potkrovlja gde vidim celu jednu zonu mog grada, propratio sam x puta i svojim očima video da 3-4 kuće sa individualnim ložištima napravi haos iznad cele zone. Naprave dimni tepih koji satima ostaje da pluta.
Stoji naravno da i automobili učestvuju u zagadjenju, industrija, termoelektrane, kotlarnice ali naš primarni problem su na prvom mestu individualna ložišta i tu nema pomoći sem da se za početak ugalj zabrani za individualnu upotrebu.

[Sir Oliver]

U Japanu smeju da se lože drva 3 godine stara. Ima služba koja obilazi, proverava starost i % vlage , izdaje potvrde,....( Mada njima to i ne treba, disciplinovani su i sami vode računa o "odležavanju").

[NIXIE]

Individualna ložišta jesu najveći problem zimi. Kad nema vetra, pobiše nas.