10-11-2021, 11:00 AM
Ok. Nisam ni mislio da ti nešto oponiram. Štaviše i sam sam pogrešio u proračunu.
Citirao sam te upravo iz razloga poređenja dve vrste akumulatora: onih koji koriste specifičnu toplotu materije i onih koji koriste zbir specifične i latentne toplote materije.
I sam si primetio da je moć latentne toplote vrlo zanimljiva, koje zbog velike akumulacione moći pri niskim temperaturama, koje zbog veoma konstantne temperature u prelaznoj fazi.
Kod parafina se može izabrati vrlo širok spektar temperatura otapanja, od oko 38 pa sve do 90C, što mu daje velike prednosti kod nisko temperaturnih grejanja (podno, konvektorsko...). To iskustvo imam iz saradnje sa proizvočačima sveća koji parafinskim uljima i cerezinom menjaju tačku topljenja parafina za sveće.
Odnosno, verovali ili ne, postoje letnje i zimske sveće. Zimske su jevtinije za proizvodnju (hemijski jednostavnije i manje energije za proizvodnju) ali se pri letnjoj upotrebi tope i krive u ruci jer imaju nižu tačku topljenja.
Bez sumnje, voda je i dalje najmoćniji akumulator i u prelaznoj fazi iz tečnog u gasovito stanje ima čudesno veliku latentnu toplotu, čitavih 2,26 MJ/kg.
Na žalost, događaj je na 100C i podrazumeva strahovitu promenu zapremine pri nižim pritiscima, što je nepovoljno za individualna grejanja.
I dan danas se vrlo efikasno upotrebljavaju parne mašine, odnosno da budem precizniji, parne turbine koje još uvek nemaju efikasniju alternativu, kao osnovni način generisanje električne energije u toplotnim elektranama (fosilna goriva i nuklearke).
Voda je čudo ove planete!
Iz priloženog rada se vidi da je parafin, mada ima još mnogo interesantnih materija, poprilično zanimljiva alternativa za akumulatore zbog zgodnih hemijsko-fizičkih osobina i umerene cene.
Nadam se da ću sledeće godine, eventualno one naredne, isprobati bafer sa parafinom u sopstvenoj režiji, svakako i podeliti iskustva...
Citirao sam te upravo iz razloga poređenja dve vrste akumulatora: onih koji koriste specifičnu toplotu materije i onih koji koriste zbir specifične i latentne toplote materije.
I sam si primetio da je moć latentne toplote vrlo zanimljiva, koje zbog velike akumulacione moći pri niskim temperaturama, koje zbog veoma konstantne temperature u prelaznoj fazi.
Kod parafina se može izabrati vrlo širok spektar temperatura otapanja, od oko 38 pa sve do 90C, što mu daje velike prednosti kod nisko temperaturnih grejanja (podno, konvektorsko...). To iskustvo imam iz saradnje sa proizvočačima sveća koji parafinskim uljima i cerezinom menjaju tačku topljenja parafina za sveće.
Odnosno, verovali ili ne, postoje letnje i zimske sveće. Zimske su jevtinije za proizvodnju (hemijski jednostavnije i manje energije za proizvodnju) ali se pri letnjoj upotrebi tope i krive u ruci jer imaju nižu tačku topljenja.
Bez sumnje, voda je i dalje najmoćniji akumulator i u prelaznoj fazi iz tečnog u gasovito stanje ima čudesno veliku latentnu toplotu, čitavih 2,26 MJ/kg.
Na žalost, događaj je na 100C i podrazumeva strahovitu promenu zapremine pri nižim pritiscima, što je nepovoljno za individualna grejanja.
I dan danas se vrlo efikasno upotrebljavaju parne mašine, odnosno da budem precizniji, parne turbine koje još uvek nemaju efikasniju alternativu, kao osnovni način generisanje električne energije u toplotnim elektranama (fosilna goriva i nuklearke).
Voda je čudo ove planete!
Iz priloženog rada se vidi da je parafin, mada ima još mnogo interesantnih materija, poprilično zanimljiva alternativa za akumulatore zbog zgodnih hemijsko-fizičkih osobina i umerene cene.
Nadam se da ću sledeće godine, eventualno one naredne, isprobati bafer sa parafinom u sopstvenoj režiji, svakako i podeliti iskustva...