06-22-2018, 01:13 PM
Pgledah početak teme i ne mogu da odolim a da ne pitam:
- Čemu služi tako brz odziv programabilnog preset ulaza kada je odziv konvertora bitno sporiji od tog?
Ukoliko praviš Lab pojačavač snage, koji može da radi na nekoliko KHz izlaza onda ima smisla ostaviti eksterni preset bez low pass filtera.
U tvom slučaju pretpostavljam da je samo u pitanju remote preset izlaznog napona za tvoj CF DIC, koji ima relativno lenj odziv i mislim da nema potrebe za većom mogućom brzinom preseta od reda nekoliko HZ.
To ti stavlja mogućnost low pass filtra u vidu običnog RC člana.
Pitanje je da li je ikom potreban brži eksterni preset od onog što može stići da vidi na displeju?
Običan RC član na ulaz, sa dovoljno dugačkim otpornikom (radi varničnog preskoka kod ESD) i kondenzator će vremenski razložiti pojavu do te mere da će samo klamp diode to odvući u napajanje (koje ima veći elko i neku vrstu shunt odvoda, poput TVS, shunt stabilizatora, znerice i slično).
Ne pomaže ni najbolja TVS ako je pojava dovoljno snažna i ako je ulazni otpornik kratak pa skoči varnica preko njega.
Kratkotrajne udarne pojave, poput ESD pražnjenja koje raspolaže sa kiloamperima u jako kratkom vremenskom intervalu (zato boli varnica kada se ESD isprazni u telo), ako je moguće treba vremenski razložiti na dugotrajniju pojavu manje amplitude.
To se može uraditi otpornikom na ulazu, koji je dovoljno dugačak da ne doživi preskok preko njega, a koji će ograničiti struju punjenja C iza njega. Pojava na C bude monotonija i mnogo niže amplitude, a sa takvom se lakše manipuliše.
Kod kritičnih aerokosmičkih i vojnih aplikacija (nema ograničenja budžeta :-) na takve ulaze stavljaju više uzastopnih prigušenih LC članova, cevaste kondenzatore, varničare i TVS na više mesta. Radi se niski propust do granica dopustivih za datu aplikaciju.
Pojava se koliko može razlaže u vremenu i smanjuje joj se amplituda i strmina.
Naravno ne treba paranoisati jer to ne ide u ratne uslove pa prigodan RC može završiti posao.
Ako se ima visoka impendansa iza onda otpornik može biti dovoljno veliki da mu ne naškodi ni trajno zakačen veliki napon, a kondenzator dovoljno mali da ne kasni ulaz previše. Ako je niska ulazna impendansa onda se može staviti visokoimpendansni buffer ispred sa naravno velikim otpornikom na svom ulazu.
Kod očekivanog dugotrajnog ekstremnog napona na ulazu (neko zakačio pogrešnu žicu) mora se predvideti ili da snaga tog otpornika bude dovoljna za to ili da se namerno poddimenzioniše isti (sa i dalje velikom dužinom zbog ESD) i obavezna je TVS iza, pa još jedan RC član ka uređaju. Kada je pravljeno sa namerom da pregori onda otporniku to treba da se dogodi u roku od par sekundi a TVS mora da podnese struju luka koji se razvije preko ugljenisanih ostataka na površini otpornika, dok se ne dezintegriše taj sloj. Za vreme dok se luk razvija preko otpornika koji gori, otpornost toga može opasti na jako nisku vrednost i može se razviti značajna struja.
Pozz
- Čemu služi tako brz odziv programabilnog preset ulaza kada je odziv konvertora bitno sporiji od tog?
Ukoliko praviš Lab pojačavač snage, koji može da radi na nekoliko KHz izlaza onda ima smisla ostaviti eksterni preset bez low pass filtera.
U tvom slučaju pretpostavljam da je samo u pitanju remote preset izlaznog napona za tvoj CF DIC, koji ima relativno lenj odziv i mislim da nema potrebe za većom mogućom brzinom preseta od reda nekoliko HZ.
To ti stavlja mogućnost low pass filtra u vidu običnog RC člana.
Pitanje je da li je ikom potreban brži eksterni preset od onog što može stići da vidi na displeju?
Običan RC član na ulaz, sa dovoljno dugačkim otpornikom (radi varničnog preskoka kod ESD) i kondenzator će vremenski razložiti pojavu do te mere da će samo klamp diode to odvući u napajanje (koje ima veći elko i neku vrstu shunt odvoda, poput TVS, shunt stabilizatora, znerice i slično).
Ne pomaže ni najbolja TVS ako je pojava dovoljno snažna i ako je ulazni otpornik kratak pa skoči varnica preko njega.
Kratkotrajne udarne pojave, poput ESD pražnjenja koje raspolaže sa kiloamperima u jako kratkom vremenskom intervalu (zato boli varnica kada se ESD isprazni u telo), ako je moguće treba vremenski razložiti na dugotrajniju pojavu manje amplitude.
To se može uraditi otpornikom na ulazu, koji je dovoljno dugačak da ne doživi preskok preko njega, a koji će ograničiti struju punjenja C iza njega. Pojava na C bude monotonija i mnogo niže amplitude, a sa takvom se lakše manipuliše.
Kod kritičnih aerokosmičkih i vojnih aplikacija (nema ograničenja budžeta :-) na takve ulaze stavljaju više uzastopnih prigušenih LC članova, cevaste kondenzatore, varničare i TVS na više mesta. Radi se niski propust do granica dopustivih za datu aplikaciju.
Pojava se koliko može razlaže u vremenu i smanjuje joj se amplituda i strmina.
Naravno ne treba paranoisati jer to ne ide u ratne uslove pa prigodan RC može završiti posao.
Ako se ima visoka impendansa iza onda otpornik može biti dovoljno veliki da mu ne naškodi ni trajno zakačen veliki napon, a kondenzator dovoljno mali da ne kasni ulaz previše. Ako je niska ulazna impendansa onda se može staviti visokoimpendansni buffer ispred sa naravno velikim otpornikom na svom ulazu.
Kod očekivanog dugotrajnog ekstremnog napona na ulazu (neko zakačio pogrešnu žicu) mora se predvideti ili da snaga tog otpornika bude dovoljna za to ili da se namerno poddimenzioniše isti (sa i dalje velikom dužinom zbog ESD) i obavezna je TVS iza, pa još jedan RC član ka uređaju. Kada je pravljeno sa namerom da pregori onda otporniku to treba da se dogodi u roku od par sekundi a TVS mora da podnese struju luka koji se razvije preko ugljenisanih ostataka na površini otpornika, dok se ne dezintegriše taj sloj. Za vreme dok se luk razvija preko otpornika koji gori, otpornost toga može opasti na jako nisku vrednost i može se razviti značajna struja.
Pozz