09-20-2016, 04:15 PM
(09-20-2016, 01:13 PM)mikikg Wrote: Rebra od hladnjaka se ne zalivaju jer to smanjuje efikasnost hladjenja.
Moze da se zalije sve do prednje strane hladnjaka ukljucujuci i samu komponentu, cak to i poboljsava malo hladjenje (ne mnogo) jer se smanjuje termalni otpor komponente prema hladnjaku.
To sa zalivanjem u akrilne i slične smeše da biti jako zanimljivo što se hlađenja tiče.
Neke od tih smeša imaju značajnu toplotnu provodljivost, u svakom slučaju daleko bolju od vazduha.
Ponekad zalivanje takvim smešama može obezbediti značajno bolje hlađenje od uobičajenog.
U to sam se jednom prilikom uverio kod transformatora za punktovanje od 130KVA.
Prvi model je bio hlađen vodom. Primar mu je bio namotan bakarnom cevi u bužiru, sekundar šinom sa bušenim kanalima za vodu.
Nastradao je jer je voda za hlađenje bila dosta provodljiva ("tvrda voda") i vremenom je elktrolitički razložila cev primara i procurela.
Normalno BUM, i to sa izletanjem vrata ormana od šavnog aparata :-), jer su glavni osigurači bili 630A!
Potom je moja bivša firma dala taj trafo u Mladenovac na premotavanje, i taj motadžija nas je uveravao da nema potrebe za vodenim hlađenjem primara, već da je dovoljno da se zalije u neku njegovu smešu nalik akrilnoj.
Ujedno je, po meni sasvim opravdano, tvrdio da se tako smanjuje šansa oštećenja laka zbog mehaničkih vibracija.
Sa mehaničkim prednostima sam se sasvim slagao, ali sam bio malo skeptik po pitanju hlađenja.
Trafo je namotan, zaliven, imao je oko 80*C u oblasti primara (dao sam mu sondu da zalije). Samo sekundar se hladi vodom zbog "bednih" 26KA kroz šinu. To i dan danas radi i razuverilo me je oko tog tipa hlađenja.
Normalno, ne bih to bio ja da ne pokušam da nađem logično opravdanje za to. Svi zaključci su mi se sveli na vrlo pristojnu termičku provodljivost te smeše i ogromnu površinu kontakta sa žicom primara, kao i značajnom izloženom površinom ka okolini.
Čak sam (ludak ja) napravio mali model sa golim alu, neobojenim, hladnjakom i istim takvim, zalivenim u "kocku" od crno obojene smeše za zalivanje kablovskih glava, pri čemu je spoljna površina te "kocke" bila jednaka izloženoj površini golog hladnjaka.
Normalno, u oba PT-100 zabušen u centar hladnjaka.
Prilično sam bio iznenađen kad sam video da goli hladnjak sa dobrim opstrujavanjem nema posebno značajne prednosti u odnosu na "kockicu" (nešto prilično malo, po sećanju). Šteta je što nisam sačuvao zapisane rezultate, ali poenta je ostala:
- sklopovi koji su zaliveni u prigodnu smešu nemaju ni malo naivno hlađenje i to treba razmotriti kao važan podatak!
Ko namerava zalivati nešto što greje, valjalo bi da izvede sličan eksperiment.
Dva uređaja, jedan zaliven, drugi ne, opreme se sondama u kritičnom i najtoplijem delu i uporede se temperature u istim radnim uslovima.
Posle takvog merenja nema dileme. Odmah se zna da li je potrebno imati izložena rebra ili ne.
Tu su mi se vrlo simpatično ponašale smeše sa mermerom kao puniocem (kao ona za kablovske glave). Rekao bih da vrlo dobro provode toplotu.
Kada to radim bojim smešu u crno običnim crnim mastilom i tim dodatno povećavam emisiju sa površine.
Pozz