08-22-2017, 09:59 PM
Ja sa izvinjavam sto sinoc nisam stigao da napisem ono sto sam obecao, ali evo da dam komentar na celu pricu, i Macolinu i Zeljinu.
Kao prvo, Zelja i ja moramo malo da se peckamo, jer samo tako teramo jedan drugog na razmisljanje i mislim da je sve to OK. Kao sto je Zelja vec rekao, nije nam ni prvi, ni poslednji put.
Vise puta sam hteo da napisem, ali nikako nisam stigao jedan deo price koju je Macola detaljno razradio, a to je AC i DC pobuda kontaktora, kao i da NIKAKO KARAKTERISTIKE ZA AC STRUJU NE ODGOVARAJU KARAKTERISTIKAMA ZA DC STRUJU!!! Nekada davno, nisam ni znao sta znaci kontakt releja i razmisljao sam kakve veze ima sto mi pisu u karakteristikama nesto za AC, a nesto manje za DC. Mislio sam uporno da to nema nikakve veze, dok nisam zalepio jedno 2-3 relejceta (kontakte) i onda sam malo razmisljao i naucio kako se cita dokumentacija detaljno.
Zeleo bih da pohvalim Zelju na trudu koji je ulozio u resavanje misterije oko snaber kola na spulni, tj. da li ga ima ili ne.
Ja bih ovde samo malo dodao primese nauke i malo detaljnijih objasnjenja.
Merenje struje pomocu sense otpornika moze da se posmatra kao obicno LR kolo, tj. filtar propusnik niskih ucestanosti. Primera radi, ako na ulaz pomenutog kola dovedemo pravougaoni signal, izlaz ce biti integral ulaznog signala (kao pasivni integrator - RC kolo). Funkcija prenosa pomenutog kola je 1/(1 + jwL/R), odnosno kolo ce da filtrira ulazni signal sa gornjom granicnom ucestanosti R/(2*pi*L).
Dodavanjem snaber kola, stvar se malo komplikuje, tj. pored pola u sistemu mi dodajemo i nulu koja je odredjena vredsnoscu snaber kola, tj. signal na izlazu vise ne izgleda kao integral, vec je deformacija integrala. (namerno nisam zeleo da se bavim detaljnom matematickom analizom, ali ako je potrebno mogu da dam sve jednacine, pa tekuci studenti sa foruma mogu da se poigraju simulaicjama i optimanim izborom vrednosti komponenti snaber kola).
Ono sto je Zelja rekao da kod kondenzatora struja poraste na max vrednost je u potpunosti tacno. To je zbog toga, jer ako kazemo da je kondenzator inicijalno prazan, to znaci da sva struja krece da protice kroz njega dok se ne napuni. Znaci da je napon na sense otponiku naglo skocio i da postepeno pocinje da opada dok ne dodje na nulu (kondenzator se napunio i predstavlja prekid u kolu). Ovo kolo za razliku od pomenutog LR kola se ponasa kao filtar propusnik visokih ucestanosti ili diferencijator ulaznog signala tj. izlaz iz kola je jednak brzini promene signala na ulazu. Ako je signal na ulazu prougaoni, onda je jedina promena pri promeni sa 0 na 1 i obrnuto. Kada se ovo kolo postavi paralelno sa spunom, dobijamo sistem drugog reda, ciji se odziv znacajno razlikuje od onog samo sa induktivnim opterecenjem, tj. spulnom, Kao sto je Macola rekao i za ovo je potrebno iskustvo kako bi se napravila razlika i na licu mesta vrsila analiza zeljenje komponente.
Jos samo jedna napomena na komplet pricu oko oktrivanja snabera je strujna mogucnost signala generatora. VODITI RACUNA OKO OVOG EKSPERIMENTA MAKSIMALNO DA NE BI DOSLO DO CRKAVANJA IZLAZNOG STEPENA SIGNAL GENERATORA ZBOG PREVELIKE STRUJE, SIGNAL GENERATORI NEMAJU VELIKE STRUJNCE KAPACITETE, TAKO DA PRVO RAZMISLITE KAKO DA NAPRAVITE EKSPERIMENT. PRICA KOJU JE MACOLA ISPRICAO SA BATERIJOM JE ISTA KAO OVA. JEDINA RAZLIKA JE TA DA BATERIJA MOZE DA DA DOSTA VECU STRUJU OD SIGNAL GENETATORA. TAKODJE, SIGNAL GENERATOR NIJE PREDVIDJEN ZA PREKIDANJE IDUKTIVNIH I/ILI KAPACITIVNIH POTROSACA, VEC SAMO KAO UREDJAJ KOJI CE NA SVOM IZLAZU DA GENERISE SIGNAL ZADATIH KARAKTERISIKA!!!
Kao prvo, Zelja i ja moramo malo da se peckamo, jer samo tako teramo jedan drugog na razmisljanje i mislim da je sve to OK. Kao sto je Zelja vec rekao, nije nam ni prvi, ni poslednji put.
Vise puta sam hteo da napisem, ali nikako nisam stigao jedan deo price koju je Macola detaljno razradio, a to je AC i DC pobuda kontaktora, kao i da NIKAKO KARAKTERISTIKE ZA AC STRUJU NE ODGOVARAJU KARAKTERISTIKAMA ZA DC STRUJU!!! Nekada davno, nisam ni znao sta znaci kontakt releja i razmisljao sam kakve veze ima sto mi pisu u karakteristikama nesto za AC, a nesto manje za DC. Mislio sam uporno da to nema nikakve veze, dok nisam zalepio jedno 2-3 relejceta (kontakte) i onda sam malo razmisljao i naucio kako se cita dokumentacija detaljno.
Zeleo bih da pohvalim Zelju na trudu koji je ulozio u resavanje misterije oko snaber kola na spulni, tj. da li ga ima ili ne.
Ja bih ovde samo malo dodao primese nauke i malo detaljnijih objasnjenja.
Merenje struje pomocu sense otpornika moze da se posmatra kao obicno LR kolo, tj. filtar propusnik niskih ucestanosti. Primera radi, ako na ulaz pomenutog kola dovedemo pravougaoni signal, izlaz ce biti integral ulaznog signala (kao pasivni integrator - RC kolo). Funkcija prenosa pomenutog kola je 1/(1 + jwL/R), odnosno kolo ce da filtrira ulazni signal sa gornjom granicnom ucestanosti R/(2*pi*L).
Dodavanjem snaber kola, stvar se malo komplikuje, tj. pored pola u sistemu mi dodajemo i nulu koja je odredjena vredsnoscu snaber kola, tj. signal na izlazu vise ne izgleda kao integral, vec je deformacija integrala. (namerno nisam zeleo da se bavim detaljnom matematickom analizom, ali ako je potrebno mogu da dam sve jednacine, pa tekuci studenti sa foruma mogu da se poigraju simulaicjama i optimanim izborom vrednosti komponenti snaber kola).
Ono sto je Zelja rekao da kod kondenzatora struja poraste na max vrednost je u potpunosti tacno. To je zbog toga, jer ako kazemo da je kondenzator inicijalno prazan, to znaci da sva struja krece da protice kroz njega dok se ne napuni. Znaci da je napon na sense otponiku naglo skocio i da postepeno pocinje da opada dok ne dodje na nulu (kondenzator se napunio i predstavlja prekid u kolu). Ovo kolo za razliku od pomenutog LR kola se ponasa kao filtar propusnik visokih ucestanosti ili diferencijator ulaznog signala tj. izlaz iz kola je jednak brzini promene signala na ulazu. Ako je signal na ulazu prougaoni, onda je jedina promena pri promeni sa 0 na 1 i obrnuto. Kada se ovo kolo postavi paralelno sa spunom, dobijamo sistem drugog reda, ciji se odziv znacajno razlikuje od onog samo sa induktivnim opterecenjem, tj. spulnom, Kao sto je Macola rekao i za ovo je potrebno iskustvo kako bi se napravila razlika i na licu mesta vrsila analiza zeljenje komponente.
Jos samo jedna napomena na komplet pricu oko oktrivanja snabera je strujna mogucnost signala generatora. VODITI RACUNA OKO OVOG EKSPERIMENTA MAKSIMALNO DA NE BI DOSLO DO CRKAVANJA IZLAZNOG STEPENA SIGNAL GENERATORA ZBOG PREVELIKE STRUJE, SIGNAL GENERATORI NEMAJU VELIKE STRUJNCE KAPACITETE, TAKO DA PRVO RAZMISLITE KAKO DA NAPRAVITE EKSPERIMENT. PRICA KOJU JE MACOLA ISPRICAO SA BATERIJOM JE ISTA KAO OVA. JEDINA RAZLIKA JE TA DA BATERIJA MOZE DA DA DOSTA VECU STRUJU OD SIGNAL GENETATORA. TAKODJE, SIGNAL GENERATOR NIJE PREDVIDJEN ZA PREKIDANJE IDUKTIVNIH I/ILI KAPACITIVNIH POTROSACA, VEC SAMO KAO UREDJAJ KOJI CE NA SVOM IZLAZU DA GENERISE SIGNAL ZADATIH KARAKTERISIKA!!!