07-30-2018, 05:25 AM
Vidi ovako, postoje dve vrste tih nemoriskih kartica po tehnologiji izrade, MLC (Multi Level Cell) koje cine 99% svih kartica na trzistu i SLC (Single Level Cell) koje spadaju u ostatak.
MLC tehnologija radi tako sto u jednu celiju pamte 2 do 4 bita informacija, kao nekakav kondenzator koji pamti napon u vise nivoa, nije samo 0 ili 1 nego to podele u vise nivoa kako bi dobili vecu gustinu pakovanja informacija.
Te memorije su prilicno “kilave”, njihove memoriske celije mogu da se pisu reda nekoliko stotina puta do par hiljada puta, sa porastom temperature okoline se taj broj upisa jos vise smanjuje/degradira.
U sustini tu nema pomoci, to tako radi!
Dalje, te kartice nemaju nikakav logicki mehanizam za “raspodelu opterecenja/istrosenosti”, kad ih na primer formatiras i krenes da pises po njima one ce uvek pisati od pocetne memoriske lokacije, ako npr recimo updejtujes jedan isti fajl, fizicki se jedne iste memoriske lokacije prepisuju i tako posle nekog vremena pocnu da otkazuju, istrose se celije i tu nema pomoci.
Dalje, sve te memorije su organizivane po blokovina (2, 4, 8, 16Kb) sto znaci da ako zelis da upises fajl samo sa jednim karakterom, fizicki u kartici ce se prepisati ceo jedan blok od npr 4Kb (odatle potice “slack”)
Dakle sve te peripetije sa balansiranjem opterecenja/istrosenosti su prepustene korisniku da se snalazi kako zna i ume!
Tu delimicno pomaze sam OS (ako ga imas) koji to nesto mucka i stalno prepisuje fajlove na nove lokacije kako bi se ublazio taj problem sa trosenjem celija.
SLC tip memorije je nesto malo ozbiljnije, one su nalik klasicnim EEPROM i imaju drasticno vecu izdrzljivost, reda oko 100000 upusa po celiji, isto su organizovane po blokovima od nekoliko Kb.
Cene tih kartica su paprene, oko 100Eur za 8Gb ali uz propisno hendlovanje kroz OS mogu da rade prilicno dugo, to se koristi u industriji.
Kad sve ovo znas onda svatis koliko je npr FRAM tehnoloski napredniji od svih tih memorija jer prakticno se ne trose!
MLC tehnologija radi tako sto u jednu celiju pamte 2 do 4 bita informacija, kao nekakav kondenzator koji pamti napon u vise nivoa, nije samo 0 ili 1 nego to podele u vise nivoa kako bi dobili vecu gustinu pakovanja informacija.
Te memorije su prilicno “kilave”, njihove memoriske celije mogu da se pisu reda nekoliko stotina puta do par hiljada puta, sa porastom temperature okoline se taj broj upisa jos vise smanjuje/degradira.
U sustini tu nema pomoci, to tako radi!
Dalje, te kartice nemaju nikakav logicki mehanizam za “raspodelu opterecenja/istrosenosti”, kad ih na primer formatiras i krenes da pises po njima one ce uvek pisati od pocetne memoriske lokacije, ako npr recimo updejtujes jedan isti fajl, fizicki se jedne iste memoriske lokacije prepisuju i tako posle nekog vremena pocnu da otkazuju, istrose se celije i tu nema pomoci.
Dalje, sve te memorije su organizivane po blokovina (2, 4, 8, 16Kb) sto znaci da ako zelis da upises fajl samo sa jednim karakterom, fizicki u kartici ce se prepisati ceo jedan blok od npr 4Kb (odatle potice “slack”)
Dakle sve te peripetije sa balansiranjem opterecenja/istrosenosti su prepustene korisniku da se snalazi kako zna i ume!
Tu delimicno pomaze sam OS (ako ga imas) koji to nesto mucka i stalno prepisuje fajlove na nove lokacije kako bi se ublazio taj problem sa trosenjem celija.
SLC tip memorije je nesto malo ozbiljnije, one su nalik klasicnim EEPROM i imaju drasticno vecu izdrzljivost, reda oko 100000 upusa po celiji, isto su organizovane po blokovima od nekoliko Kb.
Cene tih kartica su paprene, oko 100Eur za 8Gb ali uz propisno hendlovanje kroz OS mogu da rade prilicno dugo, to se koristi u industriji.
Kad sve ovo znas onda svatis koliko je npr FRAM tehnoloski napredniji od svih tih memorija jer prakticno se ne trose!