03-05-2020, 04:25 PM (This post was last modified: 03-05-2020, 04:27 PM by nik.)
@ddaniel
Imam trafo 500VA 2x24V/10A sec. iz nekadašnje Hirage (ako se baš mora) pa me tih 20-40A ne sekira. Ali realno nisi pomogao već samo naveo ono što me je navelo da priupitam stručnije
@miki
Hvala, ovo je već konkretno pomaganje. Imam i SMPS napajanje za PC od nekih 130-140W ali sa izlazima 12, 5 i 3V.
03-05-2020, 06:00 PM (This post was last modified: 03-05-2020, 06:03 PM by mikikg.)
Kako god da se okrene pravljenje ili modifikacija ispravljaca za rucne busilice je komplikacija, bolje da se reparira battery pack sa novim NiCd, ima firna u BG koja to radi, daju garanciju, i busilica spremna za koriscenje, sve ostale varijante su problematicne, osim da se kupi nova sa Li baterijama.
(03-05-2020, 03:48 PM)nik Wrote: Pitanje, pitanje: sada imam već 2 baterijske šrafilice/bušilice 18V sa gecrkt NiCd baterijama. Baterije imaju po 15 ćelija od po 1,2V / 1200mAh. Imam punjač 18V / 2100mA, može li on da posluži u stacionarnim uslovima ili kakav trafo tj. kolike snage bi mi bio dovoljan da obezbedi normalno pokretanje i rad ovih šrafilica kao stacionarnih ili polu-stacionarnih uređaja (kabl), dakle bez grejanja/usijavanja sklopa napajanja. Tu je i ideja spajanja 3 olovna akumulatora 6V/4Ah kao relativno povoljno rešenje ali sam upozoren da može biti problema kod punjenja ovakvog skupa. Hvala na pomoći.
Uzmi precizniji OMmetar i premjeri na prikljuccima motora otpornost. Napon napajanja, podijeljen dobijenom otpornoscu dat ce red velicije struje u radu busilice-srafilice. Struja pokretanja je veca ali kratkotrajna.
------------
Proxxon micromot busilica, deklarisana kao 40W ima tu otpornost 8,1 OM , sto znaci da navedenu
snagu moze razviti tek kod 18V napajanja.
Inace, DC motori sa stalnim magnetom u statoru rade u rasponu +/- 50% nazivnog napona.
Razmisli o preradi na Li baterije. Treba i kupiti ili napraviti (lakse kupiti) BMS 5C koji ce regulisati kako punjenje tako i praznjenje Li celija. U postojecu bateriju sigurno moze stati 5 Li 18650 celija. Samo moras kupiti celije za alate, ne one sto idu u laptop baterije. Ove trpe velike struje praznjenja (pokretanje kao i preopterecenje motora).-
Punjac napravis za 21V i struju 0,25- 0,5 C (kapaciteta baterijskih clanaka). Bolje blize 0,25C.
I postojeci punjac ima izlazni napon 22,5V pa se da lijepo preraditi, ogranicit mu se struja koju ce davati.-
pOz
03-05-2020, 06:31 PM (This post was last modified: 03-05-2020, 06:34 PM by nik.)
@miki
Pisao je Leonardo o tome, imamo temu. Njemu je solucija bila naručivanje ćelija iz Cn a nosio je na spajanje i izjednačavanje ćelija kod pro majstora. Kod nas se jedna ćelija prodaje od 200 din (najlošije) do 450 din (odlične, dobrog kapaciteta) i kad imaš po dva akumulatora za reparaciju, ispadne jeftinije kupiti novu šrafilicu
Pomenuo sam akumulare 6V 4Ah, to je relativno pristupacno rešenje (630 din - 5,4e komad) ali nisam siguran kako bi išlo punjenje 3 vezanih u seriju. Da li ima problema kada se jedan napuni pre ostala dva itd.
Meanwell i SAH-ovi SMPS-ovi imaju ograničenje max struje. Kada se "preopterete", počinju da se ponašaju kao izvori konstantne struje, znači, počinje preskakanje impulsa za okidanje fetova.
Okvirno, neko napajanje od 15V/500W bi moglo da završi posao. Uy to, mnogo je lakše od olovnjaka
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.
Ideja je koristiti makar jednu kao stabilnu, stonu bušilicu. Jedna je ogoljena jer je telo bilo od neke ogavne plastike koja je posle niza godina postala lepljiva.
A prihvat (bela plastika) je taman 43mm - kao otvor standardnih držača bušilica. Sličica:
Igrao sam se nekad davno na ovu temu.
Za početak napajanje sam izveo iz mreže, u raznim varijantama, SMPS i preko običnog trafoa...
Sve to može da se izvede da radi lepo, ali sam na kraju odustao zbog predebelog i prekratkog kabla između napajanja i bušilice.
Na kraju sam rešio sa LiPO barerijama ( iz Kine naravno ) jer sam ih imao pri ruci ( koristim ih za modele aviona ). Ujedno imao sam već rešeno i pitanje punjača za LiPO baterije, što svakako nije zanemarljiv problem. Takvu bušilicu koristim nekih 5-6 godina (doduše ne baš često) i prilično sam zadovoljan.
Nezgodno je samo punjenje, jer se koristi i dodatni kablić koji omogućava pristup punjaču svakoj od ćelija baterije radi završnog balansiranja.
Pokušao sam u međuvremenu da kolegi rešim isti problem pomoću Li 18650 baterija. Jedna od ćelija je već pri drugom ciklusu punjenja otkazala nakon čega smo odustali i nabavio je novu bušilicu.
03-05-2020, 10:34 PM (This post was last modified: 03-05-2020, 10:58 PM by mikikg.)
Nik daj mi adresu da ti posaljem ovo da se igras
Promeni motor(e), uzmi na 9,6V ili 12V a ima i za 18V ... kombinuj ...
PS update: dobijes, jos jednu kompletnu busilicu za 12V i posaljem ti 12V 4Ah Pb ACU jer sa tim to jedino radi pa kao sto rekoh kombinuj, meni ne treba ... Jedino postarina ide na tebe ili ako si u prolazu ...
03-05-2020, 11:24 PM (This post was last modified: 03-05-2020, 11:30 PM by ddanijel.)
(03-05-2020, 04:25 PM)nik Wrote: @ddaniel
Imam trafo 500VA 2x24V/10A sec. iz nekadašnje Hirage (ako se baš mora) pa me tih 20-40A ne sekira. Ali realno nisi pomogao već samo naveo ono što me je navelo da priupitam stručnije
@miki
Hvala, ovo je već konkretno pomaganje. Imam i SMPS napajanje za PC od nekih 130-140W ali sa izlazima 12, 5 i 3V.
EDIT: e drugi odgovor ddaniel-a je već pomoć
Na zalost imam problem i u mom poslu , a cesto i sa prijateljima da im ne pomognem na nacin kako bi oni hteli sto mi se evo desilo i ovde . U prevodu ne volim da im dam upecanu ribu (sto bi oni jako zeleli) vec volim da ih naucim da pecaju tj. da ih navedem da sami dodju do valjanog zakljucka sa pruzenim informacijama. Prvi odgovor je bio u tom smislu , dao sam ti smernicu koji red struja je u pitanju, a posto si clan ovog foruma smatram da si dovoljno velik da i sam ukapiras da ono cime raspolazes i sto si naveo da bi hteo da koristis ne dolazi u obzir. Zao mi je sto i prvi moj post nisi protumacio kao pomoc , ali svakako nema ljutis, zeleo sam da te uputim u pravom smeru.
Uglavnom za ovu namenu je puno adekvatnije klasican trafo - grec - elektroliti , jer je imunije na kratkotrajna preopterecenja. Nisam skorije nista radio sa smps iz jeftinih serija tako da ne znam kako bi se oni ponasali oko prekostrujne zastite, ali recimo meanwell SP-320 (sa aktivnim pfc) kod preopterecenja aktivira zastitu u trajanju od oko 2sekunde i ponovo proradi, dok recimo SMPS napajanja iz HP i DELL servera 12v 62A 750W ukoliko dodje do preopterecenja ne pali automatski nego mora "vadjenje iz struje" .
(03-05-2020, 06:31 PM)nik Wrote: ali nisam siguran kako bi išlo punjenje 3 vezanih u seriju. Da li ima problema kada se jedan napuni pre ostala dva itd.
Kod olovnih ovaj problem nije izrazen i bez problema se pune u seriju, jer uostalom i olovni aku od 6v ima unutra 3 celije vezane na red.
Kada se napune pred kraj punjenja dolazi do takozvane ekvilizacije celija i minimalne razlike u kapacitetima ne prave problem, za razliku od LiPo i LiIon gde je strogo obavezno koriscenje elektronike za kontrolu svaje pojedinacne celije i njihovo balansiranje.
Slicno olovnim i NiMh i NiCd nemaju problem oko rednog punjenja pa ako radis reparaciju najeftinije i najprostije resenje je kupovina NiCd ili NiMh, sem ako nisi rc modelar kao neki od nas pa koristis externu LiPo bateriju koju posle punis na externom dedicated punjacu.
Gledam malo combo uredjaje (da imaju C i ESR u jednom kucistu i prikaz na ekranu obje vrijednosti)...pa me zanima dali za tako malo novaca moze da se dobije tako dobra sprava?
Rijec je o MEC100 koji prikazuje C i ESR i graph punjenja kondenzatora i autorange sa CCS-om (dakle ne koristi sinewave 100kHz ili square wave za testni napon).....sada razmisljam dali je bolje uzeti ovaj MEC100 ili raditi onaj ruski C/ESR meter? Znam da cjenovno tu negdje ali zanima me koji je kvalitetniji i precizniji kod mjerenja....
Jel probao neko da na ovaj nacin dobije +- jednosmernu iz jednog sekundara ???
Razlog sto me ovo zanima je sto na nekim trafoima nemam duple sekundarre nizeg nnapona za recimo preamp , pa ako bi ovaj nacin radio dobro u praksi onda resava problem da se iz jednog sekundara dobije +- napon .
Samim tim nemoram da ubacujem dodatni trafo .
Koliko shvatih iz teksta bitno je da elektrolit u + grani ima duplo manji kapacitet od elektrolita u - grani i ona dva u AC delu .
Ili je bolje upotrebiti neko od Apex regulisanih napajanja , da se ne zezam s ovim gore ?
03-12-2020, 05:34 PM (This post was last modified: 03-12-2020, 05:36 PM by Khadgar2007.)
Kod nekih uređaja sam nalazio i ovakvo riješenje. Nisam crtao kondenzatore, stabilizator i sl. već samo ispravljački dio. + granu vodiš na pozitivni regulator a - na negativni regulator.
P.S.
Nisam 100% da je bilo točno ovakvo jer rijetko tako nešto viđam ali sklop nije kompliciran pa možeš isprobati u praksi da vidiš jel radi. Naravno ispravljanje je poluvalno a ne punovalno.
(03-12-2020, 05:34 PM)Khadgar2007 Wrote: Kod nekih uređaja sam nalazio i ovakvo riješenje. Nisam crtao kondenzatore, stabilizator i sl. već samo ispravljački dio. + granu vodiš na pozitivni regulator a - na negativni regulator.
P.S.
Nisam 100% da je bilo točno ovakvo jer rijetko tako nešto viđam ali sklop nije kompliciran pa možeš isprobati u praksi da vidiš jel radi. Naravno ispravljanje je poluvalno a ne punovalno.
Znam za tu opciju , cak sam jednom to i primenio gde je bas moralo , dok u slucaju sa onim grecevima gore nebi trebalo da je polutalasno ...
(03-12-2020, 05:15 PM)Dackotronic Wrote: Jel probao neko da na ovaj nacin dobije +- jednosmernu iz jednog sekundara ???
Razlog sto me ovo zanima je sto na nekim trafoima nemam duple sekundarre nizeg nnapona za recimo preamp , pa ako bi ovaj nacin radio dobro u praksi onda resava problem da se iz jednog sekundara dobije +- napon .
Samim tim nemoram da ubacujem dodatni trafo .
Koliko shvatih iz teksta bitno je da elektrolit u + grani ima duplo manji kapacitet od elektrolita u - grani i ona dva u AC delu .
Ili je bolje upotrebiti neko od Apex regulisanih napajanja , da se ne zezam s ovim g
Napajanja od laptopova ili led rasvete iako kvalitetna kostaju skoro pa nista, a polovna se bukvalno bacaju. Zato predlazem ovaj sklop za dobijanje simetricnog napona za audio namene.
(03-12-2020, 06:50 PM)apexaudio Wrote: Napajanja od laptopova ili led rasvete iako kvalitetna kostaju skoro pa nista, a polovna se bukvalno bacaju. Zato predlazem ovaj sklop za dobijanje simetricnog napona za audio namene.
Ha haaaa CD4069 odlicno resenje !
Definitivno cu nacrtati pcb za ovaj inverter .
Uglavnom imam trafoe sa ono klasicnim 2x30v ac i onda obicno tu bude jos jedan singl sekundar od recimo 18v ac.
Pa bih upotrebio i taj drugi sekundar za preamp al nemoze jer nije dupli ... e ovo je resenje .
A probacu i ono sa 2 greca bas me zanima kako ce da se ponasa ...
Prednost invertera sa CD4049 je sto od jednog jednosmernog pravi dvostruki, na ovaj nacin moze se i iz akumulatora dobiti duplo simetricno napajanje bez upotrebe transformatora. Sa naizmenicnim naponom je to lakse izvodljivo dovoljne su dve diode i dva elektrolita plus stabilizacija po zelji.
Interesuje me vase misljenje sto se tice Volume kontrole.
Sta je bolje, sta losije i zasto je to tako?
Da li koristiti potenciometar (sa baferima), stepped atenuator ili neko digitalno kolo?
Koliko nivoa je potrebno da Volume kontrola ima?
Da li reed releji unose izoblicenja ako se od njih pravi stepped atenuator?
Način regulacije nivoa signala zavisi od topologije sklopa u kome se primenjuje, nivoa nelinearnosti koji konstruktor želi da prihvati, odn. ostvari, da li je stepenasta ili kontinualna, ukusa, cene, itd.
Taksativni odgovor na tvoja pitanja:
- Potenciometar je najjednostavniji, ali je uvek praćen manjim ili većim (zavisno od cene) debalansom kanala. Zavisno od topologije, napr. da li je na invertjućem ili neinvertujućem ulazu, izobličenja će biti manja ili veća. Najmanja izobličenja su u Baxandal-ovo regulaciji, ali pojavom novih op-ampova s vrlo malom promenom ulaznog kapaciteta na neinvertujućem ulazu (napr. OPA1656), moguća je regulacija nivoa s niskim izobličenjima i na tom ulazu. D. Self je u svojoj knjizi tom problemu posvetio celo poglavlje.
- Međustepen (buffer) se koristi da bi se promenljiva impedansa potenciometra izolovala od promenljivog kapaciteta na ulazu narednog stepena.
- Moj izbor je diskretna kontrola nivoa s relejnim preklapanjem, korak 1dB, broj koraka 64. Perfektan balans kanala, kod dobrog tajminga releja preklapanje je skoro nečujno.
- Stepped atenuator je isto kao ovo gore, samo je preklapanje ručno. Kvalitet zavisi od kvaliteta kontakata na preklopniku.
- Reed releji unose izobličenja samo ako preko njih teče struja, što kod regulacije nivoa nije slučaj (članak u Linear Audio)
-Digitalni regulatori nivoa imaju izobličenja usled curenja (leakage) na elektronskim prekidačima (FET, CMOS) koji preklapaju otpornike. Nemam iskustva da li je to čujno ili ne.
