@ddanijel,
Ima danijele dosta vrlo vrućih mesta u elektronici.
Tipične temperature primarnog namotaja u LLC i drugim rezonantnim pretvaračima neretko budu 100-120*C u normalnom radu (ne govorim o ekcesnom stanju, već o normalnom radu).
Mag-amp jezgra u nekim napajanjima normalno rade na 120-130*C, takođe i nekoliko klasa feritnih jezgara, i to se može izmeriti upravo na njihovoj površini.
Neka feritna jezgra namerno dovode u oblast između 80-120*C (zavisno od materijala) jer su u tim oblastima gubici najmanji. Kod materijala poput: N87, N97, PC47 i slično, najmanji gubici su u oblasti oko 100-120*C i projektuju se trafoi da rade oko te zone.
Možeš na primer videti da su mag-amps u PC napajanjima namerno "obučena" u neku vrstu termo bužira koji obuhvata i jezgro i namotaje. To je iz razloga da im se sasvim namerno podigne temperatura na preko 120*C jer im je tu velika efikasnost rada.
Kritične hot-spots unutra mogu biti i do 180*C čak, ali to ne vidimo spolja.
Nanokristalna jezgra idu i još više. rade čak do 600*C, a jedino ih ograničava žica i telo za motanje, gde gde se za sada ide do limita od 180*C (F klasa), osim u specijalnim slučajevima, na primer induktivnih senzora za termoelektrane, gde jezgro radi na tipičnih 400-450*C, žica na njemu i telo takođe, a izolacija je keramički prah u stvrdnutom obliku.
Žičani otpornici rade takođe na temperaturama i do 200*C, onda razni inrush NTC otpornici, PTC otpornici i tako dalje.
Kod na primer invertorskih zavarivačkih aparata temperature nekih spojnih mesta dostižu preko 120*C.
Ono što @elektropionir kaže oko velikih pretvarača ima i te kakvog smisla.
Kod tih snagaša je veliki problem odvesti toplotu i nužno se hladi ono što je najpreče za hlađenje, te izvesni spojevi koji nisu na pcb mogu raditi i na vrlo visokim temperaturama.
Mnogi spojevi se ne izvode lemljenjem već zavrtnjima i slično.
Sa porastom temperature jako naglo raste i sposobnost isijavanja toplote i onda se ide ka gornjoj granici da bi se smanjili gabariti rashladnih tela i sprave uopšte (ponekad i radi namerne redukcije radnog veka naprave, što rade velike firme i te kako).
Na primer, moderni IGBT normalno rade na 100*C, a moderni SiC mosfeti i na preko 125*C
Za razliku od klasičnih Si komponenti, gde je granična temperatura pelete bila reda 150*C pre destrukcije, ta granica kod silicijum karbida je otišla na preko 170*C.
Nama, koji se bavimo većim snagama, jako bi odgovaralo kad bi elektronika mogla da radi na još puno višoj temperaturi jer bi to jako smanjilo gabarite svega i olakšalo emitovanje suvišne toplote, ali izgleda da ćemo još morati da pričekamo na takve komponente koje su iznad SiC...
Opseg temperature za izbor termo kamere najpre treba da bude određen čestim potrebama korisnika.
Ako je to konzumerska elektronika, onda upravo ono što ti predlažeš.
Ako je industrijska onda bar od -50 do 600*C ili više ako se neko bavi na primer nekim pećima.
Ne treba ići bespotrebno na prevelike gornje temperature jer se gubi finoća očitavanja na manjim temperaturama.
U pravu ste i ti i elektropionir, svako sa svog gledišta.
Ima danijele dosta vrlo vrućih mesta u elektronici.
Tipične temperature primarnog namotaja u LLC i drugim rezonantnim pretvaračima neretko budu 100-120*C u normalnom radu (ne govorim o ekcesnom stanju, već o normalnom radu).
Mag-amp jezgra u nekim napajanjima normalno rade na 120-130*C, takođe i nekoliko klasa feritnih jezgara, i to se može izmeriti upravo na njihovoj površini.
Neka feritna jezgra namerno dovode u oblast između 80-120*C (zavisno od materijala) jer su u tim oblastima gubici najmanji. Kod materijala poput: N87, N97, PC47 i slično, najmanji gubici su u oblasti oko 100-120*C i projektuju se trafoi da rade oko te zone.
Možeš na primer videti da su mag-amps u PC napajanjima namerno "obučena" u neku vrstu termo bužira koji obuhvata i jezgro i namotaje. To je iz razloga da im se sasvim namerno podigne temperatura na preko 120*C jer im je tu velika efikasnost rada.
Kritične hot-spots unutra mogu biti i do 180*C čak, ali to ne vidimo spolja.
Nanokristalna jezgra idu i još više. rade čak do 600*C, a jedino ih ograničava žica i telo za motanje, gde gde se za sada ide do limita od 180*C (F klasa), osim u specijalnim slučajevima, na primer induktivnih senzora za termoelektrane, gde jezgro radi na tipičnih 400-450*C, žica na njemu i telo takođe, a izolacija je keramički prah u stvrdnutom obliku.
Žičani otpornici rade takođe na temperaturama i do 200*C, onda razni inrush NTC otpornici, PTC otpornici i tako dalje.
Kod na primer invertorskih zavarivačkih aparata temperature nekih spojnih mesta dostižu preko 120*C.
Ono što @elektropionir kaže oko velikih pretvarača ima i te kakvog smisla.
Kod tih snagaša je veliki problem odvesti toplotu i nužno se hladi ono što je najpreče za hlađenje, te izvesni spojevi koji nisu na pcb mogu raditi i na vrlo visokim temperaturama.
Mnogi spojevi se ne izvode lemljenjem već zavrtnjima i slično.
Sa porastom temperature jako naglo raste i sposobnost isijavanja toplote i onda se ide ka gornjoj granici da bi se smanjili gabariti rashladnih tela i sprave uopšte (ponekad i radi namerne redukcije radnog veka naprave, što rade velike firme i te kako).
Na primer, moderni IGBT normalno rade na 100*C, a moderni SiC mosfeti i na preko 125*C
Za razliku od klasičnih Si komponenti, gde je granična temperatura pelete bila reda 150*C pre destrukcije, ta granica kod silicijum karbida je otišla na preko 170*C.
Nama, koji se bavimo većim snagama, jako bi odgovaralo kad bi elektronika mogla da radi na još puno višoj temperaturi jer bi to jako smanjilo gabarite svega i olakšalo emitovanje suvišne toplote, ali izgleda da ćemo još morati da pričekamo na takve komponente koje su iznad SiC...
Opseg temperature za izbor termo kamere najpre treba da bude određen čestim potrebama korisnika.
Ako je to konzumerska elektronika, onda upravo ono što ti predlažeš.
Ako je industrijska onda bar od -50 do 600*C ili više ako se neko bavi na primer nekim pećima.
Ne treba ići bespotrebno na prevelike gornje temperature jer se gubi finoća očitavanja na manjim temperaturama.
U pravu ste i ti i elektropionir, svako sa svog gledišta.