REW je program koji je poznat na forumu, ali su informacije o njemu i saveti, odn. uputstva za korišćenje rasuti po raznim temama, pa zato pokrećem ovu temu.
REW je, kako u njegovom punom nazivu stoji, program za ispitivanje i korekciju akustike prostora u kome se sluša muzika.
Ja se tom temom ne bavim, ali program sadrži jedan od boljih spektralnih analizatora s kojima sam do sada radio i zato je postao standardni deo moje merne opreme.
U besplatnoj verziji može se koristiti samo jedan ADC kanal, za aktiviranje drugog plaća se 100 US$.
ovo za 100 dolara mi je novina. Nisam ga koristio neko vreme.
Pre 2 godine kad mi je baš trebao dual channel, potrosio sam 3 dana mlateci se sa njim, verzija 5.20 i 5.19 su brljavile, prikaze
da je prihvatio asio drajvere, a onda radi skroz blesavo. Pobrka sempling frekvencije , tako da midbas koji radi do 5khz ispadne da ima odziv 10khz i tako neke stvari.
Tek je 5.18 stara verzija radila kako treba, sa impulsnim odzivom.
Ostali modovi rada su verovatno ok, nisam ih testirao.
Pravljen je za usb mikrofone i deluje da nije baš bio oduševljen da ugađa korisnicima sa dual channel line in.
Nadam se da je bar doterao sve u red sa dual channel-om u novim verzijama, kad ih već naplaćuje.
Kao prvo, treba kalibrisati audio interfejs, pri čemu postoje dve varijante:
Imamo poverenje u linearnost BP ADC-a: tada vršimo kalibraciju u jednoj tački, napr. na 1kHz tako što AC voltmetrom proverimo napon izvora kalibracionog signala već spojenog sa ADC-om, uključimo "Levels" u REW, notiramo izmerenu vrednost i na osnovu toga izračunamo FS. Taj FS unesemo u rubriku "FS sine Vrms" u RTA i time je kalibracija završena.
Hoćemo kalibracioni BP u celom frekv. opsegu od interesa: izvor signala povezati direktno sa ADC-om (loopback), postaviti željeni nivo (v. uputstvo u REW), proveriti taj napon AC voltmetrom, a zatim u "Preferences" izvršiti "Calibrate soundcard...". Kada je merenje (sweep) završeno, kliknuti na "Make cal file...", upisati na disk i tada to merenje automatski postaje kalibracija.
Za demonstraciju, uzeo sam korektor BP-a mojih zvučnika (NuLine-32), koji ima mogućnost kontinualnog obaranja odn. izdizanja amplitude od 0 do 6dB od 50 do 20000Hz i uradio kalibraciju na maksimalno oborenom BP, tj. -6dB na 20kHz.
To je drastičan slučaj jer pri merenju zvučnika hoćemo maksimalno linearnu pobudu, ali se ovde radi o dokazu metode.
Ljubičasta linija u prilogu je BP izmeren pod tim uslovima gde se jasno vidi pad amplitude u BP.
Koristeći to merenje kao kalibracioni podatak izmerio sam isti DUT. Očekivani rezultat je horizontalna linija jer kalibracija kompenzuje taj pad, odn. BP DUT-a, i taj rezultat je i ostvaren.
Prilog pokazuje samo amplitudnu karakteristiku, a u konkretnom slučaju faza poprilično varira. To je za očekivanje jer se radi o filterima (boja tona) koji nemaju konstantnu fazu u celom frekv. opsegu.
Međutim, pojačavači snage u opštem slučaju imaju visoku graničnu frekvenciju, pa je faza u čujnom opsegu praktično konstantna.
Hvala Braco, kao što rekoh ceo lanac je u mom slučaju izkalibrisan. Nisam morao za Scarlett 2i2 da pravim fajl ali i to sam uradio. Pojačalo ide preko Direct ulaza, ne prolazi kroz preamp....
Jedno upozorenje: pri izboru spektralnog okvira (window) ignorisati Dolph-Chebyshev 150 jer daje krajnje nepouzdane rezultate.
U prilogu je rezultat serije od 10 merenja s tim okvirom pri preklapanju od 75% - vidimo da prag šuma varira od -151 do -162dBFS, a ni jedna od tih vrednosti ne odgovara tačnom rezultatu od nekih -170dBFS.
Očekivani rezultat je jedan deblji trag u kome je svih 10 spektara.
Svi ostali okviri u REW daju stabilne i konzistentne rezultate (drugi prilog).
Za rutinsku upotrebu preporučujem Blackman-Harris 7 sa preklapanjem od 87,5%.
Reklamirao sam ovo kod autora, ali on ne smatra da se radi o grešci ("This is how windows work"), što mi je u najmanju ruku vrlo čudno.
Interni tokovi podataka i aritmetika u REW zasnivaju se na 32-bitnim realnim brojevima, što daje preciznost od 7 do 8 cifara.
Prevedeno u celobrojni (integer) format, to daje rezoluciju od 25 bita, što je u najvećem broju primena dovoljno.
Međutim, kada se priđe harmonicima u blizini -150dBc, što danas više nije retkost, počinju u spektru da se pojavljuju artefakti kojih u signalu nema, već su rezultat gomilanja malih grešaka tokom brojnih numeričkih operacija u 32-bitnom formatu.
Za ilustraciju, Matlab odavno sve radi u 64-bitnom formatu.
Za ilustraciju, ovde su rezultati merenja THD konvertora SE/Diff sa OPA862 pomoću REW i MultiTone, koji je programiran u 64-bitnom formatu (prvi prilog).
Pri naponu od 4Vrms na izlazu iz OPA862 vidi se čist spektar uzastopnih harmonika, a na kraju su još dve linije (na oko 21 i 23kHz) čije poreklo nije poznato.
REW ima mogućnost izvođenja DFT sa 64 bita (u RTA -> Settings (zupčanik) -> Appearance -> Use 64-bit FFT) i na drugom prilogu se jasno vidi razlika između te dve rezolucije.
Spektri daju bliske numeričke rezultate (THD itd.) i u normalnom prikazu se poklapaju, ali je gornji pun "iglica" za koje bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti da dolaze iz merenog uređaja .
Donji spektar je potpuno čist, kao i kod MT, i pokazuje takođe obe neharmonijske komponente na 21 i 23kHz.
Prema tome, kada u REW dobijete "čupav" spektar, uporedite ga sa onim koji se dobija 64-bitnim formatom.
Pri spektralnoj analizi, koristeći 64-bitni FFT u REW, dobijamo iste rezultate s izuzetkom šuma u REW/RTA koji nije uvek tačan (MT se bolje slaže s proračunom koji napravim manuelno).
S druge strane, MT ne omogućava poređenje više merenja, izmereni spektar se može upisati na disk samo u formatu CSV i nedostaje mu mnogo toga što jedan program čini softverskim mernim sistemom.
Sve u svemu, REW je danas vrh besplatnih aplikacija za merenja u audio tehnici, a i šire.
MT je odličan ako ti treba jedno merenje koje sačuvaš kao .PNG, a ja ga uglavnom koristim za proveru rezultata koje mi daje REW.
MultiTone ima još jedno ograničenje: ne može se koristiti za merenje THD pomoću eiliminacionog (notch) filtera.
Jednostavno, on nije u stanju da izdvoji oslabljenu pobudnu frekvenciju i zatim odredi harmonike.
01-26-2024, 08:00 PM (This post was last modified: 01-26-2024, 08:02 PM by Braca.)
Kada studiramo podatke o nelinearnim izobličenjima op-ampova skoro uvek nalazimo dijagrame THD+N u funkciji frekvencije, odn. izlaznog nivoa.
Uz pomoć dobrog D/A i A/D konvertora to možemo da uradimo i sami, koristeći pri tom odg. programe.
Ovde su uporedni rezultati merenja nelinearnosti mog pretvarača SE/Diff sa OPA2156 pomoću REW i MultiTone.
Opterećenje je 1,8k po grani (ulazni otpor A/D konvertora).
Za ovo merenje REW/RTA se mora postaviti na dBc, deaktivirati "Manual fundamental" u "Distortion settings" i na panelu "Stepped sine" izabrati opseg merenja i FFT parametre.
Kod mene je opseg od -80 do -1dBFS sa korakom od -3dB, a FFT je uobičajen (512k, Blackman-Harris 7), samo je broj osrednjavanja smanjen na 16.
Da bi merenje išlo brže, takt je bio 192kHz.
Rezultat je u prvom prilogu: donja linija je prag šuma, srednja THD+N, a najviša THD. Taj rezultat se vidi u na glavnom panelu REW tek po završetku merenja, dok RTA prikazuje trenutne rezultate kao dBFS (drugi prilog). Tu vidimo da je THD, iskazan kao dBFS, konstantan, ali pošto pobudni signal kontinualno raste, THD u dBc je na početku visok, a zatim monotono opada.
MultiTone sadrži ovo merenje kao predefinisanu proceduru koja se izabere u meniju "Preset".
Rezultat je u trećem prilogu i može se zaključiti da je praktično isti kao i onaj dobijen pomoću REW.
Oba rezultata pokazuju blago pogoršanje THD između -45 i -15dBFS, ali to nije nelinearnost merennog sklopa, već naveliko diskutovana "THD grba" (ESS hump) A/D čipa ESS9038Q2M, napr. ovde: https://www.audiosciencereview.com/forum...xd1.10502/
KOd mene nije toliko izražena kao u slikama na linku jer nisam koristio isti test, a između periferija postoji i dodatna elektronika (SE/Diff konvertor).
Gore pomenuti porast nelinearnosti kod ESS9038Q2M pri porastu izlaznog nivoa najbolje se vidi na testu intermodulacije, ali prvo da se izvinim za grešku u prethodnom pisaniju: ESS9038Q2M je DAC čip, a ne ADC.
U naredna dva priloga su rezultati intermodulacionog testa po standardu SMPTE (60Hz/7kHz, odnos amplituda 4:1), izvedenog u zatvorenoj petlji sa Topping D10b i Cosmos-om), koristeći MT i REW.
Oba spektra pokazuju da se počev od oko -50dB nagib linije IMD odvaja od očekivane prave linije koja sledi prag šuma, a vraća se negde oko nivoa od -20dB.
Gornja linija na oba dijagrama predstavlja THD+N, pri čemu je rezultat REW prilično pesimističan u odnosu na MT.
U REW odavno postoji problem s određivanjem integralnog šuma, tj. ukupne RMS vrednosti šuma u datom frekventnom intervalu - ja sam jednom reklamirao i samo delimično je popravljeno.
Nagli skok IMD na REW spektru je rezultat klipovanja - trebalo je da ograničim maksimalni nivo na 1dB niže.
Postavlja se pitanje da li ta "grba" ima uticaja na kvalitet zvuka.
Moje iskustvo u dosadašnjem korišćenju T10Ds je pozitivno: to je do sada najbolji DAC koji sam ikad slušao s kvalitetnim materijalom, kako u PCM tako i u DSD formatu.
.