Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Kvalitetan robustan punjač olovnih akumulatora
#41
Ako budes resio javi se,
skoro sam po nekim kutijama brljao i nasao PCB od ovog sklopa.

Milan
Reply
#42
Dogovoreno.
Reply
#43
Danas porucen trafo u epromu.

18V 10A na separatnom kalemskom telu i jezgru od 200VA 2600din. Za 300VA bi bilo 3900din.

Sutra ili prekosutra je gotov i kacim slike.
Reply
#44
Juce preuzeo trafo. Postavicu slike kasnije. Zajabalo vek, sve po Macolinim uputstvima za slabu spregu zbog udarnih struja...
Reply
#45
Na prvoj slici se vidi drveni umetak ispod sekundarnog namotaja kao sto je Macola opisao.

Nemam reci za ekspeditivnost i kvalitet.

Reply
#46
Sad ostaje da se posalje AciPCB plocica na izradu i da se polako sklapa.

Moram da iskopam tiristore koje mi je poklonio Gosa, negde sam ih tutnuo ni sam Bog ne zna gde su Smile
Reply
#47
Moze li neko da napravi pdf za PCB iz ZIP file-a iz 1. posta?

Ili da napravi SPRINT file.
Reply
#48
Beli, malko vežbam, pa ako pomogne Smile


.pdf   za BeliNinja lay bottom2.lay6.pdf (Size: 149,43 KB / Downloads: 48)


Attached Files
.lay6   za BeliNinja lay bottom2.lay6 (Size: 68,69 KB / Downloads: 15)
Reply
#49
Bocko, hvala ti veliko.
Reply
#50
Ima tu još podosta raditi, možda ponajbolje nanovo po šemi...
Reply
#51
Pa posto nisam imao pdf file kada mi je trebao ovaj projekat ce da saceka januar tako da ako mislis da treba nesto da se poradi na ovoj plocici onda imamo vremena. Ja sam prilicno tupav za dizajniranje plocice koja treba da nosi vise od 10ak komponenti Big Grin
Reply
#52
Vec duze vreme razmisljam o konceptu koji je Macola dao na ES forumu za poboljsanje njegovog punjaca. Upotreba nekog MCU drasticno moze da unapredi punjac koji moze raditi i kao dobar desulfatizator jer bi energiju iz akumulatora mogao vracati u mrezu bez velikih gubitaka.

Macola' citat sa ES foruma

Quote:Kada "prodrete" u um konstruktora nečeg, nebitno ko je konstruktor, tj. "šta je tekstopisac hteo reći", spremni ste i za modifikaciju nečeg u smislu poboljšanja.
A da se baš sve može poboljšati, - može maltene baš sve! Čak i običan čekić, kao sasvim jednostavna a veoma funkcionalna naprava.

Samo je želja ka tom cilju bitna i naravno stvarno poboljšanje sa opravdanim izmenama.
-----------------------------------


Raspregnut trafo i par snažnijih trijaka, plus jedan MCU i displej, i eto ga punjač neverovatnih mogućnosti!

Raspregnut trafo kao "mek" izvor, sa blago padajućom karakteristikom zbog manjeg stresa svega, tiristori-trijaci kao neverovatno robusni elementi, jer i ako su već arahaični kao komponenta još uvek nemaju konkurenciju u izdržljivosti.
Ono što trijak, pogotovo tiristor, kao struktura mogu podneti, teško je uporedivo sa ostalim upravljivim poluprovodničkim komponentama!

MCU zbog toga što se tu mogu smestiti najmoderniji i najmoćniji algorittmi profesionalnog punjenja, desulfatizacije, ekvalizacije i slično, kao i algoritmi za druge vrste punjivih aku baterija, LCD displej i lako komandovanje, kao i memorisanje nekih preseta ili stanja, a takve algoritme možete sami stvoriti na osnovu pažljivog proučavanja procesa pujenja i ostalog oko toga...

I tako dalje i tako dalje, da ne davim...
------------------------------------------
-------------------------------------------

Evo vam jedne jednostavne i pretpostavljam sveže ideje, koju ja sigurno neću stići da realizujem zbog manjka vremena i terenskog posla, ali ideje koja zaslužuje pažnju i veštijim članovima može obezbediti odličnu polaznu osnovu, na osnovu koje se može napraviti maltene savršen aku punjač multinamenskog tipa i izuzetnih mogućnosti.

Samo uključite vijuge i pažljivo pročitajte ono što vam budem napisao sada:

1)
Prva i važna metoda:
Energija se iz akumulatora MOŽE vraćati kroz trafo nazad u mrežu, posebno lako faznim zasekom, tako što se upravljivi elementi (trijaci) okidaju u prednjem delu mrežnog polutalasa (rastući deo četvrtine sinusoide), tj. od trenutka prolaska kroz nulu pa do momenta kada naizmenićni napon na sekundaru postane JEDNAK trenutnom naponu aku baterije. Ako struja teče IZ aku. ka sekundaru, po presecanju veličine napona koja je jednaka DC naponu akumulatora SCR će se ugasiti za taj smer struje.
To je krajnja tačka (ugao) do kog će se punjač ponašati kao DC/AC pretvarač.
Tog trenutka će se tiristor ili trijak ugasiti ukoliko nema kontinualnu pobudu na gejtu.
Do tog momenta će se energija iz akumulatora vraćati nazad u mrežu i punjač će raditi kao pretvarač sa sposobnošću PRAŽNJENJA akumulatorske baterije, BEZ bitne termičke discipacije i veoma ekonomično pošto će se najveći deo energije pražnjenja vratiti nazad u mrežu.
To je zona invertorskog rada.

Pitate se čemu pražnjenje aku baterije?
Više razloga je u pitanju:
- test kapaciteta,
- poboljšanje desulfatizacije,
- regeneracija,
- ciklično punjenje i pražnjenje.

Potrebno (nužno) je obezbediti izvesnu "mrtvu" zonu, reda 500uS, oko prve presečne tačke amplitude mrežnog napona i napona aku. Ta zona se mora dinamički kretati u zavisnosti od mrežnog napona i napona na aku.
Dakle po bar 250uS levo i desno od te presečne tačke je zabrana trigerovanja.
Razlog je da kod invertorskog rada ne pređemo u nekontrolisano punjenje maksimalnom strujom, već da oba procesa možemo savršeno kontrolisati.

2)
Druga važna metoda:
Kada imamo trafo sa split sekundarom koji ima srednji izvod, i snažne trijake umesto tiristora, na oba kraja sekundara, imamo pravo prvo prepoznati polaritet povezanog akumulatora dok su isključeni (nepobuđeni) trijaci, potom uključiti odgovarajući polaritet sa algoritmom punjenja ili pražnjenja, ili oboje u isti mah, sa nameštenim parametrima za jedan ili oba procesa.
Kompletno upravljanje se svodi samo na odlučivanje oko ugla paljenja trijaka, i tim se arbitrira tri stvari odjednom:
- automatski izbor-nameštanje polariteta prema zakačenom aku, bez obzira kako je zakačen.
- pražnjenje aku,
- punjenje aku.
- pražnjenje i punjenje u isti mah sa nezavisnim parametrima pojedinačnih procesa.

3)
Treća bitna stvar:
MCU bi morao imati split napajanje. Na primer, ako je na 5V, onda +-2V5. Tako bi njegovi A/D konvertori mogli meriti oba polariteta napona i struja na izlazu, tj. na aku bateriji.
Ukoliko su A/D kovertori dovoljno brzi i procesiranje takođe, onda se mogu meriti impulsi na takav način da se stigne u dosta tačaka usemplovati njihova envelopa, po struji i naponu, odakle lako možemo izračunati sledeće:
- stvarnu srednju i vršnu vrednost struja, bilo punjenja bilo pražnjenja. Integraljenjem tog impulsa srednju vrednost, a vršnu vrednost da ne objašnjavam.
- unutrašnju otpornost akumulatorske baterije, obračunatu na osnovu dU u odnosu na dI na akumulatoru.

O mogućim algoritmima da i ne pričam, to je bezgranično mogućnosti. O displeju i metodama rukovanja, automatskih delovanja, memorisanja i preset vrednostima prema tipu baterije, i čak i automatskog prepoznavanja polariteta i veličine baterije, na osnovu unutrašnjeg otpora pomoću omanje "pilot" struje ,takođe neću pričati.
To je stvar vaše mašte i mogućnosti.

U MCU treba dovesti nekoliko signala:
-utvrđivanje prolaska kroz nulu, mrežnog napona na sekundaru,
-merenje trenutnih AC vrednosti napona na sekundarima trafoa,
-merenje +- DC napona aku,
-merenje +- struje kroz aku.
- i naravno tastatura za zadavanje veličina- vrste procesa.

IZ MCU treba da izađu:
- svega dva pina za upravljanje triger sklopovima pojedinačnih trijaka,
- i naravo onoliko pinova koliko treba za displej i neke LED indikacije.

Osnovni koncept energetskog dela je u priloženom pdf, a osnovni zakon upravljanja takođe u još jednom pdf.

Na prvom pdf je koncept, blok šema takvog punjača.
Na drugom pdf je slikovit način upravljanja gde su prikazane zone dejstva (trigerovanja) za pozitivan polaritet aku.
Za negativan polaritet aku se jednostavno prvo trigeruje trijak 1 potom trijak 2, odnosno vremenski zamene mesta.
Naravno, redosled trigerovanja zavisi od polariteta napona na pojedinačnim sekundarima, odnosno trigeruje se onaj trijak kome trenutni polaritet pripadajućeg namotaja odgovara polaritetu akumulatora.
Trijake treba okidati negativnomstrujom gejta jer tako su najosetljiviji u svakom kvadrantu rada.
Zato su triger trafoi i diode na gejtu polarisani tako.

Ostaje samo da uključite vijuge i iskoristite priložene podatke, a slike će reći više od mnogo reči.


I nema na čemu...

Pozz

P.S.

I da ne zaboravim:

Topljivi osigurač na izlazu je prisutan iz samo jednog razloga: Postoji izvesna verovatnoća da nestane mrežnog napajanja (nestane struje) u trenutku dok je neki od trijaka bio u provodnom stanju.
To znači da će zauvek ostati uključen, odnosno da će do kraja iscrpsti akumulaor i spaliti trijak i(ili) tu polovinu sekundara.
Sasvim dovoljna prevencija je topljivi osigurač reda 1.5 puta veće struje od najveće struje punjača.
Verovatnoća je mala ali ipak postoji (ipak smo na Balkanu :-).


.pdf   Punjac_koncept.pdf (Size: 20,49 KB / Downloads: 67)

.pdf   Upravljanje.pdf (Size: 32,46 KB / Downloads: 47)

Iz prilozene seme vidimo da je najzahtevnije upravljanje faznim zasekom jer od toga zavisi da li ce da vrsimo punjenje ili praznjenje.

Ono sto mene konkretno zanima je po kom principu ce mo oderedjivati tacke za okidanje gejt Trijaka jer ovo vise nije klasicno upravljanje trijakom tako sto tajmerom merimo vreme koliko je proslo nakon zero crossing vec ovde moramo A/D konvertotrom vrsiti neka brza merenja pretpostavljam vise merenja po jednoj poluperiodi.
Reply
#53
u = Um sinωt
ω=2πf
reseno po t
t=(1/ω) arcsin(u/Um)
gde je 
u      - trenutna vrednost napona u voltima
Um   - maximalna (vrsna) vrednost naponau u voltima
f       - 50 Hz kod nas 
π      - konstanta 3,14......
t       - vreme

I ja bio u svoje vreme zainteresovan za isti , ali zapeo kod izrade trafoa Sad
Iz ovog treda sklavirio da bi Eprom mogao i hteo isti namotati , ukoliko bi G. Macola bio ljubazan da mu kaze sta i kako Smile
Reply
#54
Trafo nije uopste komplikovan to se sa lakocom namotava bitno je da sekundar bude odvojem od jezgra za debljinu bocnih stubova mogu ja to namotati bez ikakvih problema.
Veci je problem odraditi SW za MCU koji bi pravilno upravljao sa trijake jer su tu vremena dosta kriticna i lako se desi da iz punjenja ode u invertorski rad.
Reply
#55
Eprom zna sta i kako, meni je namotao ali nisam siguran da ima kalemska tela na stanju.
Reply
#56
Zavrsio sam danas punjac ali nazalost nece da radi.Ono sto nije po semi je tiristor brx49 umesto bt169 jer ga nisam imao,i umesto 1 uF stavio sam 0.47 pored operavionog jer nisam imao jos jedan takav. kad se poveze svetle diode da je pravilno povezan i pow ok.akumulator na koji sam probao je skoro pun ali mislim da bi ipak trebalo da daje neke znake zivota.Pravio sam po ovoj semi,postavicu sliku.
Reply
#57
Evo slike


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#58
elo kako sam sklopio.imam spoljno grec i par komponenti odozde.otpornik na 7812 i 0.1om. sve sam probao i neide.posto je akumulator skoro pun kacio sam i sijalicu kao opterecenje ali opet isto.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#59
Uf sunce ti pa ja za ovo imam nov trafo i delove i skroz sam zaboravio Big Grin
Dobro si me podsetio.
Reply
#60
Samo naped,kreci sa gradnjom.Ja nemam bas najbolji trafo,nije snazan ali ovo bi trebalo da daje neke znake zivota ali nece.Sve komponente sam proverio pre nego sto sam zalemio ali dzabe pa ako neko ima neku ideju neka pise,ja sobzirom da znam da sam sve proverio sad mogu samo da gledam plocicu jer neznam sta bih trebalo da probam.Glavno tiristor je bt152 pa kad proradi nece mi ni najmanje biti zao da kupim jaci.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)