09-07-2018, 09:37 PM
Kad se već dohvatih osigurača, pomenuću jedan stakleni od 4A koji me je namučio...
Nekada davno, devedesetih, bavio sam se servisiranjem video rekordera.
Donet mi je jedan Šarp, dobar, stari i masivan, koji je se, kad njemu dođe, resetovao na trenutak samo.
Jednostavno se na delić sekunde isključi i odmah uključi kao da ništa nije bilo.
Greška je znala da se ne ponovi danima, ali ponekad bude i nekoliko puta dnevno.
Danima je bio na stolu, otvoren i vrteo neku kasetu non-stop, dok sam radio druge stvari, ne bih li ga "ulovio" u momentu kad to uradi i možda stigao da izmerim nešto. Ostavljali smo ga ortak Peđa i ja po čitavu noć da radi, ne bi li pre "učvrstio" kvar...
Jedno veče polazimo kući, isključimo svetla (Šarp je radio na stolu i vrteo neku kasetu dok ne istekne) i ja mahinalno pogledam nazad na sto.
U trenutku zapazim neko neobično narandžasto svetlucanje i sa isključenim svetlom se vratim u lokal i priđem Šarpu.
Kad ono, blago usijana žičica osigurača na +10V, ispred stabilizatora za sistemskih 5V!
Uključim svetlo i skinem vreli osigurač, zakačim ampermetar, ono normalnih oko 2A (osigurač je bio za 4A).
Pipnem digitalnim ommmetrom, nešto 0,1-0,2 oma. Vratim ga nazad.
Srećom je se opet za kratko ugrejao i počeo da svetli.
Izvadim starog kazaljkaša sa 150mA na Rx1, izmerim, kad ono 3 oma čitava!
Vratim čudni osigurač i zakačim dva kanala osciloskopa ispred i iza osigurača.
Lepo vidim da radi kao dobar PTC, što u životu nisam video!
Naravno stavio sam drugi osigurač i to je bilo to. Klijent je dobio ispravan rekorder.
Onaj osigurač sam posle testirao ispravljačem i voltmetrom i utvrdio da menja otpornost od neki miliom do čak 3,5 oma, kako mu kad dođe. Udarao sam ga, grejao, hladio, gledao onu žicu unutra koja nije tanka i bila je sasvim čista i bela, srebrna.
Osigurač je bio prvi, fabrički, kakvog su ga Japanci stavili.
Okom se nije dalo videti ništa čudno, a u nekim trenucima se ta žičica usijavala pri svega dva ampera ali nije pregorevala ni menjala boju u hladnom stanju. Izgledala je lepo i belo, kao i svaka druga srebrna žičica i u najvećem slučaju imala otpor reda neki miliom.
Par meseci sam ga maltretirao strujom od dva-tri ampera i pokušao da provalim šta to nije u redu, očekujući da je možda oksidisan po krajevima, gde je punktovana žica za metalne kapice. Međutim, kad je se grejao, počinjao je uvek od sredine žičice i krajevi su bili hladni.
Nisam želeo da ga rasturim nadajući se da ću provaliti o čemu se radi i godinama sam ga čuvao kao vrlo čudan primer, sve dok ga nisam izgubio prilikom nekog preseljenja u drugi lokal.
Bio sam besan na sebe kad sam izgubio taj dragoceni primerak.
Ni dan danas mi nije jasno koji đavolak je se krio u njemu? Nikad nisam rastumačio taj slučaj.
Davao sam drugima da gledaju, mere i tako to i svi su zaključili da je kao nov, osim mene koji je video ponašanje kad mu dođe žuta minuta...
Bivši ortak Peđa mi je svedok da nisam halucinirao ili slično tome.
Zajedno smo dosta puta videli to usijavanje prilikom eksperimenta i iščuđavali se tome.
Eto to je priča o volšebnom staklenom osiguraču, sa srebrnom žičicom, koji je meni za uvek ostao tajna.
Pozz
Nekada davno, devedesetih, bavio sam se servisiranjem video rekordera.
Donet mi je jedan Šarp, dobar, stari i masivan, koji je se, kad njemu dođe, resetovao na trenutak samo.
Jednostavno se na delić sekunde isključi i odmah uključi kao da ništa nije bilo.
Greška je znala da se ne ponovi danima, ali ponekad bude i nekoliko puta dnevno.
Danima je bio na stolu, otvoren i vrteo neku kasetu non-stop, dok sam radio druge stvari, ne bih li ga "ulovio" u momentu kad to uradi i možda stigao da izmerim nešto. Ostavljali smo ga ortak Peđa i ja po čitavu noć da radi, ne bi li pre "učvrstio" kvar...
Jedno veče polazimo kući, isključimo svetla (Šarp je radio na stolu i vrteo neku kasetu dok ne istekne) i ja mahinalno pogledam nazad na sto.
U trenutku zapazim neko neobično narandžasto svetlucanje i sa isključenim svetlom se vratim u lokal i priđem Šarpu.
Kad ono, blago usijana žičica osigurača na +10V, ispred stabilizatora za sistemskih 5V!
Uključim svetlo i skinem vreli osigurač, zakačim ampermetar, ono normalnih oko 2A (osigurač je bio za 4A).
Pipnem digitalnim ommmetrom, nešto 0,1-0,2 oma. Vratim ga nazad.
Srećom je se opet za kratko ugrejao i počeo da svetli.
Izvadim starog kazaljkaša sa 150mA na Rx1, izmerim, kad ono 3 oma čitava!
Vratim čudni osigurač i zakačim dva kanala osciloskopa ispred i iza osigurača.
Lepo vidim da radi kao dobar PTC, što u životu nisam video!
Naravno stavio sam drugi osigurač i to je bilo to. Klijent je dobio ispravan rekorder.
Onaj osigurač sam posle testirao ispravljačem i voltmetrom i utvrdio da menja otpornost od neki miliom do čak 3,5 oma, kako mu kad dođe. Udarao sam ga, grejao, hladio, gledao onu žicu unutra koja nije tanka i bila je sasvim čista i bela, srebrna.
Osigurač je bio prvi, fabrički, kakvog su ga Japanci stavili.
Okom se nije dalo videti ništa čudno, a u nekim trenucima se ta žičica usijavala pri svega dva ampera ali nije pregorevala ni menjala boju u hladnom stanju. Izgledala je lepo i belo, kao i svaka druga srebrna žičica i u najvećem slučaju imala otpor reda neki miliom.
Par meseci sam ga maltretirao strujom od dva-tri ampera i pokušao da provalim šta to nije u redu, očekujući da je možda oksidisan po krajevima, gde je punktovana žica za metalne kapice. Međutim, kad je se grejao, počinjao je uvek od sredine žičice i krajevi su bili hladni.
Nisam želeo da ga rasturim nadajući se da ću provaliti o čemu se radi i godinama sam ga čuvao kao vrlo čudan primer, sve dok ga nisam izgubio prilikom nekog preseljenja u drugi lokal.
Bio sam besan na sebe kad sam izgubio taj dragoceni primerak.
Ni dan danas mi nije jasno koji đavolak je se krio u njemu? Nikad nisam rastumačio taj slučaj.
Davao sam drugima da gledaju, mere i tako to i svi su zaključili da je kao nov, osim mene koji je video ponašanje kad mu dođe žuta minuta...
Bivši ortak Peđa mi je svedok da nisam halucinirao ili slično tome.
Zajedno smo dosta puta videli to usijavanje prilikom eksperimenta i iščuđavali se tome.
Eto to je priča o volšebnom staklenom osiguraču, sa srebrnom žičicom, koji je meni za uvek ostao tajna.
Pozz