02-10-2015, 11:01 PM
Polazeći od toga da je krajnji cilj gradnje svih ovih lepih uredjaja slušanje muzike, pri čemu ne zanemarujem zadovoljstvo koje doživljavamo pri konstrukciji i gradnji, kao ni osećaj ponosa i zadovoljstva kada sprava proradi, čini mi se da je aspekt muzike skoro potpuno zanemaren na forumu. Naravno, imamo temu "Muzika uz koju uživate", ali tu se radi o izboru muzičkih numera po individualnom ukusu, odn. o tome šta se kome svidja, ali bez sprege sa gradnjom uredjaja. Nemam ništa protiv te teme - i sam sam priložio par numera.
Ono što bih želeo da podstaknem je razgovor o tehničkim aspektima muzike koju slušamo, o tome kako biramo snimke za ispitivanje uredjaja, kako se odlučujemo da iz ogromne produkcije uzmemo baš odredjeni snimak, kako proveravamo da li je izbor bio dobar, na koje elemente snimka obraćamo pažnju pri slušanju, šta karakteriše dobar, odn. loš snimak, koja sredstva imamo na raspolaganju za objektivnu kontrolu snimaka, itd.
Nije mi namera da ovo bude pravi tutorijal sa planom i programom, već više razmena mišljenja i iskustava, ali sa objašnjavanjem pojmova, metoda i alatki.
Zato počinjem ovu temu potpuno antipedagoški jer ću prezentirati jedan primer analize snimka komplikovanom softverskom alatkom koju ni sam još nisam potpuno savladao. Radi se o jednom snimku Betovenove 9. simfonije u izvodjenju Berlinske filharmonije, jednog od najboljih orkestara na svetu, sa dirigentom Klaudijom Abadom. Snimak je napravljen 2000. godine u velikoj sali Filharmonije, a CD je izdala kuća Deutsche Grammophon (DGG). Disk sam kupio pre nekih 7-8 godina i već pri prvom slušanju doživeo totalno razočarenje - jaka izobličenja, odsustvo detalja, zamućena tonska scena, nikakvo zadovoljstvo pri slušanju. Disk je otišao u podrum.
Pre nekih pet godina počeo sam da kupujem HD (High Definition) ili HR (High Resolution) muziku, najpre na hdtracks.com (firma Chesky), a zatim i kod firme Linn Records i nekih manjih distributera. Nešto kasnije u kuću je stigao NAD-ov SACD plejer, a sa njim i odgovarajući muzički materijal. Neki od tih snimaka su mi se veoma dopali, a neki su i razočarali.
Pre dve godine videh na hdtracks.com isti snimak u HD verziji (24/96) i nisam dugo razmišljao da li da ga kupim. Prvo slušanje - i opet totalno razočarenje. Na momente mi se činilo da je i gori od CD verzije. Što jednom reče jedan moj drugar: "Slušao sam ga ukupno tri puta: prvi, poslednji i nikad više".
Rezime: imam snimak jednog od najboljih svetskih orkestara u odličnoj sali, ton majstor je bio jedan od najpoznatijih u Nemačkoj, CD je uradila čuvena kuća, ali je za mene bezvredan, jer o uživanju u muzici tu nema ni reči.
Zato je ovaj snimak bio prvi koji sam analizirao programom MusicScope, koji se nedavno pojavio, a ja ga imam od pre nekoliko dana (cena je 24,70 evra). Ne bih sada da ulazim u detalje (biće o tome više reči kasnije), ali taj program analizira najvažnije tehničke karakteristike snimka, kao što su dinamika, stereo slika, spektralna analiza po frekvenciji i vremenu, itd.
Na priloženoj slici se vidi rezultat analize trećeg stava simfonije. Od svih instrumenata ove "pilotske kabine" komentarisaću samo dva u donjoj polovini slike. Počnimo pritom odozdo, odn. od zelene površine na dnu slike. Taj dijagram se zove spektrogram i pokazuje frekventni sastav signala po vremenu (vertikalna skala) i frekvenciji (horizontalna skala). Boja pokazuje jačinu odredjene frekventne komponente signala u nekom vremenskom trenutku. Prema tome, reprodukcija muzike u tom dijagramu ide odozgo naniže, a svaka horizontalna linija je spektar signala u datom trenutku (svetlija boja = jači intenzitet). Basovi su na levoj, a visoke frekvencije na desnoj strani djagrama.
Vertikalna linija u spektrogramu pokazuje ton konstantne frekvencije tokom celog trajanja snimka, čega u muzici nema, a u ovom snimku, gle čuda, ništa manje nego četiri, centrirana na 36kHz. Već čujem komentar tipa "Pa šta, to se i ovako ne čuje". Tačno, ali ti konstanti tonovi mogu na nekoj nelinearnosti u uredjaju da izazovu intermodulaciju koja ne mora, ali može da se čuje, i te kako! Odakle ovi signali u snimku, nemam pojma, ali sigurno znam da im tu nije mesto i da ne doprinose kvalitetu snimka. Pored njih, postoje i dve vertikalne trake, centrirane na 23 i 27,5kHz, koje su rezultat nekih "šetajućih" frekvencija tokom cele reprodukcije i kojih u muzici takodje nema.
Dijagram u sredini je spektar po frekvenciji tokom celog trajanja signala i on nam priča još goru priču. Počev od oko 3kHz (tu je uho vrlo osetljivo) , na svakih oko 700Hz imamo po jednu harmoniku, kao da je u signal ubrizgana četvrtka i još koješta!
Da ne idem dalje (dosta sam vas davio), ovakav snimak ne bi pustio u prodaju ni nekadašnji "Diskos" iz Aleksandrovca, koji je nekada bio samo dno produkcije narodne muzike u Srbiji.
Nadam se da vas ovim primerom nisam odbio od teme. Tema će se nastaviti lakšim materijalom, a vaša pitanja su dobrodošla.
Pozdrav
Ono što bih želeo da podstaknem je razgovor o tehničkim aspektima muzike koju slušamo, o tome kako biramo snimke za ispitivanje uredjaja, kako se odlučujemo da iz ogromne produkcije uzmemo baš odredjeni snimak, kako proveravamo da li je izbor bio dobar, na koje elemente snimka obraćamo pažnju pri slušanju, šta karakteriše dobar, odn. loš snimak, koja sredstva imamo na raspolaganju za objektivnu kontrolu snimaka, itd.
Nije mi namera da ovo bude pravi tutorijal sa planom i programom, već više razmena mišljenja i iskustava, ali sa objašnjavanjem pojmova, metoda i alatki.
Zato počinjem ovu temu potpuno antipedagoški jer ću prezentirati jedan primer analize snimka komplikovanom softverskom alatkom koju ni sam još nisam potpuno savladao. Radi se o jednom snimku Betovenove 9. simfonije u izvodjenju Berlinske filharmonije, jednog od najboljih orkestara na svetu, sa dirigentom Klaudijom Abadom. Snimak je napravljen 2000. godine u velikoj sali Filharmonije, a CD je izdala kuća Deutsche Grammophon (DGG). Disk sam kupio pre nekih 7-8 godina i već pri prvom slušanju doživeo totalno razočarenje - jaka izobličenja, odsustvo detalja, zamućena tonska scena, nikakvo zadovoljstvo pri slušanju. Disk je otišao u podrum.
Pre nekih pet godina počeo sam da kupujem HD (High Definition) ili HR (High Resolution) muziku, najpre na hdtracks.com (firma Chesky), a zatim i kod firme Linn Records i nekih manjih distributera. Nešto kasnije u kuću je stigao NAD-ov SACD plejer, a sa njim i odgovarajući muzički materijal. Neki od tih snimaka su mi se veoma dopali, a neki su i razočarali.
Pre dve godine videh na hdtracks.com isti snimak u HD verziji (24/96) i nisam dugo razmišljao da li da ga kupim. Prvo slušanje - i opet totalno razočarenje. Na momente mi se činilo da je i gori od CD verzije. Što jednom reče jedan moj drugar: "Slušao sam ga ukupno tri puta: prvi, poslednji i nikad više".
Rezime: imam snimak jednog od najboljih svetskih orkestara u odličnoj sali, ton majstor je bio jedan od najpoznatijih u Nemačkoj, CD je uradila čuvena kuća, ali je za mene bezvredan, jer o uživanju u muzici tu nema ni reči.
Zato je ovaj snimak bio prvi koji sam analizirao programom MusicScope, koji se nedavno pojavio, a ja ga imam od pre nekoliko dana (cena je 24,70 evra). Ne bih sada da ulazim u detalje (biće o tome više reči kasnije), ali taj program analizira najvažnije tehničke karakteristike snimka, kao što su dinamika, stereo slika, spektralna analiza po frekvenciji i vremenu, itd.
Na priloženoj slici se vidi rezultat analize trećeg stava simfonije. Od svih instrumenata ove "pilotske kabine" komentarisaću samo dva u donjoj polovini slike. Počnimo pritom odozdo, odn. od zelene površine na dnu slike. Taj dijagram se zove spektrogram i pokazuje frekventni sastav signala po vremenu (vertikalna skala) i frekvenciji (horizontalna skala). Boja pokazuje jačinu odredjene frekventne komponente signala u nekom vremenskom trenutku. Prema tome, reprodukcija muzike u tom dijagramu ide odozgo naniže, a svaka horizontalna linija je spektar signala u datom trenutku (svetlija boja = jači intenzitet). Basovi su na levoj, a visoke frekvencije na desnoj strani djagrama.
Vertikalna linija u spektrogramu pokazuje ton konstantne frekvencije tokom celog trajanja snimka, čega u muzici nema, a u ovom snimku, gle čuda, ništa manje nego četiri, centrirana na 36kHz. Već čujem komentar tipa "Pa šta, to se i ovako ne čuje". Tačno, ali ti konstanti tonovi mogu na nekoj nelinearnosti u uredjaju da izazovu intermodulaciju koja ne mora, ali može da se čuje, i te kako! Odakle ovi signali u snimku, nemam pojma, ali sigurno znam da im tu nije mesto i da ne doprinose kvalitetu snimka. Pored njih, postoje i dve vertikalne trake, centrirane na 23 i 27,5kHz, koje su rezultat nekih "šetajućih" frekvencija tokom cele reprodukcije i kojih u muzici takodje nema.
Dijagram u sredini je spektar po frekvenciji tokom celog trajanja signala i on nam priča još goru priču. Počev od oko 3kHz (tu je uho vrlo osetljivo) , na svakih oko 700Hz imamo po jednu harmoniku, kao da je u signal ubrizgana četvrtka i još koješta!
Da ne idem dalje (dosta sam vas davio), ovakav snimak ne bi pustio u prodaju ni nekadašnji "Diskos" iz Aleksandrovca, koji je nekada bio samo dno produkcije narodne muzike u Srbiji.
Nadam se da vas ovim primerom nisam odbio od teme. Tema će se nastaviti lakšim materijalom, a vaša pitanja su dobrodošla.
Pozdrav