Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Proračunavanje litraže za bas refleks kutiju
#8
WinISD ima još jednu zgodnu funkciju. To je praćenje brzine protoka vazduha kroz bas refleks. Pri određenim snagama koje mogu da budu i 10-ak vati kod loše izvedenih kutija, dolazi do zagušenja bas refleksa. To je posledica povećanja pritiska u samoj cevi. Kako se vazduh kreće sporije bliže zidovima nego u sredini cevi, dobija se efekat sličan smanjenju korisnog prečnika kroz koji vazduh struji. Pri tom sve neravnine same cevi dodatno doprinose efektu usporavanja vazduha koji se kreće u njenoj blizini. Time se dobija onaj loš zvuk koji je doprineo lošem statusu bas refleks kutija u globalu. Dodatno, montaža bas refleksa sa zadnje strane, a u našim domovima i sobama koje su u proseku između 15 i 20 kvm, doprinose brundanju jer se kutije po običaju moraju postaviti blizu zida zbog dimenzija sobe i udaljenosti kutija od slušaoca. 

Verovali ili ne, postavljanje bas refleksa na zadnju stranu kutije je čak poželjno i bolje od postavljanja na prednju stranu. Iz razloga što svako "curenje srednjih tonova" iz bas refleksa biva dodatno utišano pozicijom refleksnog otvora u odnosu na slušaoca (jer srednji tonovi gube na amplitudi kako se više ide van ose, a ne postoji veće "van ose" od "okrenuto ka zidu") i difuzovano dodatnim refleksijama od zadnji i bočne zidove. U dimenzijama koje krase većinu naših domova se teško može priuštiti razmak zadnje ivice zvučnika na nekih 1-1,5m od zida kako bismo poništili loš efekat postavljanja otvora na zadnju stranu kutije. Neki pribegavaju postavljanju otvora sa gornje strane jer je razdaljina do plafona, i u slučaju da su kutije visoke 1m, nije ispod 1,6 metara. Treba još naglasiti da curenje srednjih tonova kroz bas refleks ima smisla posmatrati ukoliko je u pitanju dvosistemska kutija. Kod trosistemskih gde je rez dovoljno nisko toga neće biti pa treba obratiti pažnju na rezonanciju bas refleksa i na protok brzine vazduha kroz isti. Takođe, pravljenje četvrtastog porta umesto ubacivanja cevi bi bilo možda i poželjnije iz prostog razloga što je cevast port istog prečnika celom svojom dužinom pa lakše dolazi do međusobnog pojačavanja određenih rezonancija na frekvencijama koje su jednake talasnoj dužini prečnika cevi (što debelo zalazi u visoke tonove) dok četvrtasti port zbog svog oblika onemogućava pojačavanje jednih te istih refleksija unutar samog porta. Neki proizvođači se bore sa ovim problemom tako što prave portove koji kreću od užeg prečnika na ulazu porta i šire se ka izlazu. Tu je malo teže preko simulacije odrediti tjuning kutije već se mora meriti ili ugađati empirijski - slušanjem.

Postoji i jako bitan faktor zaobljenja na ulazu i izlazu refleksne cevi - koje smanjuje turbulenciju vazduha na ulazu i izlazu. Radijus je poželjno napraviti veći kako bi prelazak u cev išao što lakše. Sve turbulencije doprinose dodatno lošem i bumi zvuku bas refleks kutija po kom su zbog nedostatka pažnje iste postale poznate i prilično omražene. Dužina bas refleksne cevi ne bi trebala biti prevelika, ali ni premala. Prečnikom cevi, a za određeni drajver u određenoj kutiji za traženu tjuning frekvenciju, dobijate određenu dužinu refleksne cevi koju morate upotrebiti. Pri merenju basa near field, vidi se kolaps odziva u blizini mesta tjuninga bas refleks cevi, a merenjem odziva bas refleks cevi se vidi pik na istom tom mestu. Taj pik zapravo jeste ekstenzija koja omogućava da se čuje određeni bas koji nama treba. Određena dužina cevi prečnika koju smo upotrebili ima svoju rezonantnu frekvenciju. 

Digresija - muzika se svira po određenim tonskim skalama. Kada se zvučnik odsvira određeni ton, a taj ton je iste frekvencije kao što je rezonantna frekvencija bas refleks otvora (koju ne treba pomešati sa rezonantnom frekvencijom drajvera niti cele kutije jer rezonantna frekvencija bas refleksa zalazi i u srednje tonove), dolazi do pojačavanja tog tona i on se čuje kao - pa uslovno rečeno zvonjava. Dobra stvar je ako uspete da rezonantnu frekvenciju bas refleksa smestite u neki međuton (plastično objašnjeno recimo između RE i MI), ta rezonancija bas refleks cevi nikada neće biti pobuđena i neće biti zvonjave bas refleksa. 

Da se vratimo na brzinu kretanja vazduha kroz bas refleks... Brzina u principu ne bi trebala da pređe 14m/s pri maksimalnoj snazi na kojoj će taj zvučnik u našoj sobi biti korišćen. Brzina kretanja vazduha kroz bas refleks zavisi naravno od snage koja je uložena u zvučnik jer veća snaga očigledno više pomera membranu basa, a samim tim pumpa više vazduha kroz bas refleks otvor. Više vazduha pri povišenoj snazi uloženoj u bas zvučnik pokušava da prođe kroz otvor fiksne veličine dovodi do povećanja brzine kretanja vazduha u cevi i do pomenutog "chuff" efekta. Ja čak volim da držim kretanje vazduha kroz refleksni otvor ispod 14m/s. Snage koje koristim u kući ne idu preko 20-25W pa mi je suštinski bitno da do te snage ne dođe do zagušenja otvora. 

WinISD ima opciju praćenja kako rezonantne frekvencije otvora, tako i brzine kretanja vazduha kroz otvor pa se valja malo poigrati i iskoristiti benefite besplatnog programa koji će nas približiti cilju, što bi bio zvučnik koji ima basa, a nema mumlanja. 

Što se tiče pozicioniranja, za sad imam vremena napisati samo da se bas refleks otvor ne treba stavljati na sredinu određene stranice kutije (bilo po horizontali, bilo po vertikali). Može pokupiti svakakve rezonancije i stojeće talase pa ga je uvek bezbednije pomeriti sa sredine kutije, a u našim uslovima i premestiti na prednju stranu. Kao i uvek, preporučujem da se napravi probna kutija od stare iverice ili sličnog kako bi se videlo kako kutija svira. Ako nam se svidi posle mesec dana i nema čujnih problema sa raznim žanrovima muzike niti mernih problema, može se pribeći izradi kutije kod stolara. 
Reply


Messages In This Thread
RE: Proračunavanje litraže za bas refleks kutiju - by Zvu - 04-23-2015, 02:10 PM

Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)