Solarni paneli - diskusija

[branko tod]

Да би цела прича има реалне основе треба пронаћи прецизно колика количина
енергије пристиже на Земљу по месецима и данима у току целе године.
У овом тренутку, у 14.30, 13 Септембра је 480 W/m2. Око 12 је било око 580 W/m2.
У 8,30 је 200 W/m2. А у подне лети то иде до 1000 W/m2.
Нормално, то су вредности под оптималним углом, а важно је и питање колики
је фактор искоришћења панела.
Код електричних панела тај фактор износи само од 16-20%.

[Millan]

Kao što branko tod reče, maksimalna energija Sunca emitovana na horizontalnu površinu je 1000 W/m2. Ta je brojka veoma bitna jer solarni paneli (dakle, proizvodnja električne energije) se deklarišu na osnovu tog podatka. Solarni paneli se prave od dve vrste solarnih ćelija: polikristalnih i monokristalnih. Prvim je efikasnost oko 14-16%, a drugim 18-20%. Ali pri temperaturi panela od 25°C. Dakle, kad vidite solarni panel površine 1m2 i kad vam prodavac kaže da je njegov kapacitet 180-200 W, znajte da su do tog podatka došli tako što su površinu panela pomnožili sa 18-20% efikasnosti monokristalnih solarnih ćelija, a ne na osnovu realnih merenja. Zašto je to lažan podatak? Pa zbog ovih 25°C temperature solarne ćelije. Osunčanost od 1000 W/m2 je veoma retka (mislim na BG) i možda se godišnje dešava tokom 10 ili 20 časova. Tad je temperatura vazduha preko 30-35°C, a temperatura solarne ćelije je sigurno preko 50°C. To su oni dani kad se topi asfalt pod nama, i apsolutno je nemoguće ostvariti temperaturu solarne ćelije od 25°C kad ona ima maksimalno deklarisanu efikasnost od 18-20%. Ne znam tačno jer nisam merio, ali čak i u tim trenucima maksimalne osunčanosti, nije za očekivati više od 150W snage panela od 1m2. A i to je samo par desetaka sati tokom godine.
Možda ste primetili u ranije postavljenom prilogu o navodnjavanju i napajanju pumpe od 4KW sa solarnim sistemom kapaciteta 10kW, da su oni dobijali nekih 5-6kW tokom nekih 6 sati. Taj je sistem verovatno imao nazivni kapacitet od 10kW sračunat na gore opisani način, dok su mu realni kapaciteti verovatno osetno manji, recimo negde oko 7 kW. Ali ni to nije loše, ako nemate izbora, tj neku električnu banderu blizu vašeg imanja. A ako je imate, preskočite solarne panele, jer je sistem veoma skup. Ovi što su navodnjavali su još i dobro prošli, jer oni koriste sistem za navodnjavanje tokom 6 sati najveće osunčanosti. A šta bi bilo da im treba struja ujutro, naveče ili tokom noći? Niko ih nije pitao zašto zalivaju po najjačem suncu, a ne tokom noći, pred zoru, kad je zalivanje najefikasnije? Zato što bi morali da imaju sistem akumulatora (baterija) kapaciteta od minimum 6 sati x 4KW = 24 kWh. A solarni akumulatori tog kapaciteta koštaju jedno malo bogatstvo (blizu 10 000€), a i ne traju dugo. A solarni paneli su kupljeni za pola tog novca. Dakle, ljudi nisu imali izbora: koriste sunce kad je najjače i kad mogu da dobiju dovoljno struje za svoju pumpu od 4Kw tokom 6 sati. Dobijenu struju šalju direktno pumpi i ona radi svoj posao. Kad proizvodnja padne ispod 4kW, onda se automatski isključi pumpa i ostatak dana se ne koristi sunčeva energija, jer nemaju gde sa njom. Dakle, oni mesečno proizvedu i iskoriste 6x4x30=720kWh, a to trenutno košta (EPSov kalkulator) nešto preko 7000 dinara. Recimo da sistem za navodnjavanje koriste tokom 6 meseci godišnje, što daje 42000 dinara, odnosno 350-360 evra godišnje. A u instaliranje solarnog sistema su, recimo potrošili 10000 evra, koji se otplaćuju sa manje od 400 evra godišnje. Dakle, neće im se isplatiti ni za 50 godina, čak i da solarne ćelije i ostatak opreme mogu da dožive tako duboku starost, što ne mogu ni izbliza. Dakle, sistem dobar samo ako nemate blizu neku el. banderu...

[branko tod]

Са пољопривредом је мало тежи проблем. Још док сам се ја бавио којекаквим
узгојима биљака, прикључак и потрошња су били папрено скупи. Имам утисак
да је за ситну боранију и даље исто.
Наиме, то се третира као "Привремена потрошња-директно мерење на постојећем
стубу". Цене самог киловата нису високе, 7,7 дин виша тарифа и 2,5 дин нижа.
Али, увек има неко али, обрачунска снага, која је за домаћинства 52 динара за
ово мерење износи само 950 динара по киловату. А ако мало пробијеш потрошњу
скаче на тричавих 1900 динара. Обрачунска снака за домаћинства је обично око
15 киловата. Нормално, ту је и мерење и наплата и реактивне енергије, а ту је и
прикључак од добрих 1000 евра.

http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Docume...i%20RS.pdf

http://elektrodistribucija.rs/cenovnici/Privremeni.pdf

[gorankg]

Са пољопривредом је мало тежи проблем. Још док сам се ја бавио којекаквим
узгојима биљака, прикључак и потрошња су били папрено скупи. Имам утисак
да је за ситну боранију и даље исто.

Tu je mnogo važan i izbor useva. Boranija i ovaj zeleniš sa pijace slabo vraćaju uloženo, al' što ima biljka ...  
Izvini Bane, nisam izdržao a i mnogo smo ga izmračili. Propašće ova državna akcija oko solarnih panela.

[branko tod]

Ја сам мојим текстом подржао примену соларних система
у пољопривреди. За цену прикључка може да се направи
мањи соларни систем за заливање који мобилан и лако се
преноси на нову локацију.
Што се твог предлога за повећање приноса најисплативији
је међуредни систем садње различитих култура:

https://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/uCr...AuQAgaEwBQ

[ddanijel]

Za cenu solarnog sistema od 10kw ne znam koliko benzina moze da se kupi, ali sigurno jako puno, i moze da se zaliva nocu ili po potrebi.

https://www.youtube.com/watch?v=61jiNT7pXic

[branko tod]

Da ne bi ja branio solarne panele, a drugi ih napadali moramo malo dublje da pogledamo ceo problem. U Srbiji je je cena struje niska u odnosu na Evropu, i za ocekivati je da ode uzbrdo u nekom doglednom periodu 100% u malim skokovima.
Mislim da ce i nocna tarifa sa 1:4 otici na 1:2, ali o tom potom.
Prvo da odgovorim Danijelu. Ti si delimicno u pravu. Solarna elektrana od 10 kW kosta 9-10 hiljada evra. Za taj iznos moze da se kupi i doveze na njivu oko 5000 litara goriva, jer postoje i troskovi prevoza, ljudi i td koji se ubacuju u cenu goriva.  Ako uzmemo da ta moto pumpa trosi 3,5 l/h dobijamo da ce na to gorivo moci da se zaliva oko 1500 sati i nema vise. Ako se zaliva 6 sati dnevno, moze se ocekivati da ce se gorivo potrositi za 2 do 3 godine. I nema ga vise, dok su paneli jos uvek tu osim ako ih neko nije ukrao. Ako je vek panela 10 godina dobijamo da je solarno zalivanje tri puta jeftinije.
Evo sada jednog interensantnog grafikona sa Vikipedije:


Vrlo lepo se vidi da solarni paneli najjeftiniji izvor elektricne energije. Pogledajte i ovo:



Sada vrsim digresiju i kacim dve slike, jednu Taj Mahala i drugu Beograda





Slika Taj Mahala se sastoji iz dva dela, propagandnog i realnog. Beograd je realan.

A sada se javlja esencialni problem: 
Sep. 12, 2020 ----------- 411.03 ppm CO2
Sep. 12, 2020 ----------- 413.08 ppm CO2

https://www.co2.earth/daily-co2
https://gml.noaa.gov/webdata/ccgg/trends..._trend.png

Nivo ugljendioksida nezadrzivo raste i upotreba solarnih panela mozda to moze da malo smanji:



__________________________________________________________________________
Da ne bih sada dodatno objasnavao koji je ustvari problem sa CO2, na vama je da odlucite da li cete da u ovom forumu koji se bavi elektronikom podrzite i borbu protiv globalnog porasta CO2, a time i produzenja opstanka ljudi. Onda mozemo da se pozabavimo i sa nivoom CO2.

[progster]

Konačno da se pomene i ekologija, a ne samo ekonomija.

[Millan]

U poslednje vreme se dosta pričalo i o proizvodnji CO2 tokom pravljenja solarnih ćelija (uglavnom u Kini). Pošto se oni prave dominantno od silicijuma, za kog je potrebno dosta toplote da se oblikuje, velika količina CO2 ode u atmosferu, jer se struja u Kini dominantno dobija od uglja. Trenutno nekih 58% električne energije u Kini je iz uglja, iako Kina ima stopu smanjenja tog procenta u iznosu 1% godišnje, što izgleda zanemarljivo, ali nije. Kina je najveći emiter na svetu CO2 u atmosferu (SAD su druge, Indija treća) i taj 1% manje godišnje mnogo znači.
Elem, stručnjaci procenjuju da se taj CO2 što se emituje tokom proizvodnje solarnih ćelija, nadoknadi nakon 3 godine upotrebe tih ćelija, tj. proizvodnjom struje sa nultim ugljeničnim otiskom (carbon print), tako da se ostalih 20-ak godina života ćelija dobija apsolutno čista el. energija. Istini za volju, iz godine u godinu sve manje, jer ćelije postepeno smanjuju svoju efikasnost, ali ipak je to korisno. Jedini je problem što je to i dalje skupa oprema. Naučnici kažu da je maksimalna teorijska iskoristivost ovih ćelija negde oko 29%, čemu ćemo se približiti u budućnosti, a nadam se i smanjiti trošak njihove proizvodnje. Kad jednog dana se trenutna cena ćelija prepolovi, a cena struje poraste, verovatno će biti isplativa proizvodnja el. energije putem solarnih panela.
Ali do tada, ne. Pogotovu kad država nudi da proizvodnja struje na taj način nama bude plaćana po tržišnim cenama, a dok odabrano društvo sponzora vladajućih stranki bude privilegovano da za isti posao dobija 2,5 puta više, moje mišljenje je da ne treba ulaziti u deal sa takvim. Čak i zvanično ime te skupine - "povlašćeni proizvođači" - govori gde je običan narod u toj priči. On je na drugoj strani računa za struju, gde se pored svih poreza i akciza, nalazi i naknada koju građani plaćaju povlašćenim da oni ostvare solidnu zaradu...

[elektropionir]

Mislim da vecina informacija ovdje uglavnom pokazuje da solarni paneli imaju problem jeftine struje u Srbiji i Bosni. Medjutim u zapadnoj evropi situacija je mnogo povoljnija za solarne panele.
Ja i supruga trosimo vise od 1500e godisnje na struju (oko 300tinjak kwh/mjesecno) i ko zna koliko jos na grijanje, nemamo velikih potrosaca osim bojlera i ves masine. Takodjer nemamo posebno veliki stan.
Sistem koji proizvodi godisnje projecno 2kW tokom 6 sati osuncanosti dnevno bi bio vise nego dovoljan da zadovolji sve nase potrebe. Ovakav sistem bi se isplatio za svega 2-3 godine rada, i bio relativno jeftin za ugradnju.

[Millan]

Mislim da vecina informacija ovdje uglavnom pokazuje da solarni paneli imaju problem jeftine struje u Srbiji i Bosni. Medjutim u zapadnoj evropi situacija je mnogo povoljnija za solarne panele.
Ja i supruga trosimo vise od 1500e godisnje na struju (oko 300tinjak kwh/mjesecno) i ko zna koliko jos na grijanje, nemamo velikih potrosaca osim bojlera i ves masine. Takodjer nemamo posebno veliki stan.
Sistem koji proizvodi godisnje projecno 2kW tokom 6 sati osuncanosti dnevno bi bio vise nego dovoljan da zadovolji sve nase potrebe. Ovakav sistem bi se isplatio za svega 2-3 godine rada, i bio relativno jeftin za ugradnju.

Imati jeftinu struju nije problem, čak je i poželjno. Problem u Srbiji je što solarnu struju koju obični građani proizvedu prodaju EPS-u za nekih 9-10 dinara, a ako ih proizvedu "povlašćeni proizvođači" onda oni dobijaju 25 dinara po kWh (tzv. fid-in tarifa, koja je dotirana od svih građana-potrošača električne energije)...
Sa druge strane, ako vi trošite 1500€ za nekih 3500kWh godišnje, to je cena od 43 eurocenta po kWh. Mislim da ni u Danskoj nije toliko velika cena kWh? U svakom slučaju, pri ceni struje većoj od 30 eurocenti, sigurno bi se isplatilo dobijati struju putem solarnih panela i po toj ceni je prodavati elektro-distribuciji, jer je cena solarnih instalacija ista i kod tebe i kod nas. U stvari, sigurno je kod vas i jeftinije, jer tvoja država sigurno daje ozbiljne olakšice za takvu investiciju...

[ddanijel]

Mislim da vecina informacija ovdje uglavnom pokazuje da solarni paneli imaju problem jeftine struje u Srbiji i Bosni. Medjutim u zapadnoj evropi situacija je mnogo povoljnija za solarne panele.
Ja i supruga trosimo vise od 1500e godisnje na struju (oko 300tinjak kwh/mjesecno) i ko zna koliko jos na grijanje, nemamo velikih potrosaca osim bojlera i ves masine. Takodjer nemamo posebno veliki stan.
Sistem koji proizvodi godisnje projecno 2kW tokom 6 sati osuncanosti dnevno bi bio vise nego dovoljan da zadovolji sve nase potrebe. Ovakav sistem bi se isplatio za svega 2-3 godine rada, i bio relativno jeftin za ugradnju.

Napravi analizu i matematiku pa da vidimo na koji nacin bi se isplatilo za 2-3 godine, posto je meni to neverovatno ali bih rado cuo argumente potkrepljene cinjenicama i prostom matematikom.
Cena kilowata ni u evropi nije velika, problem su ostali troskovi koji su prisutni u racunu i koje automatski imas cim imas i elektro prikljucak.
Ne postoji opcija da se otkacis sa elektrodistributivne mreze jer bi to znacilo da si potpuno zavistan od solarnih panela i u tom slucaju bi morao da investiras u akumulatore i u tom slucaju dolazis u zonu koja nikad nije isplativa i ovo ti pricam sa iskustvom iz prve ruke jer imam drugara koji od 2012-te godine zivi u sumi. Izvor struje su mu paneli 300W i hidrogenerator na potoku od 100W i 12v 300Ah u akumulatorima i znam za ovih 9 godina kakve je sve muke prosao i koliko puta su akumulatori do sad menjani. U toj prici ne postoji nikakva matematika isplativosti, ali on ne zeli da dovuce struju sebi (iako moze) ali to je vec duga prica zasto se odlucio na takav potez. Da ne pricam kada dodje januar gde najcesce zaledi potok i ceo sistem, a sunca u tom periodu gotovo da nema.
Znaci da sumiram najkrace sto moze, da bi ti izbegao akumulatore morao bi da budes nakacen na elektromrezu i viskove da vracas nazad toj mrezi, tj. uslovno receno da im prodajes visak svoje struje, zapravo da koristis preko noci ono sto si imao viska preko dana. Na ovaj nacin nisi oslobodjen placanja raznih gluposti u racunu koji taj tvoj racun i zapravo i cine tako velikim. Da ne bih pisao bez argumenata evo trenutnog stanja oko cene struje u EU:
https://strom-report.de/electricity-prices-europe/

Kao sto se vidi najskuplja je Nemacka sa cenom 30centi po kw, ali na nivou Evrope srednja cena je 21cent/kw . Kada bi sistem mogao da se isplati za 3 godine kao sto si pomenuo ne bi zemlje evrope davale subvencije 50% na opremu, a informacije kazu da i sa tim subvencijama period otplate je u najoptimisticnijem proracunu 10godina.

[branko tod]

Tata, zasto Mesec i zvezde sijaju samo nocu?
Zato, sine, sto je struja jeftinija nocu.

[elektropionir]

Mislim da vecina informacija ovdje uglavnom pokazuje da solarni paneli imaju problem jeftine struje u Srbiji i Bosni. Medjutim u zapadnoj evropi situacija je mnogo povoljnija za solarne panele.
Ja i supruga trosimo vise od 1500e godisnje na struju (oko 300tinjak kwh/mjesecno) i ko zna koliko jos na grijanje, nemamo velikih potrosaca osim bojlera i ves masine. Takodjer nemamo posebno veliki stan.
Sistem koji proizvodi godisnje projecno 2kW tokom 6 sati osuncanosti dnevno bi bio vise nego dovoljan da zadovolji sve nase potrebe. Ovakav sistem bi se isplatio za svega 2-3 godine rada, i bio relativno jeftin za ugradnju.

Napravi analizu i matematiku pa da vidimo na koji nacin bi se isplatilo za 2-3 godine, posto je meni to neverovatno ali bih rado cuo argumente potkrepljene cinjenicama i prostom matematikom.
Cena kilowata ni u evropi nije velika, problem su ostali troskovi koji su prisutni u racunu i koje automatski imas cim imas i elektro prikljucak.
Ne postoji opcija da se otkacis sa elektrodistributivne mreze jer bi to znacilo da si potpuno zavistan od solarnih panela i u tom slucaju bi morao da investiras u akumulatore i u tom slucaju dolazis u zonu koja nikad nije isplativa i ovo ti pricam sa iskustvom iz prve ruke jer imam drugara koji od 2012-te godine zivi u sumi. Izvor struje su mu paneli 300W i hidrogenerator  na potoku od 100W i 12v 300Ah u akumulatorima i znam za ovih 9 godina kakve je sve muke prosao i koliko puta su akumulatori do sad menjani. U toj prici ne postoji nikakva matematika isplativosti, ali on ne zeli da dovuce struju sebi (iako moze) ali to je vec duga prica zasto se odlucio na takav potez. Da ne pricam kada dodje januar gde najcesce zaledi potok i ceo sistem, a sunca u tom periodu gotovo da nema.
Znaci da sumiram najkrace sto moze, da bi ti izbegao akumulatore morao bi da budes nakacen na elektromrezu i viskove da vracas nazad toj mrezi, tj. uslovno receno da im prodajes visak svoje struje, zapravo da koristis preko noci ono sto si imao viska preko dana. Na ovaj nacin nisi oslobodjen placanja raznih gluposti u racunu koji taj tvoj racun i zapravo i cine tako velikim. Da ne bih pisao bez argumenata evo trenutnog stanja oko cene struje u EU:
https://strom-report.de/electricity-prices-europe/

Kao sto se vidi najskuplja je Nemacka sa cenom 30centi po kw, ali na nivou Evrope srednja cena je 21cent/kw . Kada bi sistem mogao da se isplati za 3 godine kao sto si pomenuo ne bi zemlje evrope davale subvencije 50% na opremu, a informacije kazu da i sa tim subvencijama period otplate je u najoptimisticnijem proracunu 10godina.

To sto ja volim da diskutujem iz pozicije neznanja me ne sprijecava da imam misljenje o stvarima. 

OK, salu na stranu.. Struja je poprilicno skupa u Minhenu gdje ja zivim. Ne mogu sada da trazim racune po mraku, ali vidim na stranici gradske elektrodistribucije da procjena kostanja 3500kwh kosta oko 1200e. Mi placamo malo vise ali moguce da i trosimo malo vise.
Znam da je godisnja cijena 1500eura i da je cijena struje rasla znacajno zadnjih nekoliko godina. I rasti ce jos vise porastom prodaje elektricnih automobila.
Moja pretpostavka je da prosjecno imamo 6 sati sunca dnevno i da instalacija daje 2kw tokom tih sati svaki dan u godini, to izadje na 4380kwh proizvedenih.
Koliki sistem treba instalirati da se ovo postigne? 3,4,10kw nazivne snage? Nemam pojma! Nemam solarne panele. 
Mozda neko sa iskustvom moze na ovo da odgovori.

Po informacijama koje je napisao Millan nekoliko postova prije 10kwh je priblizno 10k eura. 
Ukoliko je pocetni kapital 4500eura ili 3 godisnja raucna, mozemo 2000 Eura potrositi na 2kw panele a ostatak od 2500 eura na elektroniku, dozvole, montazu jer i to kosta, ipak ne vjerujem da su 2-4kw inverteri tako skupi.

Uglavnom, citao sam prije par godina da se ljudi i u Njemackoj zale na jako niske feed in tarife, ali i pored toga jako mnogo kuca ima panele na krovu. Cak i ukoliko je break even za 7-8 godina ljudi investiraju znajuci da paneli mogu da funkcionisu 20tak godina i da ce struja samo da poskupljuje.

[NIXIE]

Pretpostavljam da će sva ta oprema pojeftiniti kad počne masovno da se uvozi i ugrađuje.  Za to vreme sa zebnjom očekujemo zimu i udare zagađenja po našim plućima.

[Leonardo]

Zašto se nešto više nije uradilo na razvoju rešenja solarnog kolektora ovog našeg inženjera? Izvanredno rešenje za akumulaciju i grejanje sa pristojnim stepenom uštede el. en.
Priča je stara 15. god. i do sada je moglo da se izvede barem 1-2 projekta za manji grad u Srbiji, gde je kritično stanje zagađenja. Kamo sreće da se svi gradovi ovako dogrevaju.
Domaći je proizvod pa nije dovoljno fensi i zanimljiv za uvoznike, šta li?

https://youtu.be/-HqHmobgLXc

[Millan]

Pa, što se tiče ovog "genija", dosta se pričalo i pisalo o ovakvim stručnjacima. Verovatno će neki mašinac (a među nama imamo i doktora mašinstva) bolje objasniti mane ovog sistema od mene, građevinskog inženjera ("mediokritet", što bi rekla g-đa Nikolajević u "Pozorištu u kući"), ali je evidentan nedostatak konkretnih brojeva, tj procenata u ovoj priči.
- On reče da koncentrator ima prečnik od 10m i da ima snagu od 60kW. Površina tolikog kruga je 78,5m2, što znači da pri maksimalnoj osunčanosti od 1000W/m2 ima iskoristivost od 76,4%. Naučnici koji su se bavili efikasnošću ovakvih naprava, kojih ima širom sveta i koje savršeno funkcionišu, kažu da je za takvo nešto potrebno da temperatura na izlazu bude nekoliko hiljada stepeni, te da koncentracija sunčevih zraka bude nekoliko hiljada puta, itd. Od svega toga, prof. Petrović nam je rekao samo da u rezervoaru toplote on ima 900°C. Nigde nije rekao, koliko dugo se ta temperatura zadrži, kako je ostvario prijem tolike temperature, da li tu ima istopljene soli, koja se obično koristi u sličnim situacijama. Jedino je pričao da se sve to može sačuvati do zime, pa onda koristiti za grejanje. Nikad nije rekao nijedan procenat efikasnosti, što me ostavlja veoma sumnjičavim.
- "Moj sistem isto daje zimi i leti". Ovakvu budalaštinu ne treba komentarisati. On je to objasnio činjenicom da se koncentrator rotira po 3 ose: azimutu i elevaciji??? A to što u decembru imamo 4-5 puta manje sunčeve energije nego u julu, to profesor nije uzeo u obzir. Nijednom nije rekao koliko godišnje dobije toplotne energije za grejanje ili koliko se struje može time proizvesti.
- "Energija se može uskladištiti u baterije kapaciteta 20kW". Sa kapacitetom od 20kWh u baterijama ne može se grejati ni kuća od 100m2. Ako se svakog novog dana totalno ispražnjene baterije napune na 100%, to je nekih 600kWh energije za grejanje mesečno. Vrlo malo za nekog ko tvrdi da mogu gradovi da se greju njegovim koncentratorom. On je čak pominjao nekih 5400m2, što je još jedna nebuloza.
Itd, itd...
Nije ni čudo što ni za 15 godina nije uspeo da proda svoj patent nikome. Da je to ekonomski isplativo, ne bi se on žalio na činjenicu da je sve spremno, ali da se čeka na pare za investiciju. A ona priča o Kosti i Vajfertu, kako je Srbija bila zadnja zemlja koja je uvela telefon, takođe je nekompletna. Srbija je među prvima uvela telefon (7 godina nakon otkrića) i za to je zaslužan Teslin prijatelj Panta Mihajlović, ali je nastao problem kad se stiglo do pretplatničkog broja 13, zna se iz kojih razloga. I tako je krajem 19-og veka Beograd imao samo 30-ak pretplatnika - uglavnom za vladine ustanove, naravno po jedan. A i taj nesretni broj 13 je dodeljen gradskoj klanici

[branko tod]

Milane, covek o kome tako govoris je iz Kragujevca. Valjda ga zna
neko, pitajte. Ne branim ga, ja sam davno gledao taj prilog na TV-u,
i bio sam malo skeptican iz istih razloga koje navodis i ti.
Ali izgleda da ipak on ima neka znanja, sto mogu da komentarisu
samo ljudi koji su upoznati sa njegovim radom:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0...0%B8%D1%9B

Evo ozbiljne  "Concentrated solar power"


https://en.wikipedia.org/wiki/Concentrated_solar_power
https://en.wikipedia.org/wiki/PS10_solar_power_plant

Pisem ustvari zbog price o telefonu, jer je ono sto je Petrovic pricao
potpuno tacno. Prvo je rekao da je procitao clanak u nekim novinama,
a posle je ispricao pricu koja se mota na internetu.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2...n-u-srbiji

I pise da je prvi telefon uveden vec posle 7 godina od  pronalaska, ali
da li je mozda pravilnije reci tek 7 godina od pronalaska.
Sidnej je 1882 godine imao 32 telefona, a na kraju sveta je.

[ddanijel]

To sto ga ima na wikipediji ne znaci bas previse, pogotovu informacije koje su date nisu relevantne kao sto je npr:
"Пречник концентратора у Бадњевцу је 13, а пречник и висина акумулатора су осам метара. Енергана ове величине способна је да произведе струју и топлу воду за 60 станова површине од по 50 метара квадратних"
Ovakvi podaci nisu relevantni jer se ne zna kakvi su stanovi, sa kojim nivoom izolacije, drugo ako su vec isli na tu "kartu" prostim recnikom za prost narod nije navedeno koji vremenski period je "sposobno" da proizvede struju i toplu vodu . Nije nesto velik problem koncentrator, ono sto mene zanima je kakav izolator se koristi koji je sposoban da trpi 900c, i koji faktor propusnosti ima. Opcija da se leti akumulira i da to ostane akumulirano do zime nesto mi ne deluje moguce.

[branko tod]

Hajde da se dogovorimo da nezagadjujemo temu sa prepucavanjem o jednom projektu.
Necu da branim tu pricu, nisam je ni ja postavio, ali dajte ipak malo tolerancije u celoj
temi. Koncentratori energije su tvrd orah i u svetu ih nema puno. Ima ih koji rade kao
ekonomski proizvodjaci struje, ali sam nasao podarak za jednu centralu koji svaki
proizvedeni kW kosta 14 dolarskih centi.
Pa kakvi su stanovi u pitanju, prosecni. Ti jedes meso, ja kupus, mi jedemo sarmu.
Sve trpi statistika.
Izolacije postoje, imas da je kupis i kod nas. Ja sam je kupio za 700C po ceni od 800
dinara za 0,6m2. Izolacija za TA peci. Postoji i aerogel, a i vakum, i to su skoro savrsene
izolacije, ali sam siguran da nisu ubacene u sporni sistem, jer su novijeg datuma.
U tim elektranama svasta akumulira energiju, temperature idu od 300 do 1400 C, ali
ni jedna po onome sto sam nasao ne drzi ozbiljne kolicine energije duze od 12 sati.
Prema tome, da zatvorimo ovu raspravu.