09-28-2016, 07:09 PM
Odlično!
Tema se kreće.
U prvom postu sam koncentrisano opisao većinu suštinskih problema i pokazao rešenje za ispravno očitavanje paralelovanih šentova.
Uzimanjem podatka sa spoljne pcb, koja dovodi struju ka šentovima je nedovoljno precizna metoda, ali je primenljiva za stvari koje su manje zahtevne, kao što je na primer slučaj limita struje nekog motora, gde nam nije bitno +-5% gore-dole.
Problemi se događaju zbog nekoliko jasno izraženih pojava:
- promena otpornosti pcb u zavisnosti od temperature iste i temperature ambijenta,
- te promene su već vidljiv deo merenog napona jer se teži tome da na šentu budu što manji gubici, srazmerno tome je i mali očitavan napon,
- u skladu sa prethodnim pojavama, a pošto postoji više prelazaka sa jednog materijala na drugi (sam otporni sloj šenta na njegovu nožicu, potom na kalaj, potom na pcb), učešće termonapona formiranih na tim spojevima je takođe vidljiv deo očitavanih napona.
Tu je od interesa termodinamička ujednačenost oba kraja šenta sa kog se uzima Kelvin spojem uzorak napona. Ujednačenost u čitavom temperaturnom rasponu rada, tj. podjednaki gubici pri bilo kojoj temperaturi, što podrazumeva apsolutno jednake oblike i površine pcb sa oba kraja, kao i načina dovođenja glavne struje. Jedino tako nećemo imati supreponirane termonapone sa mernom veličinom.
-----------------------------------------------
Kao što sam tamo već napisao, za precizan podatak sa šentova, nužno je Kelvin kontaktima ući maltene u "srce" bar jednog šent otpornika a sve paralelovane tretirati tako da im je garantovano ujednačenje struja pri AC ili DC struji.
Dao sam i pdf sa šemom vezivanja, i potrebno je da pročitatre šta sam napisao i proanalizirate taj pdf (meni nije potrebno da ga analiziram jer sam to odavno uradio i koristim tu metodu više od pola života, a sama metoda je daleko starija od mene).
Ključ simetrične raspodele struje kroz paralelovane šent otpornike je u napajanju po dijagonali, gde svaki pojedinačni otpornik ima savršeno iste osobine strujnih putanja. Konture tih pojedinačnih putanja se sastoje od istog zbira dužina pcb, pod istim uglovima i sa podjednalkim međusobnim magnetskim uticajima.
To vam govori da svaka pojedinačna kontura ima iste RLC osobine i podjednako je tretirana, što pak znači da će sa odskočnom pobudom imati podjednake odzive i struje će biti potpuno pravilno i ravnomerno raspodeljene, kako za DC tako do HF. Sve to naravno važi pod uslkovom da se paraleluju podjednaki šent otpornici.
Uzorak napona uzet Kelvin kontaktima sa jednog člana iz takve grupe je validan i reprezentativan uzorak, jer ista pravila važe za svaki pojedinačni član.
To je odlična metoda i veoma ispravna kada se koriste paralelovani JEDNAKI šent otpornici.
Druga interesantna metoda je ona koju je Želja pomenuo, i to je metoda uzimanja uzorka sumiranjem struja, i podjednako je ispravna i može se koristiti i sa grupom paralelovanih RAZLIČITIH šent otpornika, a može i sa istim otpornicima.
U tom slučaju se sumirajuće otpornosti NE sastoje od parčića pcb, već od DISKRETNIH otpornosti, i to sa oba kraja svakog šenta, gde se sumiraju veličine u dva čvorišta, a ta dva čvorišta su merno mesto. Onda se sa svakog pojedinačnog šenta uzimaju uzorci koji se strujno sumiraju u ta dva čvora.
U tom slučaju se struja razgranava i kroz te sumirajuće otpornosti i mora se ukalkulisati u merenje.
Ona prva metoda sa uzorkom sa jednog od nekoliko istih šentova se može priključiti na amp visoke ulazne impendanse gde se može struja ulaza ampa zanemariti ako je nekoliko redova veličina manja od radne struje šenta.
U drugoj metodi u prednosti zna biti aktivni I/U konvertor sa op-amp, jer takav teži da održi nulti napon između sumirajućih čvorova.
Merenja na šentovima bezuslovno podrazumevaju upotrebu diferencijalnog pojačavača iza ako se misli meriti precizno.
Ako preciznost nije bitna onda može bilo kako (a i bez kelvin spoja).
Metoda koja je pomenuta (Želja sa onim podjednakim tankim komadima pcb), a tiče se obezbeđivanja od neželjenih putanja velikih struja, može se izvesti pomoću komada pcb koji formiraju višu impendansu od one koju poprečno obezbeđuje širok poligon kroz koji teku velike struje, ali je daleko pouzdanije i lakše to isto izvesti sa diskretnim otpornicima reda nekoliko do nekoliko desetina oma, zavisno od aplikacije.
To je nezamenljiva metoda kod tehnologija visoke snage, sa zajedničkom pobudom više power tranzistora, koji se nalaze nužno razuđeno smešteni na zajedničku šinu power napajanja.
Zajednički drive se izvodi ovako:
comm_drive.pdf (Size: 5,4 KB / Downloads: 40)
Zbog minornih razlika u vremenima preklapanja pojedinačnih tranzistorima, između pojedinačnih emitera se mogu pojaviti razlike merene voltima, sa izuzetnim strujnim kapacitetom.
Te razlike mogu izazvati veoma snažne tokove struja kroz vodove od pojedinačnih emitera ka drajveru i isprovocirati uništenje IGBT zbog veoma nepravilne pobude.
"Lek" protiv tih neželjenih poprečnih struja su R1, R2 i R3, koji su svega po na primer reda 0.1R do 1R, gde ne predstavljaju smetnju samoj pobudi, a poprečnoj struji se uvek suprotstavljaju dva na red. Onda se ti neželjeni tokovi svedu na svega par ampera ili manje, što je benigno za takve slučajeve visokih snaga.
Verujem da je Želja upravo ovaj efekat hteo opisati.
Pozdrav
Tema se kreće.
U prvom postu sam koncentrisano opisao većinu suštinskih problema i pokazao rešenje za ispravno očitavanje paralelovanih šentova.
Uzimanjem podatka sa spoljne pcb, koja dovodi struju ka šentovima je nedovoljno precizna metoda, ali je primenljiva za stvari koje su manje zahtevne, kao što je na primer slučaj limita struje nekog motora, gde nam nije bitno +-5% gore-dole.
Problemi se događaju zbog nekoliko jasno izraženih pojava:
- promena otpornosti pcb u zavisnosti od temperature iste i temperature ambijenta,
- te promene su već vidljiv deo merenog napona jer se teži tome da na šentu budu što manji gubici, srazmerno tome je i mali očitavan napon,
- u skladu sa prethodnim pojavama, a pošto postoji više prelazaka sa jednog materijala na drugi (sam otporni sloj šenta na njegovu nožicu, potom na kalaj, potom na pcb), učešće termonapona formiranih na tim spojevima je takođe vidljiv deo očitavanih napona.
Tu je od interesa termodinamička ujednačenost oba kraja šenta sa kog se uzima Kelvin spojem uzorak napona. Ujednačenost u čitavom temperaturnom rasponu rada, tj. podjednaki gubici pri bilo kojoj temperaturi, što podrazumeva apsolutno jednake oblike i površine pcb sa oba kraja, kao i načina dovođenja glavne struje. Jedino tako nećemo imati supreponirane termonapone sa mernom veličinom.
-----------------------------------------------
Kao što sam tamo već napisao, za precizan podatak sa šentova, nužno je Kelvin kontaktima ući maltene u "srce" bar jednog šent otpornika a sve paralelovane tretirati tako da im je garantovano ujednačenje struja pri AC ili DC struji.
Dao sam i pdf sa šemom vezivanja, i potrebno je da pročitatre šta sam napisao i proanalizirate taj pdf (meni nije potrebno da ga analiziram jer sam to odavno uradio i koristim tu metodu više od pola života, a sama metoda je daleko starija od mene).
Ključ simetrične raspodele struje kroz paralelovane šent otpornike je u napajanju po dijagonali, gde svaki pojedinačni otpornik ima savršeno iste osobine strujnih putanja. Konture tih pojedinačnih putanja se sastoje od istog zbira dužina pcb, pod istim uglovima i sa podjednalkim međusobnim magnetskim uticajima.
To vam govori da svaka pojedinačna kontura ima iste RLC osobine i podjednako je tretirana, što pak znači da će sa odskočnom pobudom imati podjednake odzive i struje će biti potpuno pravilno i ravnomerno raspodeljene, kako za DC tako do HF. Sve to naravno važi pod uslkovom da se paraleluju podjednaki šent otpornici.
Uzorak napona uzet Kelvin kontaktima sa jednog člana iz takve grupe je validan i reprezentativan uzorak, jer ista pravila važe za svaki pojedinačni član.
To je odlična metoda i veoma ispravna kada se koriste paralelovani JEDNAKI šent otpornici.
Druga interesantna metoda je ona koju je Želja pomenuo, i to je metoda uzimanja uzorka sumiranjem struja, i podjednako je ispravna i može se koristiti i sa grupom paralelovanih RAZLIČITIH šent otpornika, a može i sa istim otpornicima.
U tom slučaju se sumirajuće otpornosti NE sastoje od parčića pcb, već od DISKRETNIH otpornosti, i to sa oba kraja svakog šenta, gde se sumiraju veličine u dva čvorišta, a ta dva čvorišta su merno mesto. Onda se sa svakog pojedinačnog šenta uzimaju uzorci koji se strujno sumiraju u ta dva čvora.
U tom slučaju se struja razgranava i kroz te sumirajuće otpornosti i mora se ukalkulisati u merenje.
Ona prva metoda sa uzorkom sa jednog od nekoliko istih šentova se može priključiti na amp visoke ulazne impendanse gde se može struja ulaza ampa zanemariti ako je nekoliko redova veličina manja od radne struje šenta.
U drugoj metodi u prednosti zna biti aktivni I/U konvertor sa op-amp, jer takav teži da održi nulti napon između sumirajućih čvorova.
Merenja na šentovima bezuslovno podrazumevaju upotrebu diferencijalnog pojačavača iza ako se misli meriti precizno.
Ako preciznost nije bitna onda može bilo kako (a i bez kelvin spoja).
Metoda koja je pomenuta (Želja sa onim podjednakim tankim komadima pcb), a tiče se obezbeđivanja od neželjenih putanja velikih struja, može se izvesti pomoću komada pcb koji formiraju višu impendansu od one koju poprečno obezbeđuje širok poligon kroz koji teku velike struje, ali je daleko pouzdanije i lakše to isto izvesti sa diskretnim otpornicima reda nekoliko do nekoliko desetina oma, zavisno od aplikacije.
To je nezamenljiva metoda kod tehnologija visoke snage, sa zajedničkom pobudom više power tranzistora, koji se nalaze nužno razuđeno smešteni na zajedničku šinu power napajanja.
Zajednički drive se izvodi ovako:
comm_drive.pdf (Size: 5,4 KB / Downloads: 40)
Zbog minornih razlika u vremenima preklapanja pojedinačnih tranzistorima, između pojedinačnih emitera se mogu pojaviti razlike merene voltima, sa izuzetnim strujnim kapacitetom.
Te razlike mogu izazvati veoma snažne tokove struja kroz vodove od pojedinačnih emitera ka drajveru i isprovocirati uništenje IGBT zbog veoma nepravilne pobude.
"Lek" protiv tih neželjenih poprečnih struja su R1, R2 i R3, koji su svega po na primer reda 0.1R do 1R, gde ne predstavljaju smetnju samoj pobudi, a poprečnoj struji se uvek suprotstavljaju dva na red. Onda se ti neželjeni tokovi svedu na svega par ampera ili manje, što je benigno za takve slučajeve visokih snaga.
Verujem da je Želja upravo ovaj efekat hteo opisati.
Pozdrav