(03-18-2019, 09:13 AM)Vlada021 Wrote: Ono na šta sam mislio je, ako treba relejima 30mA ukupno struje da proteče kroz tranzistor (E-C) onda na bazi (ako je hfe 200) treba da se dovede 0.15mA.... Možda sam pogrešno naučio sinoć ?
Vlado,
Dobro si ti to naučio sinoć, ali ima tu još nekih korisnih detalja.
Zas ti je dao odličan predlog koji može da te oslobodi pitanja struje baze. Naravno treba izabrati mosfet sa prigodnim pragom gejta za izlaz kojim ga misliš pobuđivati.
Nego da se vratimo na struju baze i hfe pošto vidim da ti je stalo da saznaš više.
Zato ću malo o hfe i malo o relejima.
Hfe nije fiksna veličina i jako može zavisiti od emiterske sruje tranzistora (svakako i kolektorske jer je emiterska zbir male bazne i veće kolektorske), onda i od temperature.
Najbolje je pogledati dijagrame hfe vs Ic vs t_amb, koji su kod boljih DS priloženi, pa tek onda pristupiti računu.
Dalje, hfe kod uobičajenih bipolarnih tranzistora jako varira od komada do komada, tj. veliko je rasturanje hfe karakteristika i treba pesimistički poći od najlošije opcije u DS, za najhladnije uslove rada.
Potom ako ti treba prekidački rad, na šta te je Zas ispravno upozorio, onda treba još malo preterati sa baznom strujom.
Kod relejnih aplikacija ni dvostruko veća struja baze od potrebne neće ni malo smetati, osim malo većeg trošenja energije iz pobude i sporijeg oporavka tranzistora iz saturacije, što kod relejnih primena baš ništa ne znači.
Sam relej se vrlo sporo isključuje (reda neku desetinu ili čak stotinu mS), a dodatno još bitno sporije kada se klampuje kontradiodom protiv BEMF koja uspori opadanje polja u jarmu i kotvi, te je samo vreme isključenja tranzistora veoma nebitna stavka u odnosu na vreme releja.
Ukoliko se želi maksimalna moguća brzina opadanja magnetizma u releju, onda se BEMF klampuje na 2-3 puta veću veličinu od napajanja špulne, a ostatak trajanja isključenja će zavisiti od mehanike kotve i ne može se brže od toga kod kotve koja se vraća oprugom.
Ukoliko ti treba još daleko brže isključenje nego sve ovo do sada pomenuto, onda je pametnije koristiti mirni kontakt i radni položaj releja kao isključeno stanje, gde se u špulnu releja ispali nekoliko puta veći napon od normalnog, koji jako brzo uspostavi polje i savlada inerciju kontakta, potom se špulni smanji struja na nominalnu ili bar na struju držanja...
Postoje primene tranzistora kao prekidača gde je potrebno da on što brže isključi a da ima nizak napon saturacije na kolektoru (poput smps i sl..).
Kada je bitno da veoma brzo isključi (nešto što se meri redom mikrosekundi) onda se upotrebljava Baker klamp ili negativni napon-struja baze (proguglaj).
Nekada je pravljena daleko bolja dokumentacija oko bipolarnih tranzistora i što stariji primerak DS nađeš - verovatno će biti opširniji, kao na primer ovaj:
BD137-10.pdf (Size: 192,54 KB / Downloads: 16)
Ovaj stari primerak ti može poslužiti da sagledaš tipične relacije kod najvećeg broja BJT. Te međuzavisnosti su jako slične i u najvećem broju slučajeva se može primeniti logičko nasleđe sa ovog matorog dokumenta..
Nadam se da će ti biti korisno
Pozz
P.S.
Primetićeš koliko je bogatiji ovaj stari dokument, gde su napomenuti čak i momenti stezanja na hladnjak i prirast termalne otpornosti za tipičan liskunski izolator...