08-23-2017, 10:55 AM
@ zelja
Mozes da posmatras RC snubber paralelan induktivitetu spulne (dc otpora r) kao (R+r)LC kolo sa napajanjem na induktivitetu. Matematicka procena snubbera ako hoces egzaktno, nije moguca kao takva. Prosto jer je jednacinama svejedno da li ce sistem da overshootuje, undershootuje ili ce da bude flat. E sad, ako ti definises odgovarajuci recimo overshoot, onda je moguce doci do nekakvog resenja, ali opet ce ti trebati iterativno doterivanje.
Prakticni pristup bi bio kao podesavanje X10 sonde od osciloskopa. Lupis sistemu samar (cetvrtku) i gledas kako se odazove. Nastelujes R/C da nema overshoota ili da bude minimalan i to je to.
Inace, najbolji mehanizam za analizu ponasanja kalema i RC snubbera preko, je poci od toga da je harmonijski sadrzaj cetvrtke kojom napajas kolo neogranicen. Tada ce se taj RLC sistem ponasati kao filtar, pa izracunas kakav je odgovor tog filtra na dati spektar ucestanosti.
Naravno u praksi spektar nije beskonacan. Strmine iskljucenja kod triaka su reda velicine 100us, dakle spektar ti se krece od DC-do oko 30kHz.
Ako prekidas spulnu releom, onda je spektar gotovo beskonacan jer ces imati varnicu koja generise sve od DC-a do pomenutih gigaherca. Ali onda dolaze u obzir induktiviteti vodova, kapaciteti SVEGA itd itd.
Topla preporuka je batali pokusaj resavanja realnog snubbera matematikom.
Ako bacis pogled na zbirku zadataka iz OET, videces da su primeri idealizovani do besmisla. Imas TACNO odredjene vrednosti parametara kola i TACNO definisane uslove rada. Pa onda sednes i profesor proveri koliko dobro poznajes kalkulus i Moavrove formule (impliciram na derivaciju po vremenu i kompleksne velicine u kolima naizmenicne struje) i preso si igricu. Zato za ETF (barem u Beogradu) vazi nepisano pravilo da je zapravo nastavak Matematicke Gimnazije pre nego tehnicki fakultet. Onda odes u lab i ono sto si proracunao napravis, i to se u 30% slucajeva zapali, u 60% jednostavno ne radi, i u preostalih 10% radi skoro kao sto si izracunao.
Licno sam sklon silovanju matematikom jer sam prosao Univerzitetski 'the drill' do duse na polju kvantne mehanike primarno, ali to izbegavam osim kada sam 150% siguran da sam na papiu ispravno modelirao stanje koje cu imati u praksi.
E upravo to, odnosno sposobnost pravljenja modela je ono sto razlikuje inzenjera i matematicara.
Mozes da posmatras RC snubber paralelan induktivitetu spulne (dc otpora r) kao (R+r)LC kolo sa napajanjem na induktivitetu. Matematicka procena snubbera ako hoces egzaktno, nije moguca kao takva. Prosto jer je jednacinama svejedno da li ce sistem da overshootuje, undershootuje ili ce da bude flat. E sad, ako ti definises odgovarajuci recimo overshoot, onda je moguce doci do nekakvog resenja, ali opet ce ti trebati iterativno doterivanje.
Prakticni pristup bi bio kao podesavanje X10 sonde od osciloskopa. Lupis sistemu samar (cetvrtku) i gledas kako se odazove. Nastelujes R/C da nema overshoota ili da bude minimalan i to je to.
Inace, najbolji mehanizam za analizu ponasanja kalema i RC snubbera preko, je poci od toga da je harmonijski sadrzaj cetvrtke kojom napajas kolo neogranicen. Tada ce se taj RLC sistem ponasati kao filtar, pa izracunas kakav je odgovor tog filtra na dati spektar ucestanosti.
Naravno u praksi spektar nije beskonacan. Strmine iskljucenja kod triaka su reda velicine 100us, dakle spektar ti se krece od DC-do oko 30kHz.
Ako prekidas spulnu releom, onda je spektar gotovo beskonacan jer ces imati varnicu koja generise sve od DC-a do pomenutih gigaherca. Ali onda dolaze u obzir induktiviteti vodova, kapaciteti SVEGA itd itd.
Topla preporuka je batali pokusaj resavanja realnog snubbera matematikom.
Ako bacis pogled na zbirku zadataka iz OET, videces da su primeri idealizovani do besmisla. Imas TACNO odredjene vrednosti parametara kola i TACNO definisane uslove rada. Pa onda sednes i profesor proveri koliko dobro poznajes kalkulus i Moavrove formule (impliciram na derivaciju po vremenu i kompleksne velicine u kolima naizmenicne struje) i preso si igricu. Zato za ETF (barem u Beogradu) vazi nepisano pravilo da je zapravo nastavak Matematicke Gimnazije pre nego tehnicki fakultet. Onda odes u lab i ono sto si proracunao napravis, i to se u 30% slucajeva zapali, u 60% jednostavno ne radi, i u preostalih 10% radi skoro kao sto si izracunao.
Licno sam sklon silovanju matematikom jer sam prosao Univerzitetski 'the drill' do duse na polju kvantne mehanike primarno, ali to izbegavam osim kada sam 150% siguran da sam na papiu ispravno modelirao stanje koje cu imati u praksi.
E upravo to, odnosno sposobnost pravljenja modela je ono sto razlikuje inzenjera i matematicara.