03-02-2018, 12:01 AM
Analizirao sam ceo sampler "Ultra HD-Audio" koji je M. Waldrep sastavio od 18 snimaka iz njegove produkcije AIX Records i evo rezultata.
Pitam se takodje kakvi su mu ostali snimci jer se u sampleru obično radi o probranom materijalu.
Na kraju, previše je tu bombastičnih termina, tipičnih za američki marketing, počevši od "Ultra HD", pa preko titule "Dr. AIX", do knjige koja se tek pojavila i koja je navodno već postala "The Gold Standard"
.
Pozdrav
- Većina snimaka sadrži muzički materijal na ultrazvučnim frekvencijama (> 20kHz), što znači da se zaista radi o HD simcima.
- Na šest snimaka se jasno vidi nekakav pilot ton konstantne frekvencije od 15,8kHz, različitog nivoa. Na tri snimka nivo mu iznosi oko -67dB, što bi mladji slušaoci verovatno mogli da čuju čak i pri rezoluciji od 16 bita (v. tabelu u prilogu).
- Dva snimka sadrže konstantne tonove na 23 i 33,8kHz.
- Vršni nivo na tri snimka je oko 0dB, uz manje ili više klipovanja. Najgori snimak u tom pogledu je "Lone Star" (v. drugi i treći prilog).
- Na jednom snimku je primenjen limiter na oko -1,3dB (15 Mozart Clarinet Quintet k 581 Allegro.flac) i to bez ikakve potrebe (o tom snimku sam već ranije pisao u ovoj temi).
- Anti-aliasing filter je primenjen samo na jednom snimku, pa je opravdano pitanje koliko sadržaja na na ultrazvučnim frekvencijama zaista potiče od instrumenata, a koliko je rezultat preslikavanja frekvencija viših od 48kHz u propusni opseg. Što se ove stvari tiče, Waldrep nije usamljen jer je sve više produkcija koje sistematski ne koriste AAF.
Pitam se takodje kakvi su mu ostali snimci jer se u sampleru obično radi o probranom materijalu.
Na kraju, previše je tu bombastičnih termina, tipičnih za američki marketing, počevši od "Ultra HD", pa preko titule "Dr. AIX", do knjige koja se tek pojavila i koja je navodno već postala "The Gold Standard"
.Pozdrav