Da ne otvaram novu temu, par pitanja...

[NIXIE]

Sad ili da ispravljaš te krive Drine ili da koristiš svuda klasične sijalice.

[veselinovic]

Obicno pomogne blok kond reda 100 nF paralelno sijalici. A da budes siguran stavis 220 nF i nece tinjati.

Jesi li probao ovo sa kondenzatorima?

[Bocko]

220nF x2?

[Sir Oliver]

Obicno pomogne blok kond reda 100 nF paralelno sijalici. A da budes siguran stavis 220 nF i nece tinjati.

Jesi li probao ovo sa kondenzatorima?

Ma nisam. Iznerviralo me stalno prisustvo faze na gvintu fasunga.

[veselinovic]

220nF x2?

Da.
Da razjasnim problem.
Kablovi za struju su kablovi sa použenim žicama. Zbog uvrtanja žica u kablu kabal praktično ne zraći polje, ali...
Od razvodne kutije do prekidača ide nekih 1.5 metara kabla, sa dvije žice.
Kad je prekidač ugašen te dvije žice su praktično kondenzator paralelno spojen sa prekidačem.
I kroz taj kondenzator  pravi problem jer pušta neku malu struju.
Ako je prekidač spojen da prekida nulu stvar je još gora, jer čitava dužina kabla pravi prema nuli ( zemlji - a zid je praktično na potencijalu zemlje tj nule) kondenzator.
Bilo kako bilo 100 nFx2 vjerovatno rješava problem, a 220 nF sigurno rješava, jer je parazitni kapacitet mnogo manji reda par nF.

[branko tod]

Imam problem sa LVDT position sensor, barem mislim da je to to.

Pošto sam se malo oporavio, odmah da se prihvatim raznih gluposti.
Doneli su mi neku spravicu na popravku na kojoj je otkinuta sonda.
Sonda ima četiri lemne tačke na koju dolaze četiri žice. Po dve u paru,
sa tim da je jedan par oklopljen, a drugi ne. Premerio sam sondu om
metrom i na osnovu omskih vrednosti sam zaključio da ima tri kalema
vezana u zvezdu. Nikada nisam video takav LVDT.
Na dve žice od one četiri imam AC napon 1,5V koji ide na LVDT, dok
su druge dve očigledno input.
Napravio sam tabelu kombinacija i po njoj priključivao žice ali nisam
uspeo da pustim uređaj u rad. Tražio sa po internetu nešto o ovako
vezanom LVDT ali toga nema nigde. Da li se neko sreo sa ovakvom
varijantom sonde.

Predpostavljena šema na osnovu omskog merenja

  1.jpg (Size: 1,13 MB / Downloads: 32)
Sonda i žice

  2.jpg (Size: 474,37 KB / Downloads: 35)
Vrh senzora

  3.jpg (Size: 367,13 KB / Downloads: 26)

[Dragan100]

Klasičan LVDT senzor ima primar i dva sekundara, znači šest žičica (plus po koji omot).
Ovaj što si stavljao slike izgleda kao da ima u kučištu i nešto dodatne elektronike za tretman signala.
Po žicama sudeči ima napajanje (crvena i zelena) i tretirani signal (plava, žuta i omot),
čak možda i ugradjenu AutomaticTemp kompenzaciju.
Interno nešto u stilu AD598 možda!?

[misamilanovic]

Na samom senzoru se vide tri žičice koje su verovatno izvodi namotaja. Čini mi se da je četvrta podebljana, ne vidi se najbolje, kao da je tu zvezdište. Mislim da je onako kako je Branko rekao. Dovoljne su 4 linije, ulaz, masa i dva signala u protivfazi. Ako je senzor u srednjem položaju, na one dve ne treba da ima ništa. Možda nešto nije u redu sa samim detektorom, ili signal treba da se dovede na pravi namotaj...

[branko tod]

Ne, ima tri namotaja, to te definitivno tako. U one male lemne tačkice dolaze tanke žičice i
to u tri po jedna, a u ovu centralnu dve ili tri, baš i ne vidim najbolje i uz dva para naočara.
Logično je da su tu 3 žice.

Postoje i neki half bridge LVDT, ali nemam nikakve podatke za takve senzore. Oni imaju
dva namotaja, dok ovaj ima tri.

Nema nikakvu elektroniku u sondi, dok u se u samom uređaju uz mikro procesor nalaze
dva TLV2252, AD5242, OPA227 i verovatno TPS2021. Ima tu još neke boranije, koja nije
toliko važna za razumevanje rada i nalaze se u napajanju.

[branko tod]

Veliki problem je što je to sve to malecko i ne smem mnogo da lemim direktno na
sondi, pa sam morao da dodam žičice i da to sve malo produžim.
U nekim pozicijama mi javlja neku nestabilnost ili tako nešto, morao bih da snimim
jer sam zaboravio šta piše. Sve se to radi na otvorenom neoklopljeno i plašim sa da
sam možda i prošao kroz pravu poziciju, a da nisam svestan toga.

[ackopk]

Da li je imao neko od vas iskustva za silikonskim izolatorima? Imam potrebu da iskoristim takve izolatore koji dolaze u "tablama" jer ne mogu naci dovoljno veliki liskun.
Na sta treba da obratim paznju? Nasao sam neke od 0.3mm i 6W/mK. To bi trebalo da bude bolje od liskuna ali se samo plasim da nije previse mekan i da se lako osteti. Specifikacija kaze da imaju 30 Shora.

[Bocko]

Koje ti dimenzije i debljina trebaju?
Kupovao sam to negde na NBg i sekli su mi liskun iz baaš velikih tabli, za pakovanje grejača za plastičare... 

A ima i ovde i šalju... 

[ackopk]

Hm, mislim da je taj liskun predebeo. Nisu nikakve specijalne dimenzije, tipa 40x30mm ili slicno. Cak i da uzmem nesto od liskuna kod nas nisam siguran da cu moci lepo da ga isecem...
Silikonski mi se cini mnogo bolji sto se provodljivosti tice a i za secenje/ukrajanje, jedino se brinem da nije previse mekan.

[emiSAr]

Za koju namjenu idu ti silikoni? tranzistori, IC kola?? I jedne i druge prije ugradnje malo "doradi". Na staklo ili neku drugu ravnu povrsinu zalijepi najfiniji koji ti je dostupan brusni "šmirgl" papir gradacije 000 (sad u prodaji imas 1500 i 2000 i laganim kruznim pokretima prebrusi nalegajucu povrsinu. Poslije ide test s kapljicom vode na nalegajucu povrsinu i prislanjanje na staklo. Voda se mora razliti po cijeloj nalegajucoj povrsini. Smirglanje ce otkloniti svaku mogucnost da probije silikonski izolator. Namazi pastom i "vozi misko.-" Izbjeci paste za procesore-znaju sadrzavati mikro cestice metala.-
pOz

[ackopk]

Trebaju mi za IC kola trenutno. Hladnjake sam uvek smirglao pre nego sto stavim liskun. Isao sam sa 2000 na staklu kao sto kazes dok se ne poravna. Takodje i rupu od navoja obradim da ne bude starija. E sad ic kola i tranzistore nisam nikad dirao smirglom pozadi.
Ima ovih silikona raznih a nisam ih do sada koristio, pa zato nisam siguran. Da ne uzmem nesto sto je previse mekano pa da se desi da ga probije kuciste kad se pritegne. Imam kod sebe nekih silikonskih za to220 ali nemam cime bas da izmerim tvrdocu.
Mislim da paste nece biti potrebne za ove od 6W/mK. Jer obicnu pastu koju imam je ja mislim 0.88W/mK a ova za procesore je 4.5W/mK ali ona ima 20% metal oksida. Tako da sam planirao bez paste da idem.

[emiSAr]

To sa tranzistorima datira od pojave izolovanih-plasticnih kucista tranzistora (BU508F; BUT11F). Kod zamjene se znalo desiti da zamjenski ne izdrzi ni sat rada-termicki se razori. Ustanovljeno da površina naleganja na hladnjak nije idealno ravna i komponenta se
ne hladi dovoljno. Test sa staklom i kapljicom vode otkrio uzrok-neravninu kucista. Tada jos nije bilo fake komponenata-bar na nasem
trzistu. Kako se radi o masovnoj proizvodnji, nije zgoreg komponentu prije ugradnje (tranzistor ili IC) testirati na ravninu nalijeganja
i po potrebi smirglom izravnati. I komponente sa metalnim krilcem za hladjenje-smirglanem se otklanjaju neravnine narocito prelaza plastika-metal.-
pOz

[Khadgar2007]

Upravo tako, silikonski izolatori imaju prednost što im ne treba pasta,ali problem je sa pritezanjem i tu treba biti pažljiv jer ako se silikon previše stegne može se probiti. Ja još uvijek više volim liskun upravo iz razloga što ne trebam previše paziti koliko treba da ga stegnem,a da ne probijem izolaciju.

[ManicP]

Liskunski izolatori se listaju. Čak i ovi iz radnje često, uz nešto škarta, mogu da se razdvoje pažljivo skalpelom na 2-3 vrlo tanka izolatora. A i termički benefit se dobija.
Možda pre šmirglanja i tako probati da se otanji malo.

Ili staviti dva manja kao pločice jedan do drugog.

[gorso69]

Čitao sam negde da koriste i kese za pečenje mesa mesto liskuna.
Nisam probao

[ackopk]

@ManicP, hteo sam da stavim dva manja ali to mi je nekako uvek bio rizik a i morao bih da busim otvor za zavrtanj.. pa sam se tu plasio da ne pukne liskun...
@gorso69, moze da se proba za nuzdu na nekom nebitnom elementu... mada je pitanje vremenom sta ce se desiti.

Porucio silikon, videcemo kada stigne kako se ponasa.