11-14-2019, 10:21 AM
Jevremova metoda je vrlo brza i pouzdana.
Jedino se uvek mora imati na raspolaganju jedan "originalni matorac" od iste vrste, kao referent.
U mnogo slučajeva ta metoda može biti perfektna, ali sa novijom produkcijom tranzistora ne mora biti pouzdan dokaz.
-----------------------------------------------------
Ono što najviše plaši graditelje i servisere je SOA (Safe Operating Area) nekog tranzistora.
Plagijatori kradu na količini materijala, tj. i na količini bakra za rashladno krilo i na površini pelete.
Plagijata ima raznih vrsta, pa čak i onih kod kojih se neće bitno razlikovati težina, a ima i originala novije produkcije koji mogu biti lakši od starijeg proizvoda, a ipak jednako operativni.
Primer su recimo novija generacija "Fairchild" stabilizatora napona, koji imaju vrlo tanko rashladno krilo i manju peletu, a ipak normalno podnose sve što je i prethodna generacija sa debelim krilom i većom peletom. Uspeli su nekako da smanje termalnu otpornost pelete ka krilu i to radi sa ušteđenim materijalom.
Možda bi pravi test bio lavinski proboj deonice kolektor-baza.
Bio bi potreban podesiv izvor konstantne struje koji raspolaže dvostruko većim naponom otvorenog stanja nego što je probojni napon CB i maksimalnom konstantnom strujom koja može biti tolika da razvije punu disipaciju te deonice (možda stotinak W za najveće audio tranzistore).
Pošto se za audio najčešće koriste tranzistori probojnih napona od 60-300V, onda bi taj strujni izvor možda trebalo da raspolaže sa naponom otvorenog stanja oko 400V, i podesivom konstantnom strujom reda do 1.5A i tako bi mogao da pokrije ceo spektar tranzistora
Takva sprava nije naivna za pravljenje, takođe radi i sa opasnim naponima.
Tim strujnim izvorom bi se doveo spoj CB na napon lavinskog proboja i potom struja podići do nivoa velike disipacije tog tranzistora.
Taj izvor bi mogao raditi sa sporim impulsima, koji imaju veliki D, gde bi se u njegovim kratkim pauzama merila temperatura pelete suprotnom konstantnom strujom na istoj deonici, eventualno istom metodom na drugoj deonici.
Kod PN spoja je tipično opadanje napona barijere oko 2mV/*C i tako bi se sve vreme mogla pratiti temperatura pelete.
Cilj bi bio da se namesti disipacija tako da održimo temperaturu pelete na nekih oko 125*C i ostavimo tako nekoliko časova.
Lavinskim probojem se istovremeno može saznati par važnih stvari: probojni napon tranzistora i Rtjc istog, kao i mogućnost utvrđivanja Rth nepoznatog hladnjaka sa poznatim tranzistorom.
Razmisliću o takvom sklopu i ako nađem vremena nacrtati predlog.
Jedino se uvek mora imati na raspolaganju jedan "originalni matorac" od iste vrste, kao referent.
U mnogo slučajeva ta metoda može biti perfektna, ali sa novijom produkcijom tranzistora ne mora biti pouzdan dokaz.
-----------------------------------------------------
Ono što najviše plaši graditelje i servisere je SOA (Safe Operating Area) nekog tranzistora.
Plagijatori kradu na količini materijala, tj. i na količini bakra za rashladno krilo i na površini pelete.
Plagijata ima raznih vrsta, pa čak i onih kod kojih se neće bitno razlikovati težina, a ima i originala novije produkcije koji mogu biti lakši od starijeg proizvoda, a ipak jednako operativni.
Primer su recimo novija generacija "Fairchild" stabilizatora napona, koji imaju vrlo tanko rashladno krilo i manju peletu, a ipak normalno podnose sve što je i prethodna generacija sa debelim krilom i većom peletom. Uspeli su nekako da smanje termalnu otpornost pelete ka krilu i to radi sa ušteđenim materijalom.
Možda bi pravi test bio lavinski proboj deonice kolektor-baza.
Bio bi potreban podesiv izvor konstantne struje koji raspolaže dvostruko većim naponom otvorenog stanja nego što je probojni napon CB i maksimalnom konstantnom strujom koja može biti tolika da razvije punu disipaciju te deonice (možda stotinak W za najveće audio tranzistore).
Pošto se za audio najčešće koriste tranzistori probojnih napona od 60-300V, onda bi taj strujni izvor možda trebalo da raspolaže sa naponom otvorenog stanja oko 400V, i podesivom konstantnom strujom reda do 1.5A i tako bi mogao da pokrije ceo spektar tranzistora
Takva sprava nije naivna za pravljenje, takođe radi i sa opasnim naponima.
Tim strujnim izvorom bi se doveo spoj CB na napon lavinskog proboja i potom struja podići do nivoa velike disipacije tog tranzistora.
Taj izvor bi mogao raditi sa sporim impulsima, koji imaju veliki D, gde bi se u njegovim kratkim pauzama merila temperatura pelete suprotnom konstantnom strujom na istoj deonici, eventualno istom metodom na drugoj deonici.
Kod PN spoja je tipično opadanje napona barijere oko 2mV/*C i tako bi se sve vreme mogla pratiti temperatura pelete.
Cilj bi bio da se namesti disipacija tako da održimo temperaturu pelete na nekih oko 125*C i ostavimo tako nekoliko časova.
Lavinskim probojem se istovremeno može saznati par važnih stvari: probojni napon tranzistora i Rtjc istog, kao i mogućnost utvrđivanja Rth nepoznatog hladnjaka sa poznatim tranzistorom.
Razmisliću o takvom sklopu i ako nađem vremena nacrtati predlog.